Dr­žav­na him­na i pro­pi­si Ru­ka na sr­cu u SAD-u zna­či do­mo­ljub­lje, a u nas – člans­tvo u HDZ-u

In­to­ni­ra­nje dr­žav­ne him­ne Pro­pi­si ne odre­đu­ju tre­ba­ju li gra­đa­ni dr­ža­ti ru­ku na sr­cu ti­je­kom svi­ra­nja him­ne ili mo­gu sta­ja­ti ru­ku spu­šte­nih niz ti­je­lo

Večernji list - Hrvatska - - Naslovna strana - Di­ja­na Ju­ra­sić

BI­TI: U SPORTU FRAZA “POGINUT ĆE­MO NA TERENU” ZNA­ČI DA MLADIĆI IDU U BITKU KA­KO BI ŽRTVOVALI TI­JE­LO ZA TI­JE­LO NACIJE

MATO PALIĆ us­tav­no­prav­ni struč­njak

NI­TI HIMNU VI­ŠE POŠTUJE ONAJ TKO DR­ŽI RU­KU NA SR­CU, NI­TI ONAJ TKO STO­JI S RUKAMA SPUŠTENIM UZ TI­JE­LO. TO JE STVAR OBIČAJA, PA SU SPORTAŠI SKLONI DR­ŽA­TI RU­KU NA SR­CU I U PRAVILU ČLANOVI HDZ-A

DRAGAN BAGIĆ so­ci­olog

RU­KU NA SR­CU DRŽE SPORTAŠI I ČLANOVI HDZ-A DOK SVIRA HIM­NA. TO JE BIO JE­DAN OD POKUŠAJA USPOSTAVE NACIONALNI­H SIMBOLA IZ 90-IH KO­JI JE POS­TAO STRANAČKO OBILJEŽJE

In­to­ni­ra­nje dr­žav­ne him­ne u sve­ča­nim pri­go­da­ma po­dra­zu­mi­je­va da sva­ki hr­vat­ski gra­đa­nin sto­ji dos­to­jans­tve­no i mir­no oda­ju­ći po­čast tom dr­žav­nom sim­bo­lu, no pro­pi­si ne odre­đu­ju hoće li gra­đa­ni sta­ja­ti ru­ku spu­šte­nih niz ti­je­lo ili s ru­kom na sr­cu. Ni­je proš­lo ne­za­pa­že­no da je ge­ne­ral An­te Go­to­vi­na za vi­kend, na pros­la­vi 28. ob­ljet­ni­ce od obra­ne Za­dra, okru­žen HDZ-ov­ci­ma, mi­nis­trom Gr­lić-Rad­ma­nom te pred­stoj­ni­kom Ure­da pre­mi­je­ra Fr­kom-Pe­te­ši­ćem ko­ji su slu­ša­li himnu s ru­kom na sr­cu, mir­no sta­jao s rukama spuštenim niz ti­je­lo. Go­to­vi­na za­si­gur­no zna da je pr­vi pred­sjed­nik Hr­vat­ske, po­koj­ni Fra­njo Tuđ­man, bio za­čet­nik sta­va da je dr­ža­nje ru­ke na sr­cu pri in­to­ni­ra­nju him­ne znak po­što­va­nja i is­ka­zi­va­nja do­mo­ljub­lja, no oči­to se u to­me ne bi s njim slo­žio.

