Hr­va­ti­ce u vr­hu EU

Ka­ko je Plenković stra­te­ška mjes­ta po­pu­nio hr­vat­skim po­li­ti­čar­ka­ma

Večernji list - Hrvatska - - Naslovna Strana - San­dra Velj­ko­vić

Ova­kav ras­plet dio je ši­reg stra­te­škog pro­miš­lja­nja. Ni­je slu­čaj­no što su sve že­ne Uz­bu­na u Sloveniji jer je Hr­vat­ska do­bi­la važ­ne re­so­re te mo­že utje­ca­ti na ar­bi­tra­žu Uz Šu­icu, Iva­nu Ma­le­tić i Pejčinović Burić Hr­vat­ska se čvr­sto po­zi­ci­oni­ra­la u me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma

“Vau”, sta­ja­lo je u po­ru­ci jed­nog bruxel­le­skog in­si­de­ra – ina­če uvi­jek vr­lo rje­či­tog – pos­la­noj ne­tom na­kon što je iz­a­bra­na pred­sjed­ni­ca Eu­rop­ske ko­mi­si­je Ur­su­la von der Leyen obja­vi­la de­ta­lje o sas­ta­vu ko­mi­si­je. Da­ni­ma pri­je špe­ku­li­ra­li smo o por­t­fe­lju hr­vat­ske kan­di­dat­ki­nje za po­vje­re­ni­cu Du­brav­ke Šu­ice, eli­mi­ni­ra­li sek­to­re ko­ji su se po­jav­lji­va­li u me­di­ji­ma i u nes­luž­be­nim po­dje­la­ma ko­je su iz ne­kih iz­vo­ra pro­cu­ri­le u jav­nost. Ni­šta što joj se pri­pi­si­va­lo ni­je nam iz­gle­da­lo vje­ro­jat­no. Ri­bar­stvo, mo­žda, ali... Pro­ši­re­nje? Ne bi­smo rek­li... Ko­he­zi­ja? Ima lo­gi­ke, ali...

Obja­va da će hr­vat­ska po­vje­re­ni­ca bi­ti za­du­že­na za de­mo­kra­ci­ju i de­mo­gra­fi­ju te po­vrh sve­ga bi­ti i pot­pred­sjed­ni­ca Ko­mi­si­je za­tek­la je sve, s iz­nim­kom pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća či­ja će još jed­na uz­da­ni­ca – na­kon čla­ni­ce re­vi­zor­skog su­da Eu­rop­ske uni­je Iva­ne Ma­le­tić i glav­ne taj­ni­ce Vi­je­ća Eu­ro­pe Ma­ri­je Pejčinović Burić – za­sjes­ti u vrh europ­skih i pa­ne­urop­skih ins­ti­tu­ci­ja. Za­pra­vo je iro­nič­no da, dok je dio jav­nos­ti i po­li­ti­ča­ra, u što ula­ze i ne­ki iz HDZ-a, pla­si­rao pri­če o to­me ka­ko će Plenković sva­ki čas oti­ći s Mar­ko­va tr­ga u Bruxel­les, Plenković stra­te­ška mjes­ta, “na­pu­nio” hr­vat­skim po­li­ti­čar­ka­ma. Bez ikak­ve na­mje­re da oma­lo­va­ži­mo nji­ho­vu struč­nost ili kom­pe­ten­ci­je, za nji­ho­va je ime­no­va­nja ipak naj­zas­luž­ni­ji Plenković.

Di­plo­mat­ski i po­li­tič­ki vrhunac

Tre­ba jas­no re­ći – ni­ka­da do sa­da Hr­vat­ska ni­je ova­ko do­bro sta­ja­la u me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Ovo je di­plo­mat­ski i po­li­tič­ki vrhunac i vje­ro­jat­no će ga kad-tad is­ko­ris­ti­ti i Plenković za svo­ju ka­ri­je­ru ko­joj je lo­gič­ki sli­jed vje­ro­jat­no u ins­ti­tu­ci­ja­ma Eu­rop­ske uni­je.

