Gra­đa­ni mi­ro­vin­sku šted­nju mo­gu dr­ža­ti i u ča­ra­pi

Od­go­vor­nost upra­vi­te­lja fon­do­va sve je ve­ća, a pri­no­si ko­je os­tva­ru­ju svo­jim ula­ga­či­ma sve su ma­nji

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Rat­ko Bo­ško­vić

Upra­vi­te­lji hr­vat­skih obvez­nih mi­ro­vin­skih fon­do­va (OMF) naš­li su se u ne­vo­lja­ma. S ras­tom imo­vi­ne fon­do­va pre­ko pra­ga od sto mi­li­jar­di ku­na (107,3 mi­li­jar­de na kra­ju sr­p­nja) od­go­vor­nost na nji­ho­vim ple­ći­ma sve je ve­ća, a pri­no­si ko­je os­tva­ru­ju svo­jim ula­ga­či­ma sve su ma­nji. Fon­do­vi umje­re­no ri­zič­ne ka­te­go­ri­je B, u ko­ji­ma je naj­vi­še nov­ca, 2015. go­di­ne os­tva­ri­li su pri­nos od 6,2 pos­to, 2016. od 6,9 pos­to, 2017. od 3,1 pos­to, a la­ni sa­mo 1,0 pos­to, što ne slu­ti na do­bro. Iz­gle­di za sko­ri rast ci­je­na nji­ho­ve sa­daš­nje fi­nan­cij­ske imo­vi­ne, ve­ći­nom dr­žav­nih obvez­ni­ca i di­oni­ca, mi­ni­mal­ni su, a ako ga ne bu­de on­da gra­đa­ni svo­ju mi­ro­vin­sku šted­nju mo­gu dr­ža­ti i u ča­ra­pi, ne­ma ni­kak­vog oprav­da­nja da za nje­zi­no ču­va­nje iko­me pla­ća­ju nak­na­du.

Pred “mi­ro­vin­ce” se pri­tom pos­tav­lja­ju ne­mo­gu­ći, kon­tra­dik­tor­ni zah­tje­vi. Dr­ža­va od njih tra­ži pri­nos, a pri­si­lja­va ih da ve­ći­nu nov­ca ula­žu u dr­žav­ne obvez­ni­ce (tre­nut­no 68,72 pos­to) za ko­je pla­ća mi­ni­mal­nu ka­ma­tu. I vlas­ti i jav­nost tra­že od rav­na­te­lja OMFo­va da bi­ra­ju “si­gur­na ula­ga­nja” nov­ca bu­du­ćih pen­zi­one­ra, a is­to­dob­no od njih zah­ti­je­va da ra­zvi­ja­ju i ja­ča­ju do­ma­će po­du­zet­niš­tvo i do­ma­će tr­ži­šte ka­pi­ta­la – či­ja se “si­gur­nost” naj­bo­lje po­ka­za­la na Agro­ko­ro­vu pri­mje­ru. Na mol­be OMF-ova da im pre­pus­ti dio svo­je­ga ka­pi­ta­la i u prak­tič­ki mo­no­pol­nim “jav­nim” tvrt­ka­ma po­put ACI-ja, HEP-a i Ja­na­fa, dr­ža­va se oglu­šu­je jer nji­ho­vu za­jam­če­nu do­bit (ren­tu) že­li sa­ma ubi­ra­ti.

A ako ni­je u sta­nju du­go­roč­no i odr­ži­vo po­ve­ća­va­ti vri­jed­nost po­vje­re­nog mu ka­pi­ta­la, on­da ci­je­li hr­vat­ski kon­cept ka­pi­ta­li­zi­ra­ne šted­nje gra­đa­na za mi­ro­vi­nu pos­ta­je be­smis­len. Pre­ma to­me, ako će htje­ti taj sus­tav sa­ču­va­ti, hr­vat­ske će vlas­ti pod pri­ti­skom čla­no­va i pred zah­tje­vi­ma me­na­dže­ra OMF-ova br­zo mo­ra­ti po­pus­ti­ti. Pi­ta­nje je sa­mo ko­ja će im ogra­ni­če­nja i za­bra­ne naj­pri­je uki­nu­ti. Naj­vje­ro­jat­ni­je, bit će to ogra­ni­če­nja za ula­ga­nje u di­oni­ce ino­zem­nih po­du­ze­ća.

Ni to ne bi zna­či­lo da će OMF-ov­skim rav­na­te­lji­ma od­mah pro­cvas­ti ru­že. Vri­jed­nos­ti fi­nan­cij­ske imo­vi­ne i u svi­je­tu su svug­dje ja­ko vi­so­ke, a pri­no­si mi­zer­ni. Ci­je­ne ame­rič­kih di­oni­ca uvr­šte­nih u in­deks S&P 500 tre­nut­no iz­no­se 22,17 go­diš­njih do­bi­ti tvrt­ki ko­je su te di­oni­ce emi­ti­ra­le, što zna­či da su i ame­rič­ke di­oni­ce, po­vi­jes­no gle­da­no, da­nas ja­ko sku­pe (du­go­go­diš­nji je pro­sjek 15,76). Ta­ko­đer, ne­ko­me će se uči­ni­ti bo­go­hul­nim da hr­vat­ski gra­đa­ni svo­jom šted­njom fi­nan­ci­ra­ju ino­zem­na po­du­ze­ća. Ali, za hr­vat­ski sus­tav obvez­ne ka­pi­ta­li­zi­ra­ne šted­nje za mi­ro­vi­ne ne pos­to­ji dru­go rje­še­nje ne­go da no­vac ko­ji ne­ma gdje pro­duk­tiv­no ulo­ži­ti u Hr­vat­skoj inves­ti­ra u svi­je­tu. Pr­vo, i ta će imo­vi­na kup­lje­na u ino­zem­s­tvu bi­ti hr­vat­ska imo­vi­na. Dru­go, u svi­je­tu se, za raz­li­ku od Hr­vat­ske, za­hva­lju­ju­ći va­lo­vi­ma teh­no­lo­škog na­pret­ka, na bur­za­ma uvi­jek mo­že na­ći per­s­pek­tiv­nih, ino­va­tiv­nih, no­vih po­du­ze­ća či­je di­oni­ce (još) ni­su pre­ci­je­nje­ne. Pi­ta­nje je sa­mo ko­li­ko su hr­vat­ski fon­dov­ski me­na­dže­ri sprem­ni za ta­kav “stock pic­king”, no mis­lim da ne tre­ba sum­nja­ti da je­su. Ako ni­su, morat će se br­zo os­po­so­bi­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.