U SAD-u obve­za

Ta­ko je dr­ža­nje ru­ke na sr­cu, po ocje­na­ma struč­nja­ka, kod nas obi­čaj re­zer­vi­ran uglav­nom za čla­no­ve HDZ-a uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra, te spor­ta­še, oso­bi­to no­go­me­ta­še i ru­ko­me­ta­še. Ru­ka na sr­cu za in­to­ni­ra­nja him­ne ni­je Tuđ­ma­nov iz­um jer je tak­va prak­sa pri­sut­na u SAD-u i još ne­kim zem­lja­ma. Ru­ku na sr­cu za in­to­ni­ra­nja him­ne drže i pred­sjed­ni­ci i gra­đa­ni SAD-a, pred­sjed­ni­ci i sportaši Ukra­ji­ne, ali i francuskog pred­sjed­ni­ka Ma­cro­na vi­di se na fo­to­gra­fi­ja­ma s ru­kom na sr­cu, zbog če­ga mu ne­ki pri­go­va­ra­ju da je to “po­ku­pio” od Ame­ri­ka­na­ca. S dru­ge stra­ne, u jed­noj pri­go­di snim­lje­no je ka­ko je pr­va da­ma SAD-a Me­la­nia Trump “trk­nu­la” su­pru­ga jer je za­bo­ra­vio sta­vi­ti ru­ku na sr­ce, što je u toj zem­lji obve­za kad svira him­na. Us­tav­no­prav­ni struč­njak Mato Palić is­ti­če da ni­je for­mal­no pro­pi­sa­no tre­ba­mo li dok svira him­na mir­no sta­ja­ti s ru­kom na sr­cu ili ru­ku spu­šte­nih niz ti­je­lo.

– Ni­ti himnu vi­še poštuje onaj tko dr­ži ru­ku na sr­cu, ni­ti onaj tko sto­ji s rukama opu­šte­nim uz ti­je­lo. To je stvar običaja, pa su sportaši skloni dr­ža­nju ru­ke na sr­cu i u pravilu članovi HDZ-a, ko­ji ta­ko po­ka­zu­ju do­mo­ljub­lje. I jed­ni i dru­gi vje­ru­ju da dr­ža­njem ru­ke na sr­cu, a ne sa­mo pje­va­njem him­ne, po­ka­zu­ju emo­tiv­nu pri­vr­že­nost dr­ža­vi – go­vo­ri Palić. Pri­je de­se­tak go­di­na, Oz­ren Bi­ti iz Ins­ti­tu­ta za et­no­lo­gi­ju i fol­k­lo­ris­ti­ku obja­vio je znans­tve­ni rad “Ru­ka na sr­cu kao iz­raz na­rod­ne du­še” u ko­jem je ana­li­zi­rao prak­su hr­vat­skih spor­ta­ša da drže ru­ku na sr­cu za in­to­ni­ra­nja him­ne. Vr­hun­ski sportaši

zas­tu­pa­ju dr­ža­vu kao dio re­pre­zen­ta­ci­je ili nas­tu­pa­ju pod zas­ta­vom svo­je dr­ža­ve u in­di­vi­du­al­nom sportu. U oba su slu­ča­ja pri­sut­ni na­ci­onal­ni sim­bo­li, zas­ta­va, grb, him­na, a po­čet­ke hr­vat­skog no­go­me­ta u do­ba osa­mos­ta­lji­va­nja dr­ža­ve obi­lje­ži­la je re­pre­zen­ta­ci­ja. Ta­ko je ge­ne­ra­ci­ja va­tre­nih osim od­lič­nim re­zul­ta­ti­ma imidž kre­ira­la pro­na­ci­onal­nom re­to­ri­kom u če­mu je pred­nja­čio iz­bor­nik Ći­ro Bla­že­vić, ta­da bli­ski Tuđ­ma­nov pri­ja­telj, na­veo je Bi­ti. Dio “na­ci­onal­nog fol­k­lo­ra” ko­ji se ve­zi­vao uz sport­ske i jav­ne nas­tu­pe Va­tre­nih ot­pa­da i na dr­ža­nje re­pre­zen­ta­ti­va­ca

