Su­ci i na­kon po­ve­ća­nja ima­ju ma­nju pla­ću ne­go 2009. i pro­sječ­nu u EU

Pla­ća su­da­ca po­čet­ni­ka, pre­ma po­da­ci­ma CEPEJ-a, bi­la je 32. me­đu 48 ze­ma­lja i po iz­no­su i po omje­ru u od­no­su na pro­sječ­nu dr­žav­nu pla­ću, a pla­ća vr­hov­nih su­da­ca s omje­rom je bi­la 22., a u iz­no­su 27.

Večernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ma­rin­ko Ju­ra­sić

Na­rav­no da su pla­će u zdrav­s­tvu uz uvje­te ra­da je­dan od raz­lo­ga od­la­ska li­ječ­ni­ka i me­di­cin­skih ses­ta­ra iz Hr­vat­ske. Tra­že­ći ar­gu­men­te za po­vi­ši­cu pla­će, li­ječ­ni­ci tra­že kolektivni ugo­vor ili da se i za njih do­ne­se po­seb­ni za­kon po uzo­ru na Za­kon o pla­ća­ma su­da­ca, ko­jim bi se os­nov­na pla­ća li­ječ­ni­ka pro­pi­sa­la na ra­zi­ni pla­će žu­pa­nij­skog su­ca. Ta­ko­đer, ka­žu, ako su su­ci­ma ne­dav­no po­ve­ća­ne pla­će, on­da ne­ma raz­lo­ga da se i li­ječ­ni­ci­ma ne po­ve­ća­ju. Ta­ko su su­ci još jed­nom obi­lje­že­ni kao dio pov­la­šte­ne eli­te na vlas­ti. Prem­da, kad im je os­no­vi­ca pla­će po­ve­ća­na za 6%, to je još uvi­jek 3% ma­nja pla­ća ne­go što su je su­ci ima­li 2009., kad je iz­no­si­la 4873 ku­ne. Me­đu­tim, 2013. os­no­vi­ca za obra­čun pla­će pr­vo im je sma­nje­na 3%, a 2014. još 6% na iz­nos od 4443 ku­ne, ko­li­ko im je do­ne­dav­no iz­no­si­la os­no­vi­ca. S po­ve­ća­njem od 6% os­no­vi­ca im je sa­da 4710 ku­na.

Su­ci uglav­nom sa­mo na pla­ći

Me­đu­tim, pla­će su­da­ca ne mo­gu se us­po­re­đi­va­ti s pla­ća­ma li­ječ­ni­ka. Na­ime, su­ci, da bi is­pu­ni­li za­da­ne kvo­te i po­što­va­li za­kon­ske ro­ko­ve, ka­ko ne bi ste­gov­no od­go­va­ra­li, po­sao, od­nos­no spi­se mo­ra­ju no­si­ti i ku­ći. Ali, za taj pre­ko­vre­me­ni rad ni­su pla­će­ni. Su­ci ne do­bi­va­ju ni sve one do­dat­ke, bo­žić­ni­cu, dar za dje­cu, ju­bi­lar­nu na­gra­du, regres za go­diš­nji od­mor... Su­ci ne­ma­ju ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra ni­ti sva ona pra­va ko­ja iz nje­ga pro­iz­la­ze. Pla­ća im je u pra­vi­lu je­di­ni iz­vor pri­ho­da jer im je za­bra­nje­no ra­di­ti do­dat­ne pos­lo­ve, od­nos­no tek ma­nji dio su­da­ca iz­nim­no, uglav­nom na naj­vi­šim su­do­vi­ma, os­tva­ru­je do­dat­na pri­ma­nja kroz struč­ne ra­do­ve i na se­mi­na­ri­ma te u ste­gov­nim vi­je­ći­ma ne­kih ko­mo­ra. Da­ka­ko, su­ci mo­ra­ju ču­va­ti svo­ju neo­vis­nost i od bi­lo kak­vih, pa i naj­ma­njih da­ro­va iz za­hval­nos­ti te mo­ra­ju vo­di­ti ra­ču­na o svom po­na­ša­nju u slo­bod­no vri­je­me ka­ko ne bi ugro­zi­li svo­ju neo­vis­nost. I to što je za su­ce i dru­ge pra­vo­sud­ne duž­nos­ni­ke pos­to­ji za­se­ban za­kon po­s­lje­di­ca je shva­ća­nja ko­je vri­je­di za ve­ći­nu de­mo­krat­skih ze­ma­lja da su i pla­će su­da­ca je­dan od bit­nih ele­me­na­ta nji­ho­ve neo­vis­nos­ti, od­nos­no jam­s­tva da će svo­ju funk­ci­ju obav­lja­ti sa­vjes­no, po­šte­no i čas­no.

