Je li Mi­nis­tar­stvo pro­me­ta za­bo­ra­vi­lo na rječ­ni pro­met i od­lu­ke Vla­de i Sa­bo­ra

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Prof. dr. sc. Jo­sip Marušić glav­ni ko­or­di­na­tor pro­jek­ta Vi­še­na­mjen­ski ka­nal Du­nav-Sa­va

U dr­ža­va­ma s ra­zvi­je­nom mre­žom unu­tar­njih plov­nih pu­to­va u ukup­nom pro­me­tu ri­ječ­ni pro­met su­dje­lu­je od 12 do 18%, a u Hr­vat­skoj sa­mo 1% (je­dan pos­to), a do 1990. bi­lo je 4%! Po­seb­no tre­ba vred­no­va­ti i ima­ti na umu eko­lo­ške pred­nos­ti pro­me­ta ri­je­ka­ma i plov­nim ka­na­li­ma te mo­guć­nos­ti ko­ri­šte­nja vo­de za na­vod­nja­va­nje po­ljo­pri­vred­ne i šum­ske ve­ge­ta­ci­je kao i za ri­bo­goj­stvo. Ure­đe­nje ri­je­ka za vi­šu ra­zi­nu plo­vid­be je i dio pro­gra­ma za­šti­te od štet­nog dje­lo­va­nja vo­da – obra­ne od po­pla­va. U Stra­te­gi­ji pro­met­nog ra­zvo­ja Hr­vat­ske ko­ju je usvo­jio Sa­bor RH (2000.) iz­me­đu os­ta­log pred­lo­že­na je i ras­po­dje­la ukup­nih sred­sta­va za pro­met 2001.-2030.: ces­te 40%, že­ljez­ni­ce 25%, po­mor­ski i ri­ječ­ni plov­ni pu­to­vi 20%, zrač­ni pro­met 5% i su­vre­me­ne pro­met­ne teh­no­lo­gi­je 10%. Od 2001. do 2015. od ukup­no ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va za sve pro­met­ni­ce – utro­še­na su sred­stva za ces­te 88% (pla­ni­ra­no 40%), a sve os­ta­le pro­met­ni­ce sa­mo 12%. Od to­ga za unu­tar­nje plov­ne pu­to­ve i lu­ke ma­nje od 1%!? Zbog vra­ća­nja kre­di­ta za ces­te i mos­to­ve ne­ma do­volj­no sred­sta­va za do­grad­nju i kva­li­tet­no odr­ža­va­nje os­ta­lih pro­met­ni­ca, a ni za ri­ječ­ne plov­ne pu­to­ve. Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska je 24. lip­nja 1997. u Hel­sin­ki­ju pot­pi­sa­la, a Hr­vat­ski dr­žav­ni sa­bor 12. stu­de­no­ga 1998. po­t­vr­dio Ugo­vor o glav­nim unu­tar­njim plov­nim pu­to­vi­ma od me­đu­na­rod­nog zna­če­nja (AGN). Dio AGN ugo­vo­ra je i no­va UN/ECE kla­si­fi­ka­ci­ja plov­nih pu­to­va iz 1992. Pre­ma tom ugo­vo­ru naj­važ­ni­ji su unu­tar­nji plov­ni pu­to­vi u smje­ru sje­ver - jug ko­ji osi­gu­ra­va­ju pris­tup po­mor­skim lu­ka­ma te spa­ja­ju dr­ža­ve eu­rop­skog sje­ver­no mor­skog po­dru­čja pre­ko Po­du­nav­lja s dr­ža­va­ma sre­do­zem­nog po­dru­čja. Pre­ma AGN-u o glav­nim unu­tar­njim plov­nim pu­to­vi­ma od me­đu­na­rod­nog zna­če­nja u Hr­vat­skoj su u sus­tav eura­op­skih plov­nih pu­to­va uvr­šte­ni plov­ni pu­to­vi: E80 - ri­je­ka Du­nav od Ba­ti­ne do Ilo­ka, km 1433+000 do km 1295+501; E80-08 - ri­je­ka Dra­va od uš­ća u Du­nav do Osi­je­ka; km 0+000 do km 22+000; E80-10 - bu­du­ći Vi­še­na­mjen­ski ka­nal Du­nav-Sva od Vu­ko­va­ra do Šam­ca, du­lji­ne 61,5 km i E80-12 - ri­je­ka Sa­va od Ja­me­ne do Si­ska, km 207+000 do km 583+000. Ra­di re­gu­li­ra­nja obve­za pre­ma ugo­vo­ru AGN, Hr­vat­ska je do­ni­je­la Za­kon o plo­vid­bi unu­tar­njim vo­da­ma i Za­kon lu­ka­ma unu­tar­njih vo­da.

U dr­ža­va­ma s ra­zvi­je­nim unu­tar­njim plov­nim pu­to­vi­ma od­nos tro­ško­va je – plov­ni pu­te­vi (ri­je­ke i plov­ni ka­na­li) 0,92 eura, že­ljez­ni­ca­ma 2,29 eura, a ces­ta­ma 4,45 eura za 100 km!

Ra­di po­ve­zi­va­nja Hr­vat­ske s mre­žom eura­op­skih unu­tar­njih plov­nih pu­to­va, bitan je kom­bi­ni­ra­ni ri­ječ­no-že­ljez­nič­ki pro­met­ni ko­ri­dor Po­du­nav­lje-Ja­dran jer je me­đu­na­rod­ni tran­zit­ni pro­met na nje­mu je­di­ni gos­po­dar­ski ar­gu­ment za ra­zvoj i po­di­za­nje kla­sa hr­vat­skih plov­nih pu­to­va. Za nje­go­vo os­tva­re­nje tre­ba po­naj­pri­je os­tva­ri­ti pro­jekt Vi­še­na­mjen­ski ka­nal Du­nav-Sa­va po pa­ra­me­tri­ma Vb. Kla­se (I. fa­za) te ka­na­li­zi­ra­ti ri­je­ku Sa­vu (s tri VES-ste­pe­ni­ce) od Šam­ca do Si­ska i Ru­gvi­ce (II. fa­za) te iz­gra­di­ti do­lin­sku že­ljez­nič­ku pru­gu Karlovac-Ri­je­ka (III. fa­za). Od 1991. do 2015. Vla­da i Sa­bor Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske do­ni­je­li su 14 od­lu­ka, za­klju­ča­ka i rje­še­nja o (do)grad­nji pos­to­je­ćih ri­ječ­nih plov­nih pu­to­va na vi­šoj ra­zi­ni (po kla­sa­ma AGN ugo­vo­ra) i iz­grad­nji Vi­še­na­mjen­skog ka­na­la Du­nav-Sa­va (VKDS) kao di­je­la kom­bi­ni­ra­nog pro­met­nog i gos­po­dar­skog po­ve­zi­va­nja Po­du­nav­lja i Ja­dra­na. Na­ža­lost mi­nis­tar­stva pro­me­ta, gos­po­dar­stva i re­gi­onal­nog ra­zvo­ja ne uva­ža­va­ju eko­nom­ske, eko­lo­ške i teh­nič­ke pred­nos­ti i po­god­nos­ti ri­ječ­nog plov­nog pro­me­ta u od­no­su na že­ljez­nič­ki, a u još ve­ćoj mje­ri ces­tov­ni pro­met.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.