Him­na u ško­la­ma je nuž­na baš za­to što pos­to­je oni ko­ji na nju ne us­ta­ju

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Ivan Hr­stić

Lju­bav ne mo­žeš ni­kom na­met­nu­ti, ali kao što se na­me­će obvez­no ci­jep­lje­nje pro­tiv za­raz­nih bo­les­ti, ta­ko se sva­ko­me od vr­ti­ća i ško­le mo­že uci­je­pi­ti da se pre­ma sim­bo­li­ma do­mo­vi­ne od­no­si s mi­ni­mu­mom po­što­va­nja i oda­nos­ti

Oči­to je da u ras­po­nu od gra­đan­skih ma­ni­ra do gra­đan­skog ne­pos­lu­ha u gra­đan­skom od­go­ju mo­ra bi­ti pro­na­đen pros­tor i za do­mo­ljub­lje. Dio tog od­go­ja tre­ba bi­ti ne sa­mo po­šti­va­nje ma­nji­na u sva­kom smis­lu ne­go i pu­ni res­pekt pre­ma vri­jed­nos­ti­ma hr­vat­skog na­ro­da i na­ci­je

Ni­kad ni­sam bio od onih ko­ji su pre­tje­ra­nu paž­nju obra­ća­li na gr­bo­ve, zas­ta­ve i him­ne. Ba­rem ne svo­je­volj­no, jer i u slo­bod­noj Hr­vat­skoj go­to­vo je ne­mo­gu­će ne ule­tje­ti u ras­pra­vu što je do­zvo­lje­no, a što bi tre­ba­lo bi­ti za­bra­nje­no. No, iako sam po pri­ro­di pri­je sklon gra­đan­skom ne­pos­lu­hu ne­go sta­ja­nju u ko­lo­ni te ni­sam od onih ko­ji ima­ju po­tre­bu pri in­to­ni­ra­nju him­ne sta­vi­ti ru­ku na sr­ce, to ne zna­či da mi sr­ce ne za­igra kad god ču­jem Li­je­pu na­šu.

Ni­je to ni­kak­va rat­na ko­rač­ni­ca, kao kod mno­gih dru­gih svjet­skih na­ci­ja, ni­smo kao Fran­cu­zi ili Ni­jem­ci ni­kad mo­ra­li cen­zu­ri­ra­ti i bri­sa­ti ri­je­či o po­to­ci­ma kr­vi u ko­joj se da­ve na­ši ne­pri­ja­te­lji, hr­vat­ska him­na jest pri­je sve­ga kras­na lju­bav­na oda Hr­va­ta svo­joj do­mo­vi­ni. No, oči­to je da jed­na­ko kao i hr­vat­ska zas­ta­va i grb, go­to­vo sve­jed­no po­či­njao s bi­je­lim ili cr­ve­nim po­ljem, hr­vat­ska him­na, jed­na­ko kao i dru­ge kul­t­ne do­mo­ljub­ne pje­sme kod mno­gih ko­ji u Hr­vat­skoj ži­ve, ali Hr­vat­sku ne ži­ve i hr­vat­ski ne di­šu, iz­a­zi­va ta­ko žes­to­ku aler­gij­sku re­ak­ci­ju da je vi­še ni­su u sta­nju sa­kri­ti čak i kad bi to htje­li.

Oči­to je mno­gi­ma ta mi­mi­kri­ja to­li­ko do­di­ja­la da ima­ju po­tre­bu

svo­jom di­ja­re­jom i jav­no se hva­li­ti. Ni­je to vi­še sa­mo is­ku­ša­va­nje gra­ni­ca gra­đan­skih i umjet­nič­kih slo­bo­da, što sa­mo po se­bi ne mo­ra bi­ti lo­še, na­pro­tiv, čes­to je i po­želj­no, ne, to je sad već oči­ta psi­ho­fi­zič­ka, pa­to­lo­ška po­tre­ba da se jav­no iz­vr­ši nu­žda po sve­mu ono­me što ve­ći­na Hr­va­ti­ća i Hr­va­ti­na sma­tra sve­ti­njom. Već smo ču­li pre­pjev u ko­jem se him­na po­ku­ša­va pre­tvo­ri­ti u ono što ni­kad ni­je bi­la – od­vrat­nu boj­nu ju­riš­ni­cu: “Li­je­pa na­ša ha­ubi­co, oj ti švap­ska ci­je­vi mi­la, sta­re sla­ve dje­do­vi­no, da bi vaz­da sve po­bi­la”! Sve na ra­čun hr­vat­skih po­rez­nih obvez­ni­ka ti­ska­no u ti­su­ća­ma pri­mje­ra­ka. Ne­ki dan je­dan od naj­či­ta­ni­jih web por­ta­la šo­ki­rao je pak pre­pje­vom Vi­le Ve­le­bi­ta: “Oj ti gov­no Ve­le­bi­ta, ti na­šeg cri­je­va di­ko...” i ta­ko da­lje eks­po­nen­ci­jal­no sve go­re do kra­ja “pje­sme”. Na­rav­no, ti sti­hok­lep­ci tak­vim ver­bal­nim pro­lje­vi­ma za­li­je­va­ju pri­je sve­ga sa­mi se­be i pri­je bi­lo kak­ve osu­de tre­ba­li bi ih upu­ti­ti da po­tra­že li­ječ­nič­ku po­moć za svo­ju ko­pro­fa­gi­ju. Ta­ko da baš i ne ču­di ka­ko je ide­ja da škol­ski dan ili ba­rem tje­dan po­či­nju in­to­ni­ra­njem hr­vat­ske him­ne izazvala ta­ko otrov­ne iz­lje­ve na druš­tve­nim mre­ža­ma da je po­sve jas­no da je ta ne­tr­pe­lji­vost du­bo­ko uko­ri­je­nje­na te da je mo­žda do­is­ta kraj­nje vri­je­me da kre­ne i ne­ka na­ci­onal­na te­ra­pi­ja. A naj­pri­rod­ni­ja start­na po­zi­ci­ja oči­to jest baš u škol­skim klu­pa­ma.

