Ima­mo ti­su­ću dok­to­ra vi­še ne­go pri­je de­vet go­di­na, a sus­tav sve go­ri

Pro­blem ni­je u bro­ju iz­vr­ši­te­lja ne­go u lo­šoj or­ga­ni­za­ci­ji zdrav­s­tve­nog sus­ta­va, a od obe­ća­nih re­for­mi ni­šta

Večernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ro­ma­na Ko­va­če­vić Ba­ri­šić // Za­greb

Li­ječ­ni­ci već ne­ko­li­ko go­di­na upo­zo­ra­va­ju zdrav­s­tve­ne vlas­ti da je po­treb­no sve­obu­hvat­no ka­drov­sko pla­ni­ra­nje na du­že sta­ze ka­ko bi se spri­je­či­lo da po­je­di­ne hr­vat­ske re­gi­je os­ta­nu bez li­ječ­ni­ka. S dru­ge stra­ne, sta­tis­tič­kim po­da­ci­ma ko­ji go­vo­re o ras­tu ap­so­lut­nog bro­ja li­ječ­ni­ka nas­to­ji se po­ka­za­ti da pro­blem ni­je to­li­ko alar­man­tan. Ima li hr­vat­ska do­volj­no, pre­ma­lo ili pre­vi­še li­ječ­ni­ka?

Jav­no zdrav­s­tvo

Pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­onal­nog re­gis­tra pru­ža­te­lja zdrav­s­tve­ne za­šti­te i po­da­ci­ma objav­lje­nim na web-stra­ni­ci HZJZ-a, u RH je 2018. go­di­ne bi­lo ukup­no 15.047 dok­to­ra me­di­ci­ne, od ko­jih je ma­nji broj ili 11% ra­di­lo u pri­vat­nim kli­ni­ka­ma i or­di­na­ci­ja­ma. U jav­nom zdrav­s­tvu 31. sr­p­nja ove go­di­ne ra­di­lo je 13.571, a 31. pro­sin­ca 2018. go­di­ne njih 13.733, iz če­ga je vid­lji­vo da se u se­dam mje­se­ci broj li­ječ­ni­ka u sus­ta­vu jav­nog zdrav­s­tva sma­njio za 162.

Sta­tis­tič­ki po­da­ci HZJZ-a bi­lje­že rast bro­ja li­ječ­ni­ka iz go­di­ne u go­di­nu. La­ni je bi­lo 14.810 dok­to­ra, prek­la­ni 14.427, u 2013. ima­li smo ih 13.731, a 2010. bi­lo je 13.986 li­ječ­ni­ka.

Ras­te i broj zdrav­s­tve­nih rad­ni­ka sred­nje struč­ne spre­me, a to su uglav­nom me­di­cin­ske ses­tre, pa ih je la­ni bi­lo 33.538, dok ih je 32.935 bi­lo 2010. go­di­ne. Broj­ke jed­nos­tav­no go­vo­re da ve­ći broj li­ječ­ni­ka i me­di­cin­skih ses­ta­ra sa­da skr­bi o ma­njem bro­ju pa­ci­je­na­ta, jer Hr­vat­ska bi­lje­ži i trend is­e­lja­va­nja.

Ipak, is­to­vre­me­no iz go­di­ne u go­di­nu zdrav­s­tvo pos­ta­je sve te­že dos­tup­no. Lis­te če­ka­nja do­se­žu ap­surd­ne ro­ko­ve, a dio sta­nov­ni­ka sve te­že do­la­zi do li­ječ­ni­ka.

– Fi­zič­ki rast bro­ja iz­vr­ši­te­lja je sa­mo nu­žan uvjet do­brog funk­ci­oni­ra­nja sva­kog di­je­la jav­nog sek­to­ra. Na­ža­lost, ne i do­vo­ljan. Ako se sus­ta­vom jav­nog zdrav­s­tva ne uprav­lja ka­ko tre­ba, ni vi­šak li­ječ­ni­ka ta­ko­đer ne bi do­nio bo­ljit­ka – go­vo­ri Mi­ros­lav Ma­đa­re­vić, struč­njak za ino­va­ci­je u jav­nom sus­ta­vu.

A pre­ma Eu­ros­ta­to­vim po­da­ci­ma, Hr­vat­ska ima 336 li­ječ­ni­ka na sto ti­su­ća sta­nov­ni­ka. U EU je taj pro­sjek 351 li­ječ­nik na sto ti­su­ća, ta­ko da je to za­os­ta­ja­nje od če­ti­ri pos­to. Pret­hod­nih je go­di­na ono iz­no­si­lo iz­me­đu 10 i 15 pos­to. Još

1600 li­ječ­ni­ka ne­dos­ta­je da bi se do­se­gao taj eu­rop­ski pro­sjek.

