Iva­na Per­na­ra net­ko bi tre­bao ci­je­pi­ti, pod hit­no

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Uzem­lji ko­joj pri­je­ti de­mo­graf­ski slom, u zem­lji iz ko­je mla­di lju­di bje­že auto­bu­si­ma, u zem­lji ko­ja sva­ko­ga da­na odu­mi­re br­zi­nom svje­tlos­ti svaka je vi­jest o no­vo­ro­đen­če­tu ko­je je za do­la­zak na svi­jet oda­bra­lo upra­vo Hr­vat­sku iz­nim­no li­je­pa. Jed­na od tak­vih pro­bi­la se u me­dij­ski pros­tor za­hva­lju­ju­ći poz­na­to­me ocu. Ri­ječ je o Iva­nu Per­na­ru, si­gur­no ga poz­na­je­te, iz­le­tio je iz Ži­vog zi­da na­kon što su se do­ju­če­raš­nji in­ti­mu­si uma­lo po­bi­li zbog pla­će u par­la­men­tu Eu­rop­ske uni­je ko­ju su u svom pro­gra­mu sus­tav­no di­fa­mi­ra­li. Uglav­nom, u sun­ča­no ne­djelj­no ju­tro u kar­lo­vač­koj bol­ni­ci ro­dio se Noa, 51 cm dug i 3250 gra­ma te­žak, zdrav dje­ča­rac. No pi­ta­nje je ko­li­ko će du­go zdrav i os­ta­ti. Prem­da bi se ne­kim uz­roč­no-po­s­lje­dič­nim

sli­je­dom oče­ki­va­lo da će ro­đe­nje dje­te­ta uoz­bi­lji­ti ro­di­te­lja, u slu­ča­ju Iva­na Per­na­ra ta je lo­gi­ka iz­os­ta­la. Na­kon što je na druš­tve­noj mre­ži obja­vio pr­vu fo­to­gra­fi­ju tek ro­đe­nog si­na, očin­ska sre­ća tra­ja­la je tek sat, dva, ka­da se u ocu pro­bu­dio po­li­ti­čar. Po­li­ti­čar Per­nar promp­t­no je obja­vio da si­na od­bi­ja ci­je­pi­ti jer “ne vje­ru­je u imu­ni­tet kr­da ni­ti ima men­ta­li­tet kr­da” i za­to ne­ma na­mje­ru po­pus­ti­ti pri­ti­sku me­di­ja i far­ma­ce­ut­ske in­dus­tri­je. Do­bro, ova­kav po­tez ni­je po­sve neo­če­ki­van s ob­zi­rom na to da je Per­nar i pri­je la­pr­dao pro­tiv cje­pi­va, a u svo­joj te­ori­ji za­vje­re us­t­vr­dio i da se dje­ca ci­jep­lje­njem ži­go­šu kao sto­ka. Uos­ta­lom, svo­je je te­ze jav­no za­ce­men­ti­rao ka­da se ne­dav­no u Spli­tu su­sreo s An­drewom Wa­ke­fi­el­dom, li­ječ­ni­kom iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je ko­ji se, ka­ko je ta­da obja­vio Per­nar, pr­vi usu­dio po­ve­za­ti ci­jep­lje­nje i auti­zam. Me­đu­tim, Per­nar je pre­šu­tio ka­ko je Wa­ke­fi­eld zbog svo­jih bu­da­la­šti­na os­tao bez li­ječ­nič­ke li­cen­ce. Prem­da Per­nar već du­go pro­mo­vi­ra an­ti­vak­ser­sku po­li­ti­ku, ko­ju je sa­da od­lu­čio de­mons­tri­ra­ti na vlas­ti­tom si­nu, bit će za­nim­lji­vo pra­ti­ti ho­će li po­s­lje­di­ca Per­na­ro­ve od­lu­ke bi­ti sud­ski pos­tu­pak zbog kr­še­nja Za­ko­na o za­šti­ti pu­čans­tva od za­raz­nih bo­les­ti ko­ji je u Hr­vat­skoj na sna­zi još od 1997. go­di­ne. Net­ko bi Per­na­ru tre­bao re­ći da pos­to­ji do­bar raz­log za­što se ne­ci­jep­lje­nje dje­ce u Hr­vat­skoj re­gu­li­ra za­ko­nom ko­ji pro­pi­su­je i nov­ča­ne kaz­ne, vje­ro­jat­no i sto­ga što je još 1968. go­di­ne, dav­no pri­je Per­na­ro­va ro­đe­nja, uve­de­no obvez­no ci­jep­lje­nje pro­tiv os­pi­ca od če­ga je do­tad go­diš­nje umi­ra­lo oko 15.000 dje­ce. Is­ti­na, u pra­vu su oni ko­ji tvr­de da Per­na­ra tre­ba ig­no­ri­ra­ti, jer od me­dij­ske paž­nje živi, ta­ko što tek­s­to­ve o se­bi oka­či na Fa­ce­bo­ok pa se svo­joj sljed­bi pred­stav­lja žr­tvom za­vje­re, ali ka­da ži­vot vlas­ti­ta dje­te­ta de­gu­tant­no zlo­ra­bi u kam­pa­nji za pred­sjed­nič­ke izbore, on­da o to­me tre­ba jav­no go­vo­ri­ti. A ka­da putem druš­tve­nih mre­ža po­zi­va ro­di­te­lje ko­ji ne že­le ci­je­pi­ti svo­ju dje­cu da raz­mis­le o to­me ko­me će da­ti svoj glas, u tom je slu­ča­ju me­di­ji­ma čak i duž­nost ras­krin­ka­ti ši­re­nje de­zin­for­ma­ci­ja, pa i pa­ra­no­je pre­ma ci­jep­lje­nju ko­je spa­ša­va ži­vo­te. Za­is­ta, Per­na­ra bi net­ko tre­bao ci­je­pi­ti, pod hit­no, ako već - za raz­li­ku od nje­go­va si­na - za­hva­lju­ju­ći vlas­ti­tim ro­di­te­lji­ma ni­je do­bio pri­li­ku za nor­ma­lan ra­zvoj. Je li tu pri­li­ku i is­ko­ris­tio, dru­go je pi­ta­nje.

Is­ti­na, tre­ba ga ig­no­ri­ra­ti, osim ka­da ži­vot vlas­ti­ta dje­te­ta de­gu­tant­no zlo­ra­bi u pred­sjed­nič­koj kam­pa­nji i još po­zi­va i dru­ge ro­di­te­lje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.