Kad već to­li­ko go­vo­ri­mo o gra­đan­skom od­go­ju, on­da je oči­to da u ras­po­nu od gra­đan­skih ma­ni­ra do gra­đan­skog ne­pos­lu­ha mo­ra bi­ti pro­na­đen pros­tor i za do­mo­ljub­lje. Ako gra­đan­ski od­goj tre­ba bi­ti dio na­ci­onal­nih ku­ri­ku­la, on­da bi dio tog od­go­ja tre­bao bi­ti ne sa­mo po­šti­va­nje ma­nji­na u sva­kom smis­lu ne­go i pu­ni res­pekt pre­ma vri­jed­nos­ti­ma hr­vat­skog na­ro­da i na­ci­je. I to tre­ba po­ru­či­ti mi­nis­tri­ci ko­ja do­mo­ljub­lje svo­di na pla­ća­nje po­re­za. Zdra­va do­za na­ci­ona­liz­ma, ko­li­ko god će ne­ki od­mah re­agi­ra­ti da je to dr­ve­no že­lje­zo, je­di­ni je li­jek za ovu epi­de­mi­ju ne­to­le­ran­ci­je pre­ma sim­bo­li­ma hr­vat­ske do­mo­vi­ne. Una­pri­jed od­ba­cu­jem i ar­gu­men­te o ne­us­pješ­noj dr­ža­vi u ko­joj ca­ru­ju ma­fi­ja i ko­rup­ci­ja, jer ova mrž­nja i ne­to­le­ran­ci­ja pre­ma bi­lo kak­voj de­mons­tra­ci­ji hr­vat­stva oči­to ima mno­go dub­lje ko­ri­je­ne.

Go­vo­re ne­ki škol­ski rav­na­te­lji ko­ji su već uve­li him­nu da ima­ju uče­ni­ka raz­li­či­tih vje­ro­is­po­vi­jes­ti i na­ci­onal­nos­ti te da za­to ne­ki ne oda­ju po­čast zas­ta­vi i him­ni i os­ta­ju sje­di­ti. No, bi li it­ko od vas da ži­vi­te u SAD-u ili Nje­mač­koj os­tao sje­di­ti na in­to­ni­ra­nje ame­rič­ke ili nje­mač­ke him­ne? To je pi­ta­nje ele­men­tar­ne pris­toj­nos­ti. Na­rav­no, ni­ko­ga se ne smi­je si­li­ti na ne­is­kre­nu de­mons­tra­ci­ju po­šti­va­nja dr­žav­nih i na­ci­onal­nih sim­bo­la, no to je sa­mo je­dan od simp­to­ma ko­ji uka­zu­je na de­fi­ci­te na­šeg od­go­ja i obra­zo­va­nja. Dak­le, da od­go­vo­rim na pi­ta­nje iz nas­lo­va: svat­ko smi­je sje­di­ti na hr­vat­sku him­nu, ali mo­ra­mo na­pra­vi­ti sve što je nuž­no ka­ko bi tak­vih bi­lo što ma­nje. Lju­bav ne mo­žeš ni­kom na­met­nu­ti, ali kao što se sva­kom dje­te­tu na­me­će obvez­no ci­jep­lje­nje pro­tiv za­raz­nih bo­les­ti, ta­ko se sva­ko­me od vr­ti­ća i ško­le mo­že uci­je­pi­ti da se pre­ma sim­bo­li­ma do­mo­vi­ne od­no­si s mi­ni­mu­mom po­što­va­nja i oda­nos­ti.

Ako već mo­ra­mo tje­ra­ti do ap­sur­da, him­na u ško­la­ma je nuž­na baš za­to što pos­to­je oni ko­ji na nju ne us­ta­ju. Jer kad bi him­na bi­la ne­upit­na, on­da ni tak­va po­vr­š­na de­mons­tra­ci­ja do­mo­ljub­lja ne bi bi­la na­suš­na. Kva­ka 22, re­ći će net­ko? Mo­žda, jer ka­ko god okre­neš, za­klju­čak je is­ti: sva­ki škol­ski dan tre­bao bi po­če­ti zas­ta­vom i him­nom.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.