BIT ĆE ZA­NIM­LJI­VO PRA­TI­TI NAPORE RA­ZVO­JA ELEKTONIČN­IH URE­ĐA­JA KO­JI ĆE SE MO­ĆI SPO­JI­TI S MOZGOM

KO­JI DIO MOZGA UPRAVLJA NA­ŠIM KRETANJEM?

Večernji list - Hrvatska - - Panorama -

UTro­ško­vi zdrav­s­tve­ne skr­bi za obo­lje­le od gu­bit­ka pam­će­nja u ne­kim su ra­zvi­je­nim zem­lja­ma po­če­li pre­ma­ši­va­ti tro­ško­ve sr­ča­nih bo­les­ti i zlo­ćud­nih tu­mo­ra za­jed­no

Pe­kin­gu sam 2008. saz­nao za pra­vi zlat­ni rud­nik in­for­ma­ci­ja o ljud­skom zdrav­lju, za ko­ji je ma­lo tko znao. Ta­moš­nja vla­da ulo­ži­la je go­le­me napore ka­ko bi se sva po­vi­jes­na znans­tve­na i me­di­cin­ska li­te­ra­tu­ra na ki­ne­skom je­zi­ku di­gi­ta­li­zi­ra­la. Pre­se­lio sam se ta­da pri­vre­me­no u Pe­king ka­ko bih di­gi­tal­no pre­tra­žio broj­ne znans­tve­ne ra­do­ve o dje­čjem zdrav­lju na ki­ne­skom je­zi­ku, uz pre­vo­di­telj­sku po­moć ko­le­ga iz Ki­ne­ske aka­de­mi­je zna­nos­ti. Uz već pla­ni­ra­na is­tra­ži­va­nja, do­ma­ći­ni su me neo­če­ki­va­no za­mo­li­li da pro­ve­dem još jed­no, ali u po­dru­čju ko­jim se ni­ka­da pri­je ni­sam ba­vio. Tra­ži­li su pro­cje­nu bro­ja Ki­ne­za s de­men­ci­jom, tj. gu­bit­kom pam­će­nja, te nje­zi­nom pod­vr­stom – Al­zhe­ime­ro­vom bo­les­ti. Ka­da je ra­ču­na­lo za­vr­ši­lo iz­ra­ču­ne i is­cr­ta­lo gra­fi­kon, smrz­nuo sam se vi­djev­ši kri­vu­lju: na­kon 80. go­di­ne, učes­ta­lost gu­bit­ka pam­će­nja po­či­nje vr­lo na­glo ras­ti, a na­kon 85. go­di­ne već go­to­vo sva­ka tre­ća oso­ba bi­va za­hva­će­na. Bi­la je to ne­ugod­na spoz­na­ja jer do ta­da ni­sam bio svjes­tan da je gu­bi­tak pam­će­nja ta­ko čest u du­bo­koj sta­ros­ti.

