Ras­te broj dje­ce i bra­ko­va, a ra­zvo­da i po­ba­ča­ja ni­kad ma­nje

ORBÁNOV DE­MO­GRAF­SKI PRE­PO­ROD MA­ĐAR­SKE Ma­đar­ski se pre­mi­jer na­la­zi na uda­ru EU zbog po­te­za u me­di­ji­ma i pra­vo­su­đu, no nje­go­vi bi­ra­či i pok­lo­ni­ci is­ti­ču da je u svo­jih de­vet go­di­na na vlas­ti os­tva­rio broj­ne po­ma­ke u naj­važ­ni­jem po­dru­čju

Večernji list - Hrvatska - - Svijet - Dino Brumec

Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­bán pos­tao je pra­vi he­roj europ­skih kr­š­ća­na ot­ka­ko je pre­uzeo vlast 2010. go­di­ne. Iako mu kri­ti­ča­ri čes­to spo­či­ta­va­ju mi­ni­ra­nje ne­za­vis­nos­ti pra­vo­su­đa i me­di­ja, on se sam hva­li sjaj­nim de­mo­graf­skim po­ka­za­te­lji­ma. Ta­ko Or­báno­va vla­da go­vo­ri: ot­ka­ko smo doš­li na vlast pri­je de­vet go­di­na broj sklop­lje­nih bra­ko­va po­ve­ćao se 43 pos­to, a kad su so­ci­ja­lis­ti bi­li na vlas­ti (2002.-2010.), broj je pao 23 pos­to.

“Oni bez dje­ce ni­su nor­mal­ni”

Us­to, ras­te i broj ro­đe­nih. Sto­pa fer­ti­li­te­ta po­ras­la je 20 pos­to, i da­nas že­na pro­sječ­no ra­đa 1,49 dje­ce, dok je 2010. ta sto­pa iz­no­si­la 1,25. Iako ma­đar­ske vlas­ti ima­ju cilj pos­ti­ći sto­pu od 2,1 jer se pri toj broj­ci sta­nov­niš­tvo ne bi sma­nji­va­lo, a pad bro­ja dr­žav­lja­na fe­no­men je us­po­re­div s ve­ći­nom ze­ma­lja ra­zvi­je­nog svi­je­ta, vla­da sma­tra da je trend ipak do­bar. Sto­pa fer­ti­li­te­ta na naj­vi­šim je ra­zi­na­ma u po­s­ljed­nja dva de­set­lje­ća.

Sma­nju­je se i broj po­ba­ča­ja, čak tre­ći­na ma­nje že­na ko­ris­ti taj za­hvat u od­no­su na raz­dob­lje pri­je de­vet go­di­na, ka­da je zem­lja ima­la dru­gu vla­du. Ma­đar­ska se mo­že po­hva­li­ti još jed­nim dos­tig­nu­ćem ko­je će po­ve­ća­ti nje­zin rej­ting kod onih ko­ji vje­ru­ju da je po­sao vla­de da ču­va tra­di­ci­onal­nost druš­tva: od 2010. čak 29 pos­to ma­nje vjen­ča­nih pa­ro­va se ra­zvo­di. Ne­ke eu­rop­ske vla­de svo­je de­mo­graf­ske pro­ble­me že­le ri­je­ši­ti imi­gra­ci­jom, a poz­na­to je ko­li­ko se ma­đar­ska vla­da pro­ti­vi ši­ro­kom otva­ra­nju vra­ta svo­je zem­lje. Zbog to­ga je vla­da osmis­li­la broj­ne de­mo­graf­ske po­li­ti­ke ko­je že­le po­tak­nu­ti obi­te­lji da ima­ju dje­cu. Ka­ko je ma­đar­ska vla­da svjes­na da sve to ni­je do­volj­no, u ve­lja­či je osmiMa­đar­ski je pre­mi­jer svo­jom pro­na­ta­li­tet­nom po­li­ti­kom pos­tao he­roj broj­nih kr­š­ćan­skih ak­ti­vis­ta i in­te­lek­tu­ala­ca u Eu­ro­pi i SAD-u ko­ji is­ti­ču da je nje­go­va po­li­ti­ka zas­luž­na za pre­okret ne­ga­tiv­nih tren­do­va po­ras­tao je broj sklop­lje­nih bra­ko­va, a pri­je ove vlas­ti nji­hov je broj stal­no pa­dao ma­nje že­na od­lu­či­lo se na po­ba­čaj ne­go u raz­dob­lju pri­je ključ­ne 2010. go­di­ne ti­su­će obi­te­lji pri­ja­vi­lo se za su­bven­ci­oni­ra­ne kre­di­te za kup­nju sta­no­va sli­la naj­am­bi­ci­oz­ni­ji plan do­sad. Že­na­ma sa če­tve­ro ili vi­še dje­ce omo­gu­ću­je se ne­pla­ća­nje po­re­za na do­ho­dak do kra­ja ži­vo­ta. Mla­đim pak že­na­ma u pr­vom bra­ku do­dje­lju­ju se su­bven­ci­oni­ra­ni kre­di­ti za kup­nju sta­na i auto­mo­bi­la, a uvje­ti se po­bolj­ša­va­ju sa sva­kim no­vim dje­te­tom. Uz to je ba­ka­ma i dje­do­vi­ma do­pu­šte­no da iz­os­ta­ju s pos­la ka­ko bi po­mo­gli u od­go­ju dje­ce. Do kra­ja ko­lo­vo­za već se 23 ti­su­će brač­nih pa­ro­va pri­ja­vi­lo za su­bven­ci­oni­ra­ne kre­di­te, a de­set ti­su­ća njih za zaj­mo­ve za auto­mo­bi­le.

OR­BÁN JE OD 2010. SMA­NJIO JAVNI DUG S 80 NA 67 POS­TO BDP-a, A U IS­TOM RAZ­DOB­LJU DUG HR­VAT­SKE PO­RAS­TAO JE ZA 18 POSTOTNIH POENA

Ne­ki na­glas­ci ma­đar­ske vla­de pak do­živ­lja­va­ju kri­ti­ke – na ne­dav­noj je de­mo­graf­skoj kon­fe­ren­ci­ji u Bu­dim­pe­šti pred­sjed­nik par­la­men­ta La­sz­lo Ko­ver re­kao da lju­di ko­ji ne­ma­ju dje­ce “ni­su nor­mal­ni” te da je “ima­nje dje­ce jav­na, a ne pri­vat­na stvar”.

Zdra­va eko­nom­ska sli­ka

Na ma­đar­ski de­mo­graf­ski us­pjeh utje­ca­li su i do­bri eko­nom­ski po­ka­za­te­lji ma­đar­ske vla­de u po­s­ljed­njih de­vet go­di­na: ne­za­pos­le­nost je vr­lo ni­ska, 3,4 pos­to, a Eu­rop­ska ko­mi­si­ja oče­ku­je da će BDP ove go­di­ne ras­ti vi­so­kih 4,4 pos­to. Od do­la­ska na vlast Or­bán je sma­njio javni dug s 80 na 67 pos­to BDP-a. U is­tom raz­dob­lju hr­vat­ski je dug po­ras­tao s 57 na 75 pos­to. U Hr­vat­skoj je ne­za­pos­le­nost tri pos­tot­na poena vi­ša ne­go u Ma­đar­skoj, a rast je oko je­dan i pol pos­tot­ni bod ma­nji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.