Ne­ko ne­pi­sa­no pra­vi­lo ka­že da što je ve­ći broj na­ci­onal­nih služ­be­ni­ka i di­plo­ma­ta u me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma, to je bo­lji imidž i pro­mo­ci­ja dr­ža­ve. Ta­ko­đer, tak­ve po­zi­ci­je pru­ža­ju ve­li­ke mo­guć­nos­ti za za­šti­tu do­ma­ćih in­te­re­sa i za kre­ira­nje po­li­ti­ke tih or­ga­ni­za­ci­ja, a ujed­no tak­ve po­zi­ci­je otva­ra­ju mo­guć­nost do­bi­va­nja ključ­nih i pra­vo­vre­me­nih in­for­ma­ci­ja o te­ma­ma ko­je su u nad­lež­nos­ti tih ins­ti­tu­ci­ja. Na­rav­no, ako se pri­li­ke zna­ju is­ko­ris­ti­ti.

Ova­kav ras­plet dio je ši­reg stra­te­škog pro­miš­lja­nja. Ni­je slu­čaj­no da su sve že­ne. U vre­me­ni­ma kad spol već odav­no tre­bao bi­ti spo­red­na ka­te­go­ri­ja, že­ne su i da­lje pod­zas­tup­lje­ne u me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Os­ta­je otvo­re­no ho­će li se spol­na rav­no­te­ža ikad dos­ti­ći pri­rod­nim pu­tem, pa je no­mi­na­ci­ja že­ne kao kan­di­dat­ki­nje za funk­ci­ju pos­ta­la kom­pa­ra­tiv­na pred­nost, znak osvi­je­šte­nos­ti i sen­zi­bi­li­za­ci­je za ne­pra­ved­nos­ti u druš­tvu.

Ni­je ta “žen­ska li­ni­ja” no­va. Je­an-Cla­ude Jun­c­ker, sa­da od­la­ze­ći šef Eu­rop­ske ko­mi­si­je, pri sas­tav­lja­nju svog ka­bi­ne­ta mo­lio je še­fo­ve dr­ža­va čla­ni­ca EU da pred­lo­že že­ne i uvje­ra­vao ka­ko će, is­pu­ne li taj zah­tjev, do­bi­ti utje­caj­ni­je sek­to­re. Ne­ki su se ta­da, ali i sa­da, oglu­ši­li. Hr­vat­ska je pos­la­la Ne­ve­na Mi­mi­cu ko­ji je do­bio por­t­felj me­đu­na­rod­ne po­mo­ći, ina­če va­žan, po­seb­no u kon­tek­s­tu mi­gra­cij­ske kri­ze, no sla­bo vid­ljiv. Ovo­ga se pu­ta, pri­mje­ri­ce, oglu­ši­la Slo­ve­ni­ja, ko­ja je umjes­to pro­ši­re­nja ko­je je že­lje­la, za­vr­ši­la s kriz­nim me­nadž­men­tom, uz ve­li­ke iz­ra­ze ne­za­do­volj­stva.

Opas­na eti­ke­ta

Slo­ven­sko ne­za­do­volj­stvo ima i dru­gi as­pekt. Za uz­bu­nu im zvo­ni dio re­so­ra Du­brav­ke Šu­ice – onaj ko­ji se ti­če de­mo­kra­ci­je. Na­ra­tiv Slo­ve­ni­je od pro­pas­ti ar­bi­tra­že o gra­ni­ci je is­ti – Hr­vat­skoj se po­ku­ša­va za­li­je­pi­ti vr­lo opas­na eti­ke­ta da ne po­štu­je me­đu­na­rod­ne za­ko­ne i da joj je vla­da­vi­na pra­va manj­ka­va. Ne od­no­si se to sa­mo kons­tant­nu re­to­ri­ku slo­ven­skog dr­žav­nog vr­ha ve­za­no uz ar­bi­tra­žu, već i na os­tav­šti­nu Ha­aškog su­da, ali – što se vi­dje­lo u slo­ven­skim me­di­ji­ma ovog lje­ta – ve­za­no i uz ak­ci­ju Olu­ja te po­šti­va­nje pra­va ma­nji­na te re­ha­bi­li­ta­ci­ju i nor­ma­li­za­ci­ju os­ta­ta­ka us­taš­tva. Is­to­vre­me­no, tak­ve op­tuž­be ne­pres­ta­no do­la­ze i Sr­bi­je, a ten­zi­je se di­žu i s BiH.