– Ma­njak li­ječ­ni­ka i ra­zi­na pre­op­te­re­će­nos­ti u bol­nič­koj zdrav­s­tve­noj za­šti­ti naj­o­či­ti­ji je iz ne­vje­ro­jat­nog po­dat­ka o 2,7 mi­li­ju­na pre­ko­vre­me­nih sa­ti ko­je su li­ječ­ni­ci odra­di­li u 2017. go­di­ni. U pri­mar­noj za­šti­ti je oko 200 ti­mo­va bez no­si­te­lja, li­ječ­ni­ka, dok bi pri­mje­na li­mi­ta od 1500 pa­ci­je­na­ta po ti­mu kao ga­ran­ci­ja kva­li­tet­ne pru­že­ne zdrav­s­tve­ne us­lu­ge zna­čio ne­dos­ta­tak do­dat­nih ti­mo­va, tj. li­ječ­ni­ka – iz­no­si šef Li­ječ­nič­ke ko­mo­re Kre­ši­mir Lu­etić.

Pro­blem ni­je jed­noz­na­čan pa se, na­ža­lost, ni­jed­na zdrav­s­tve­na ad­mi­nis­tra­ci­ja do­sad s njim i ni­je zna­la no­si­ti. Sva­ka naz­na­ka zdrav­s­tve­ne re­for­me os­ta­la je tek na praz­nim naj­a­va­ma. Kao pr­vo Hr­vat­ska ima pre­ve­lik broj bol­ni­ca od ko­jih su ne­ke me­đu­sob­no uda­lje­ne ma­nje od 20 ki­lo­me­ta­ra, a sva­ka ima sve odje­le. Uz op­ći trend na­pu­šta­nja unu­traš­njos­ti Hr­vat­ske, ona ne priv­la­či ni no­ve li­ječ­ni­ke. Pa­ci­jen­ti iz tih sre­di­na uve­li­ke bi­ra­ju li­je­če­nje u ve­li­kim kli­nič­kim cen­tri­ma pa ta­mo go­di­na­ma eg­zis­ti­ra­ju odje­li s ja­ko ma­lim obr­ta­jem pa­ci­je­na­ta. Po­li­tič­ke vo­lje za stvar­ne re­for­me jed­nos­tav­no ne­ma pa se ser­vi­ra­ju tek krat­ko­roč­ne koz­me­tič­ke iz­mje­ne. Do­mo­vi zdrav­lja su de­vas­ti­ra­ni i u nji­ma je os­ta­lo ja­ko ma­lo spe­ci­ja­lis­ti­ke, prem­da bi se naj­ve­ći dio zdrav­s­tve­nih us­lu­ga tre­bao pru­ža­ti upra­vo na toj ra­zi­ni. I on­da se naj­ve­ći dio zdrav­s­tve­nih us­lu­ga tra­ži od skup­lje, se­kun­dar­ne ra­zi­ne.

Kr­pa­ju se

Zbog de­zo­ri­jen­ti­ra­nos­ti i apa­tič­nos­ti sus­ta­va, obi­telj­ski li­ječ­ni­ci pri­bje­ga­va­ju sve vi­še tzv. de­fen­ziv­noj me­di­ci­ni, što re­zul­ti­ra pre­ko­mjer­nim upu­ći­va­njem na sku­pe pre­tra­ge. Uvje­ti za rad u do­mu zdrav­lja mla­de dok­to­re uve­li­ke od­bi­ja­ju, a lo­kal­ne vlas­ti ne či­ne ih bo­lji­ma. Mno­gi do­mo­vi zdrav­lja u unu­traš­njos­ti i na oto­ci­ma je­dva skr­pa­ju ti­mo­ve obi­telj­skih dok­to­ra i to bez no­si­te­lja, pa ne­ma­ju svi pa­ci­jen­ti jed­na­ko dos­tup­nu us­lu­gu: oni ko­ji ima­ju “svog” dok­to­ra, ne­ma­ju ga sva­ki dan jer on od­la­zi u dru­ga mjes­ta, a u tim dru­gim mjes­ti­ma lju­di če­ka­ju ho­će li im uop­će net­ko do­ći. Vre­men­sko ka­drov­ski nor­ma­ti­vi ne­što je što bi pos­ta­vi­lo ok­vi­re sus­ta­vu, ali mje­ro­dav­ni to iz­bje­ga­va­ju. Na kra­ju, sta­nov­niš­tvo sta­ri vi­še no ikad, a po­s­lje­dič­no i du­lje po­bo­li­je­va, što zna­či da dok­to­ra za­si­gur­no ne­će bi­ti pre­vi­še.

Pro­blem ni­je u bro­ju iz­vr­ši­te­lja ne­go u lo­šoj or­ga­ni­za­ci­ji zdrav­s­tve­nog sus­ta­va, a od obe­ća­nih re­for­mi ni­šta Kre­ši­mir Lu­etić, Li­ječ­nič­ka ko­mo­ra

Zdrav­s­tve­ni ap­surd: Iako broj li­ječ­ni­ka stal­no ras­te, lis­te če­ka­nja do­se­žu ap­surd­ne ro­ko­ve, a dio sta­nov­ni­ka sve te­že do­la­zi do li­ječ­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.