Pre­ma po­s­ljed­njim po­da­ci­ma CEPEJ-a, Ko­mi­si­je Vi­je­ća Eu­ro­pe za učin­ko­vi­tost pra­vo­su­đa, Hr­vat­ska ne spa­da u red ze­ma­lja s vi­so­kim pla­ća­ma su­da­ca, a i u raz­mje­ru s pro­sječ­nom bru­to pla­ćom na dr­žav­noj ra­zi­ni pla­će na­ših su­da­ca u ra­zum­nim su, pro­sječ­nim ok­vi­ri­ma. Pre­ma odre­đe­nim sta­tis­tič­kim po­ka­za­te­lji­ma, ukup­na iz­dva­ja­nja na sud­ske pla­će u us­po­red­bi s BDPom je­su ve­li­ka, ali ni­su su­ci kri­vi što je Hr­vat­ska s 43 su­ca na sto ti­su­ća sta­nov­ni­ka na sa­mom vr­hu, za raz­li­ku od re­ci­mo Dan­ske sa 6 su­da­ca, Nor­ve­ške i Ita­li­je s 11, Nje­mač­ke s 24 su­ca i Ir­ske s 3. Me­đu­tim, pri­tom se gu­bi iz vi­da op­seg pos­lo­va ko­je ima­ju na­ši su­ci i či­nje­ni­ca da mi spa­da­mo u na­ci­je ko­je se naj­češ­će tu­ža­ka­ju, od­nos­no svo­je kon­flik­te rje­ša­va­ju na su­do­vi­ma, či­me po­go­du­je naš pra­vo­sud­ni sus­tav te­me­ljen na dos­tup­nos­ti su­do­va sva­ko­me, bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu i zna­čaj pro­ble­ma. Sto­ga na­ši su­ci u us­po­red­bi s europ­ski­ma i rje­ša­va­ju mno­go ve­ći broj pred­me­ta, i to po­s­ljed­njih go­di­na ra­de vr­lo ažur­no.

CEPEJ je obja­vio us­po­red­ne po­dat­ke za 48 ze­ma­lja s pla­ća­ma su­da­ca po­čet­ni­ka i nji­hov omjer pre­ma pro­sječ­nim bru­to pla­ća­ma na dr­žav­noj ra­zi­ni, te is­te po­dat­ke za su­ce vr­hov­nih su­do­va. Te bi po­dat­ke s ob­zi­rom na po­ve­ća­nje os­no­vi­ce za obra­čun sud­skih pla­ća tre­ba­lo ko­ri­gi­ra­ti za 6%, ali ni to ne bi bit­no pro­mi­je­ni­lo sta­tus na­ših su­da­ca u us­po­red­bi sa su­ci­ma dru­gih ze­ma­lja. Pla­će su­da­ca po­čet­ni­ka kre­ću se u ras­po­nu od 0,94 u Nje­mač­koj do 4,31 u Ar­me­ni­ji, a u Hr­vat­skoj su 1,87 pro­sječ­ne dr­žav­ne pla­će. I po to­mu smo bi­li 32., kao i po ap­so­lut­nom iz­no­su pla­će u euri­ma. Po­vi­ši­ca ko­ju su su­ci do­bi­li Hr­vat­sku bi di­glo za ne­ko­li­ko mjes­ta u po­ret­ku.

Naj­ve­ći omjer kod Ru­mu­nja

Su­ci Vr­hov­nog su­da s omje­rom 4,12 u od­no­su na dr­žav­ni pro­sjek smje­šta­ju nas na 22. mjes­to, a u ap­so­lut­nom bru­to iz­no­su od 50.927 eura na 27. mjes­to. Omjer pla­ća vr­hov­nih su­da­ca ina­če se kre­će od 1,62 u Nje­mač­koj u od­no­su na pro­sječ­ne pla­će, do čak 8,28 u Ru­munj­skoj, ko­li­ko je ta­moš­nja pla­ća vr­hov­nih su­da­ca ve­ća od pro­sječ­ne.

Uz po­ne­ke iz­u­zet­ke, i pla­će su­da­ca po­čet­ni­ka i pla­će su­da­ca na vr­hov­nom su­du, da­ka­ko, ve­će su u ap­so­lut­nom iz­no­su u ra­zvi­je­nim za­pad­nim zem­lja­ma.

NA­ŠI SU­CI NE­MA­JU BOŽIĆNICE, DAR ZA DJE­CU, REGRES I DRU­GE BENEFICIJE JER NE­MA­JU KOLEKTIVNI UGO­VOR

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.