Ne sa­mo što je Hr­vat­ska već pro­mi­je­ni­la stav od­la­ze­će Ko­mi­si­je oko ar­bi­tra­že ko­ju sa­da shva­ća­ju bi­la­te­ral­nim pi­ta­njem te što je sa­da jed­na od pot­pred­sjed­ni­ca no­vog sa­zi­va Ko­mi­si­je Hr­va­ti­ca, Hr­vat­ska sa­da ima dvi­je že­ne na am­ble­mat­skim po­zi­ci­ja­ma za

oču­va­nje de­mo­kra­ci­je i de fac­to je uti­ša­la tu li­ni­ju di­fa­ma­ci­je. Ma­ri­ja Pejčinović Burić glav­na je taj­ni­ca Vi­je­ća Eu­ro­pe, pa­ne­urop­ske or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu slo­bo­da, ljud­skih pra­va i vla­da­vi­ne pra­va te de­mo­kra­ci­je, a Dubravka Šuica, pot­pred­sjed­ni­cu Eu­rop­ske ko­mi­si­je za de­mo­kra­ci­ju.

No, bi­lo bi ne­pa­met­no sa­mo­do­pad­no se smi­je­ši­ti – Hr­vat­ska se, pri­je sve­ga zbog se­be sa­me, mo­ra usi­dri­ti u sa­daš­njos­ti i gle­da­ti pre­ma bu­duć­nos­ti, pres­ta­ti ko­ke­ti­ra­ti s proš­los­ti za dnev­no­po­li­tič­ke po­tre­be, re­la­ti­vi­zi­ra­ti zlo­či­ne iz proš­los­ti te čvr­sto re­agi­ra­ti na bi­lo kak­ve zlo­či­ne iz mrž­nje, ka­ko joj uos­ta­lom i pro­pi­su­je Us­tav. Plenković to ite­ka­ko shva­ća. Uos­ta­lom, nje­go­va je po­li­tič­ka te­ži­na u europ­skoj i me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci sa­da iz­u­zet­no ve­li­ka i ne smi­je si do­pus­ti­ti kiks. Po­zi­ci­oni­rao se kao umje­re­ni po­li­ti­čar u do­ba ek­s­tre­ma i po­pu­liz­ma, što je ri­jet­kost.

Plenković je ulo­žio ve­li­ki trud u sas­tav ove Ko­mi­si­je. Od to­ga da je kao je­dan od dva pre­go­va­ra­ča Eu­rop­ske puč­ke stran­ke, ko­ji je, na­kon što je postalo jas­no da je sus­tav glav­nih kandidata pro­pao, in­zis­ti­rao da čel­no mjes­to Eu­rop­ske ko­mi­si­je ide pu­ča­ni­ma kao re­la­tiv­nim po­bjed­ni­ca­ma iz­bo­ra, i to u tre­nut­ku kad je oso­vi­na An­ge­la Mer­kel – Em­ma­nu­el Ma­cron u Ja­pa­nu do­go­vo­ri­la plan ko­jim bi na če­lu bio so­ci­ja­list Frans Tim­mer­mans, i ta­ko “do­veo” Ur­su­lu von der Leyen na no­vu po­zi­ci­ju.