i struč­nog sto­že­ra na terenu pri­go­dom iz­vo­đe­nja him­ni na po­če­ci­ma me­đu­na­rod­nih utak­mi­ca. “Po­što u sportu sve­pri­sut­na fraza ‘poginut će­mo na terenu’ u slu­ča­ju no­go­met­ne re­pre­zen­ta­ci­je pre­ne­se­no zna­či da mladići idu u bitku ka­ko bi žrtvovali svo­je ti­je­lo za ti­je­lo nacije, pris­lo­nje­na bi ru­ka na sr­cu ti­je­kom svi­ra­nja him­ne ima­la bi­ti pri­se­gom tom hti­je­nju od­nos­no ci­lju”, na­pi­sao je Bi­ti. Prak­sa ru­ke na sr­cu odr­ža­la se od Va­tre­nih sve do ere ru­ko­met­ne re­pre­zen­ta­ci­je Pak­le­nih i iz­bor­ni­ka Li­ne Čer­va­ra. Ia­ko, pre­ma Bi­ti­je­vu miš­lje­nju, ru­ka na sr­cu ru­ko­met­nih re­pre­zen­ta­ti­va­ca ra­di pri­mje­sa stra­nač­ke po­li­ti­ke u tom sportu te an­ga­žma­na vo­de­ćih igra­ča ta­da u kam­pa­nji HDZ-a do­nek­le oživ­lja­va tra­di­ci­ju iz do­ba Va­tre­nih, u no­vim ge­opo­li­tič­kim okol­nos­ti­ma ne mo­že fi­gu­ri­ra­ti na na­čin kao ru­ka na sr­cu Zvo­ni­mi­ra Bo­ba­na ili Šu­ke­ra. Sto­ga je Bi­ti za­klju­čio: “Mo­je se iš­či­ta­va­nje ‘ru­ke na sr­cu’ kao iz­ra­za ‘na­rod­ne du­še’ sto­ga mo­že pri­hva­ti­ti kao je­dan od mo­gu­ćih, go­to­vo za­ne­ma­ren, od­go­vo­ra na pi­ta­nje: ‘Što nam sport mo­že re­ći o mi­je­nja­nju per­cep­ci­ja na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta?’”. No, i sportaši u Ita­li­ji drže ru­ku na sr­cu, kao i Neymar iz Bra­zi­la.

Hr­vat­ski ap­sur­di

Po­li­to­log An­đel­ko Mi­lar­do­vić dr­ža­nje ru­ke na sr­cu ve­že uz tra­di­ci­onal­ne po­li­tič­ke kul­tu­re. So­ci­olog Dragan Bagić dr­ža­nje ru­ke na sr­cu dok svira him­na sma­tra po­ku­ša­jem uvo­đe­nja običaja ko­ji ni­je za­ži­vio kod svih gra­đa­na i po­li­ti­ča­ra, osim kod spor­ta­ša i čla­no­va HDZ-a, ko­ji su, sma­tra, kon­tro­li­ra­li sport­ske sa­ve­ze.

– To je bio je­dan od pokušaja uspostave nacionalni­h simbola iz 90-ih ko­ji ni­je us­pio ne­go je pos­tao stranačko ide­olo­ško obilježje – dr­ži Bagić. No, bit­ni­je od to­ga dr­ži­te li ru­ku na sr­cu ili obje niz ti­je­lo dok svira him­na je ka­ko se od­no­si­te pre­ma dr­ža­vi. Po­šte­no ili s fi­gom u dže­pu. Ta­ko­đer, ne­ki, kao ne­dav­no je­dan rav­na­telj os­nov­ne ško­le, ni­su još shva­ti­li zna­če­nje him­ne, pa se hva­le da za in­to­ni­ra­nja him­ne u ško­li ne us­ta­ju dje­ca dru­gih na­ci­onal­nos­ti i vje­ro­is­po­vi­jes­ti, kao da hrvatska him­na ni­je him­na svih gra­đa­na

ove zem­lje.

NI­JE PROŠ­LO NE­ZA­PA­ŽE­NO da je ge­ne­ral An­te Go­to­vi­na za vi­kend na 28. ob­ljet­ni­ci obra­ne Za­dra, okru­žen mi­nis­tri­ma ko­ji su slu­ša­li himnu s ru­kom na sr­cu, mir­no sta­jao s rukama spuštenim niz ti­je­lo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.