Pa­pa Fra­njo po­nov­no o kle­ri­ka­liz­mu u Cr­k­vi

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & analize - Ivan Mar­ke­šić, so­ci­olog re­li­gi­je

KLERIKALIZ­AM KOD NAS OMOGUĆUJE NEKIMA DA BU­DU MORALNI I SVJETONAZO­RSKI BIČONOSCI, DA EKSKOMUNIC­IRAJU IZ CR­K­VE SVE ONE KO­JI NI­SU NA CRTI KURSA RIGIDNOGA KATOLIČKOG HRVATSTVA

Ži­vi­mo u vre­me­nu ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra so­ci­olo­gi­ja ste­ri­li­zi­ra­no­ga ži­vo­ta: vlas­ti­tu zem­lju sma­tra­mo ne­kom vr­stom ope­ra­cij­ske sa­le u ko­joj je – zbog ogrom­no­ga stra­ha da će nas oku­ži­ti do­la­zak dru­gih i druk­či­jih – sve ste­ri­li­zi­ra­no: ra­sa, na­ci­ja, obi­telj, kul­tu­ra, re­li­gi­ja. Za pa­pu ta­kav na­čin živ­lje­nja za­us­tav­lja rast druš­tva i za­jed­ni­ce

Pri­je go­di­nu da­na, toč­ni­je 20. ko­lo­vo­za 2018., pa­pa Fra­njo obja­vio je Pi­smo na­ro­du Bož­jem i u nje­mu, sli­je­de­ći pa­pu Be­ne­dik­ta XVI. i nje­go­vo Pi­smo ir­skim ka­to­li­ci­ma od 19. ožuj­ka 2010., pro­go­vo­rio o spol­no­me zlos­tav­lja­nju mla­dih u Cr­k­vi. Za taj zlo­čin (pa­pa Fra­njo spol­no zlos­tav­lja­nje mla­dih sma­tra zlo­či­nom), nje­go­vo za­ta­ška­va­nje i ne­pro­ce­su­ira­nje ni­je op­tu­žio vanj­ske ne­pri­ja­te­lje Cr­k­ve (ate­is­te, ko­mu­nis­te, ag­nos­ti­ke, fi­lo­zo­fe, so­ci­olo­ge, itd.), ne­go raz­li­či­te obli­ke kle­ri­ka­liz­ma u Cr­k­vi. Is­tak­nuo je da klerikaliz­am “do­vo­di do ras­cje­pa u ti­je­lu Cr­k­ve”, da po­du­pi­re i po­ma­že “da se nas­ta­ve či­ni­ti to­li­ka zla ko­ja da­nas osu­đu­je­mo”. Sto­ga, pre­ma nje­go­vu miš­lje­nju, “re­ći ‘ne’ zlos­tav­lja­nju zna­či re­ći od­luč­no ‘ne’ svim obli­ci­ma kle­ri­ka­liz­ma”. No, spol­no zlos­tav­lja­nje mla­dih ni­je za pa­pu Fra­nju je­di­ni gri­jeh kle­ri­ka­liz­ma. O dru­gim gri­je­si­ma go­vo­rio je ti­je­kom pu­to­va­nja u Mo­zam­bik ka­da se 5. ruj­na 2019. pri­vat­no sas­tao s 24 is­u­sov­ca i od­go­va­rao na nji­ho­va pi­ta­nja. Pre­ma iz­vješ­ću no­vi­na­ra An­to­ni­ja Spa­da­ra, objav­lje­nom 26. ruj­na 2019. u lis­tu La Ci­vil­tà Cat­to­li­ca, pa­pi Fra­nji je tom pri­go­dom pos­tav­lje­no, iz­me­đu ostalih, i pi­ta­nje o kle­ri­ka­liz­mu u Cr­k­vi. I ovaj put, pa­pa Fra­njo je bio sa­svim ja­san u od­go­vo­ru.

Kao pr­vo, klerikaliz­am je za nje­ga is­tin­ska iz­o­pa­če­nost (per­ver­zi­ja) u Cr­k­vi, jer omogućuje da sve­će­ni­ci i bi­sku­pi uvi­jek bu­du pr­vi, da zna­ju od­go­vo­re na sva pi­ta­nja, da u svim pri­go­da­ma zna­ju ‘pra­ve’ od­go­vo­re, i da - što je kod nas u Hr­vat­skoj pos­ta­lo već uobi­ča­je­no – odre­đu­ju tko je to do­mo­ljub, tko je do­bar, a tko slab Hr­vat, tko vo­li, a tko ne vo­li ovu zem­lju. Na­ime, klerikaliz­am kod nas omogućuje nekima da bu­du moralni i svjetonazo­rski bičonosci, da pro­gla­ša­va­ju greš­ni­ci­ma i ekskomunic­iraju iz Cr­k­ve sve one ko­ji ni­su na crti već us­pos­tav­lje­no­ga kursa rigidnoga katoličkog hrvatstva, kao što se to već do­ga­đa­lo kad su u pi­ta­nju po­li­ti­ča­ri tzv. li­je­vo­ga spek­tra. Jes­te li, pak, na tzv. des­noj op­ci­ji, mo­že­te upro­pas­ti­ti i dr­ža­vu i na­rod, za vas će se, bu­di­te bez bri­ge, slu­ži­ti sve­te mi­se. Jer, vi ste “na­ši” i – sve­jed­no što ste (u)či­ni­li u bor­bi za “na­šu stvar” – ne mo­že­te bi­ti greš­ni­ci. Dru­go, klerikaliz­am hra­ni že­lju za do­mi­na­ci­jom i us­po­nom na cr­k­ve­noj i druš­tve­noj ljes­tvi­ci. On omogućuje da se sve­će­nič­ko “slu­že­nje” za­mi­je­ni sve­će­nič­kom “mo­ći”, da se sve­će­niš­tvo ne shva­ća kao “slu­že­nje” ne­go kao osob­na “pro­mo­ci­ja”. Tre­će, klerikaliz­am ka­rak­te­ri­zi­ra kru­tost iza ko­je se skri­va­ju ne­urav­no­te­že­nost i mno­gi moralni pro­ble­mi. Na­ime, zbog ne­si­gur­nos­ti u svo­je pos­la­nje, sve­će­ni­ci pre­ma vjer­ni­ci­ma “vjež­ba­ju stro­go­ću” po­ka­zu­ju­ći im ti­me ko­li­ko su vjer­ni mo­ral­nim odred­ba­ma kr­š­ćan­sko­ga na­uka. A ri­ječ je za­pra­vo o neh­ti­je­nju da ra­zu­mi­ju po­te­ško­će u ko­ji­ma se oni sva­kod­nev­no na­đu. Mo­gli bi­smo sto­ga pa­pu Fra­nju upi­ta­ti, je li ra­di to­ga tre­bao ići u Mo­zam­bik? Da ga je tko od hr­vat­skih bi­sku­pa po­zvao u po­sjet, mo­gao je to i ov­dje iz­re­ći.