Sus­tav glav­nih kandidata uve­den je upra­vo zbog pri­go­vo­ra o ne­tran­s­pa­rent­nos­ti iz­bor­nog pro­ce­sa u Europ­skoj uni­ji i tre­bao je gra­đa­ni­ma i bi­ra­či­ma pri­bli­ži­ti eu­rop­ske pro­ce­se. Ukrat­ko: lju­di su tre­ba­li zna­ti za ko­ga gla­su­ju, a ne če­ka­ti da še­fo­vi dr­ža­va iza za­tvo­re­nih vra­ta do­go­vo­re tko će uprav­lja­ti Uni­jom ko­ja se naš­la u vr­zi­nom ko­lu – ima po­te­ško­ća i sve se vi­še otu­đu­je od gra­đa­na, što opet ra­đa no­ve pro­ble­me. Dubravka Šuica bi se u svom man­da­tu mo­ra­la po­za­ba­vi­ti i tim pi­ta­nji­ma – po­vje­re­njem gra­đa­na u EU i nje­zi­nom bu­duć­nos­ti, što je stra­te­ški im­pe­ra­tiv.

Dru­gi dio re­so­ra Du­brav­ke Šu­ice

– de­mo­gra­fi­ja – po­ti­če iz­rav­no od Plen­ko­vi­ća. Da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na it­ko spo­me­nuo de­mo­gra­fi­ju kao europ­sko pi­ta­nje, bio bi oz­na­čen sla­bim poz­na­va­te­ljem Eu­rop­ske uni­je. Jer de­mo­gra­fi­ja je pri­je sve­ga pi­ta­nje u nad­lež­nos­ti dr­ža­va čla­ni­ca, ni­ka­ko ne europ­sko.

No ove se go­di­ne do­go­di­la pro­mje­na. U stra­te­ški pro­gram Eu­rop­ske uni­je za raz­dob­lje do

2024. go­di­ne, ko­ji je pri­hva­ćen na sum­mi­tu čel­ni­ka EU i ko­ji će slu­ži­ti kao ok­vir za bu­du­ći rad­ni pro­gram Eu­rop­ske ko­mi­si­je, pr­vi put je uvr­šte­na te­ma s ko­jom mu­ku mu­či Hr­vat­ska, ali i go­to­vo po­lo­vi­na dr­ža­va čla­ni­ca – de­mo­gra­fi­ja – i to na in­zis­ti­ra­nje Plen­ko­vi­ća.

To zna­či da sa­da pos­to­ji os­no­va da se u vi­še­go­diš­njem pro­ra­ču­nu Uni­je, o ko­jem se raz­go­va­ra, pro­na­đe ne­ki mo­da­li­tet i fi­nan­cij­ski ins­tru­ment za po­moć de­mo­graf­skoj re­vi­ta­li­za­ci­ji dr­ža­va čla­ni­ca. Važ­na je to vi­jest i ve­li­ko pos­tig­nu­će Hr­vat­ske iz vi­še raz­lo­ga. Kao pr­vo, de­mo­gra­fi­ja je pi­ta­nje u nad­lež­nos­ti dr­ža­va čla­ni­ca, no ovom stra­te­gi­jom ono se di­glo na ra­zi­nu Uni­je. Dru­go, de­mo­gra­fi­ja je iz­rav­no po­ve­za­na s gos­po­dar­skim ras­tom. U do­ku­men­tu je de­mo­gra­fi­ja apos­tro­fi­ra­na kao “te­melj snaž­nog ra­zvo­ja gos­po­dar­stva ko­je je ključ­no za bla­gos­ta­nje Eu­ro­pe, nje­zi­nu ulo­gu na svjet­skoj ra­zi­ni te za stva­ra­nje rad­nih mjes­ta”.

“Stro­je­vi za ra­đa­nje”

U tom je pogledu Plenković pro­na­šao iz­u­zet­no do­bru sugovornic­u u Ursuli von der Leyen, ne­ka­daš­njoj nje­mač­koj mi­nis­tri­ci obi­te­lji ko­ja se su­ko­bi­la sa svi­ma – od svo­je stran­ke CDU, pre­ko ses­trin­skog CSU-a, do nje­mač­kih biskupa – zbog in­zis­ti­ra­nja na de­mo­graf­skim mje­ra­ma.