Če­t­vr­to, klerikaliz­am je is­klju­či­va mo­ral­na fik­sa­ci­ja na šes­tu Bož­ju za­po­vi­jed “Ne sa­gri­je­ši blud­no!” Sto­ga pa­pa pi­ta: ni­su li ve­ći gri­je­si od to­ga oni ko­ji se ti­ču oho­los­ti, ba­ha­tos­ti, vlas­ti? Sve­će­ni­ci su se usre­do­to­či­li na ras­pra­ve o sek­su, a za­bo­ra­vi­li su go­vo­ri­ti i pro­po­vi­je­da­ti o so­ci­jal­noj ne­prav­di, kle­ve­ta­ma, ogo­va­ra­nji­ma, la­ži­ma. U to­me smis­lu, sma­tra on, Cr­k­vi je da­nas po­treb­no ve­li­ko obra­će­nje. A što bi tek re­kao da na­vra­ti ma­lo kod nas?

Pe­to, klerikaliz­am vo­di u li­ce­mje­rje, po­seb­no u vjer­sko­me ži­vo­tu ka­da se vjer­ni­ci­ma že­li na­met­nu­ti pra­vi­la ona po­na­ša­nja u sva­kod­nev­no­me ži­vo­tu ko­ja ne vri­je­de za sve­će­ni­ke. Pro­blem je u to­me što mno­gi kle­ri­ci mis­le da ima­ju iz­rav­nu ve­zu s Nad­na­rav­nim i da je ono što oni ka­žu za­pra­vo “pra­va” Bož­ja ri­ječ. Po­tom je pa­pa go­vo­rio o kse­no­fob­nom, po­pu­lis­tič­kom i na­ci­ona­lis­tič­kom men­ta­li­te­tu su­vre­me­ne Euro­pe, o kse­no­fo­bi­ji (stra­hu od dru­gih i druk­či­jih) i apo­ro­fo­bi­ji (stra­hu od si­ro­maš­nih), či­joj je po­ja­vi, ia­ko to pa­pa ni­je iz­rav­no re­kao, u mno­go­me “ku­mo­vao” upra­vo klerikaliz­am, što se po­seb­no vi­di u Hr­vat­skoj u ko­joj prev­la­da­va strah od onih ko­jih ima u pro­mi­li­ma: od Sr­ba, Ži­do­va, lje­vi­ča­ra, ko­mu­nis­ta, ju­go­nos­tal­gi­ča­ra, mi­gra­na­ta itd. A za pa­pu Fra­nju to, pak, zna­či da ži­vi­mo u vre­me­nu ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra so­ci­olo­gi­ja ste­ri­li­zi­ra­no­ga ži­vo­ta: vlas­ti­tu zem­lju sma­tra­mo ne­kom vr­stom ope­ra­cij­ske sa­le u ko­joj je – zbog ogrom­no­ga stra­ha da će nas oku­ži­ti do­la­zak dru­gih i druk­či­jih – sve ste­ri­li­zi­ra­no: ra­sa, na­ci­ja, obi­telj, kul­tu­ra, re­li­gi­ja.

Sto­ga za nje­ga ta­kav na­čin živ­lje­nja bez mi­je­ša­nja rasâ, kul­turâ, re­li­gijâ, za­us­tav­lja rast druš­tva i za­jed­ni­ce. I os­ta­ju­ći ži­vje­ti u ste­ri­li­zi­ra­nim na­ci­onal­nim to­ro­vi­ma, mi za­pra­vo “že­li­mo za­us­ta­vi­ti hi­bri­di­za­ci­ju, pro­ces ko­ji da­je ži­vot lju­di­ma”. Jer, mi­je­ša­nje iden­ti­te­ta – za što kao pri­mjer slu­ži La­tin­ska Ame­ri­ka - omogućuje no­vi ži­vot, do­no­si pro­mje­ne i da­je ori­gi­nal­nost. A to za pa­pu Fra­nju zna­či da “ne mo­že­mo ži­vje­ti za­gu­še­ni kul­tu­rom ope­ra­cij­ske dvo­ra­ne, za­šti­će­ni od za­raz­nih kli­ca i bez mi­kro­or­ga­ni­za­ma”.

Os­ta­je me­đu­tim pi­ta­nje: ka­ko se do­mo­ći vlas­ti, ako u na­rod ne­će­te po­si­ja­ti strah o nje­go­voj ugro­že­nos­ti?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.