U to je vri­je­me, 2007. go­di­ne, sa­mo 10 pos­to nje­mač­ke dje­ce po­la­zi­lo jas­li­ce, što je zna­či­lo da maj­ke os­ta­ju kod ku­će, te da obi­telj ima ma­nje pri­ho­de što je pak, kao po­s­lje­di­cu, do­ve­lo do to­ga da ro­di­te­lji ne že­le ši­ri­ti obi­telj i ima­ti vi­še dje­ce. Sto­ga je pred­sta­vi­la plan ko­jim bi od 2007. do 2013. go­di­ne utros­tru­či­la kapacitete jaslica za dje­cu mla­đu od tri go­di­ne. Ci­lja­na broj­ka joj je bi­la oko 750.000 mjes­ta, či­me bi bi­lo zbri­nu­to 35 pos­to dje­ce te do­bi.

Ur­su­lu Von der Leyen na­ro­či­to je na­pao bi­skup Wal­ter Mixa iz Aug­sbur­ga ka­zav­ši ka­ko “or­ga­ni­zi­ra­no ču­va­nje dje­ce, ka­zao je, ima za cilj re­gru­ti­ra­ti že­ne za rad­nu sna­gu, za­ki­nu­ti dje­cu za od­goj maj­ke te ti­me pre­tvo­ri­ti že­ne u stro­je­ve za ra­đa­nje”. Po­jam “stro­je­vi za ra­đa­nje” vri­štao je sa svih nas­lov­ni­ca. Ur­su­la je sta­la u stra­nu i pre­pus­ti­la jav­nos­ti da uti­ša kri­ti­ča­re.

Na to se re­fe­ri­ra­la kad je u Za­gre­bu, na svo­joj pr­voj tur­ne­ji, kad je doš­la i za­hva­li­ti An­dre­ju Plen­ko­vi­ću, po­dr­ža­la nje­go­vu ide­ju o de­mo­gra­fi­ji kao europ­skoj te­mi te ka­za­la ka­ko do­bro poz­na­je taj pro­blem te ka­ko iz is­kus­tva zna ka­ko pre­okre­nu­ti ne­ga­tiv­ne tren­do­ve.

Hr­vat­ska ni­je usam­lje­na kad je ri­ječ o de­mo­graf­skim pro­ble­mi­ma, slič­nu si­tu­aci­ju ima po­lo­vi­na dr­ža­va Eu­rop­ske uni­je. Sa­da ima šan­se ne­što na­pra­vi­ti i za njih, ali i za se­be. Uz Du­brav­ku Šu­icu, Iva­nu Ma­le­tić i Ma­ri­ju Pejčinović Burić, Hr­vat­ska se čvr­sto po­zi­ci­oni­ra­la u me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Ve­li­ka je to šan­sa, ali još i ve­ća od­go­vor­nost, ka­ko hr­vat­skih pred­stav­ni­ca ta­ko, a mo­žda i još vi­še, i pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća. Mjes­ta za kri­ve ko­ra­ke sa­da ne­ma.

SLOVENIJI ZA UZ­BU­NU ZVO­NI DIO RE­SO­RA DU­BRAV­KE ŠU­ICE – ONAJ KO­JI SE TI­ČE DE­MO­KRA­CI­JE

U POGLEDU DEMOGRAFIJ­E PLENKOVIĆ JE PRO­NA­ŠAO DO­BRU SUGOVORNIC­U U URSULI VON DER LEYEN

PLANOM DA UTROSTRUČI KAPACITETE JASLICA VON DER LEYEN JE IZAZVALA NAPAD BISKUPA MIXE

TROLIST EUROP­SKIH MOĆNICA Dubravka Šuica pos­ta­la je pot­pred­sjed­ni­ca EK za de­mo­kra­ci­ju i de­mo­gra­fi­ju, Iva­na Ma­le­tić čla­ni­ca je re­vi­zor­skog su­da EU, a Ma­ri­ja Pejčinović Burić glav­na taj­ni­ca Vi­je­ća Eu­ro­pe

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.