Ka­da mo­zak za­bo­ra­vi ri­je­či

Mo­je is­tra­ži­va­nje, objav­lje­no u me­di­cin­skom ča­so­pi­su “The Lan­cet”, uka­za­lo je ka­ko u Ki­ni ži­vi čak de­vet mi­li­ju­na oso­ba ko­je su iz­gu­bi­le pam­će­nje. Pro­cje­ne Svjet­ske zdrav­s­tve­ne or­ga­ni­za­ci­je bi­le su, te­me­ljem tog is­tra­ži­va­nja, po­ve­ća­ne na go­to­vo 45 mi­li­ju­na obo­lje­lih u svi­je­tu, uz trend snaž­nog ras­ta. Raz­miš­lja­ju­ći o tim ve­li­kim broj­ka­ma, pos­ta­ja­lo mi je jas­no za­što su Ki­ne­zi za­tra­ži­li tu stu­di­ju. Tro­ško­vi zdrav­s­tve­ne skr­bi za obo­lje­le od gu­bit­ka pam­će­nja u ne­kim su ra­zvi­je­nim zem­lja­ma već po­če­li pre­ma­ši­va­ti tro­ško­ve sr­ča­nih bo­les­ti i zlo­ćud­nih tu­mo­ra za­jed­no. U ras­tu­ćoj ki­ne­skoj eko­no­mi­ji, oče­ki­va­no tra­ja­nje ži­vo­ta pos­ta­je sve du­lje. To zna­či da će se Ki­na u do­gled­no vri­je­me su­oči­ti s as­tro­nom­skim tro­ško­vi­ma skr­bi za oso­be ko­je iz­gu­be pam­će­nje, što bi joj mo­glo us­po­ri­ti eko­nom­ski rast. Zbog de­mo­graf­ske po­li­ti­ke “jed­nog dje­te­ta po obi­te­lji”, na sna­zi od 1979. go­di­ne, naj­češ­će obo­li­je­va­ju sta­ri­je že­ne či­ji su mu­že­vi već umr­li, a je­di­no di­je­te naj­češ­će se od­se­li­lo u ne­ki ve­li­ki grad, pa nji­ho­va sa­mo­ća či­ni pro­blem još te­žim. Broj­ni znans­tve­ni­ci ra­de na ra­noj di­jag­no­zi gu­bit­ka pam­će­nja, ia­ko se mno­gi pi­ta­ju je li to uop­će etič­no zna­ti, ako ni­šta ne mo­že­mo uči­ni­ti? Mo­ji ko­le­ge u Edin­bur­g­hu ubr­za­no ra­zvi­ja­ju za­nim­lji­vo oru­đe ko­je se te­me­lji na umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji. Kom­pju­to­ri pres­lu­ša­va­ju u re­do­vi­tim raz­ma­ci­ma raz­go­vo­re mo­bil­nim te­le­fo­nom, ili uzi­ma­ju uzor­ke is­pi­sa­nih e-ma­ilo­va ne­ke oso­be. Ka­da ana­li­zom tek­s­ta ut­vr­de da se broj i kom­plek­s­nost ko­ri­šte­nih ri­je­či u odre­đe­nom vre­men­skom raz­dob­lju sma­nji­la, to je naz­na­ka da mo­zak vi­še ne ko­ris­ti fond ri­je­či ko­jim je pri­je ras­po­la­gao, uka­zu­ju­ći na po­če­tak de­men­ci­je. Ko­ris­ni su i no­si­vi GPS ure­đa­ji ko­ji upo­zo­ra­va­ju rod­bi­nu čim de­ment­na oso­ba iz­i­đe iz svo­je ru­tin­ske dnev­ne šet­nje i ne­ka­mo od­lu­ta.

Prag­ma­tič­ni Ni­zo­zem­ci, je­dan od de­mo­graf­ski naj­sta­ri­jih na­ro­da, s oko 82 go­di­ne oče­ki­va­nog ži­vot­nog vi­je­ka, uvo­de na­čin ko­jim pomažu obo­lje­li­ma uz re­la­tiv­no ma­le tro­ško­ve. Pre­ure­di­li su se­lo Ho­geweyk u ogra­đe­ni svi­jet u ko­jem sa­da ži­vi vi­še od 150 oso­ba s uz­na­pre­do­va­lim gu­bit­kom pam­će­nja. Se­lo je na­lik go­le­mom dje­čjem vr­ti­ću za star­ce, gdje se mi­ni­ma­lan broj skr­b­ni­ka mo­že bri­nu­ti za mak­si­ma­lan broj obo­lje­lih. Nastavi li se trend pro­du­lje­nja ljud­skog vi­je­ka, a pri­tom ne pro­na­đe efi­kas­no li­je­če­nje za gu­bi­tak pam­će­nja, za dva do tri de­set­lje­ća mo­gli bi­smo se na­ći u si­tu­aci­ji da će nam gu­bi­tak pam­će­nja go­to­vo svi­ma ne­iz­bjež­no pri­je­ti­ti. Ne do­mis­li­mo li se ubr­zo ka­ko ga li­je­či­ti, mo­gli bi­smo pos­ta­ti pr­vom ge­ne­ra­ci­jom lju­di ko­ja će još za ži­vo­ta za­bo­ra­vi­ti sve što je ika­da zna­la.

Moz­gu za­mje­na sta­ni­ca ne­će po­mo­ći

Što mo­že­mo uči­ni­ti ka­ko bi­smo sa­ču­va­li me­mo­ri­ju? Ov­dje pris­tup za­mje­ne “po­tro­še­nih” sta­ni­ca no­vi­ma, ko­je su ra­zvi­je­ne iz plu­ri­po­tent­nih ma­tič­nih sta­ni­ca, ne­će po­mo­ći. To je sto­ga što, dok sta­ni­cu je­tre, plu­ća ili ko­že mo­že za­mi­je­ni­ti bi­lo ko­ja dru­ga tak­va sta­ni­ca, a mo­že­mo čak umjet­no uz­go­ji­ti i ci­je­li or­gan, u slu­ča­ju mozga mo­ra­mo ču­va­ti ne­uro­ne ko­ji su po­hra­nji­va­li na­še pam­će­nje od pr­vog da­na i ne mo­že­mo ih za­mi­je­ni­ti, jer bi­smo to pam­će­nje iz­gu­bi­li. Ako je uz­rok la­ga­ne pro­pas­ti tih sta­ni­ca tro­še­nje vre­me­nom zbog na­kup­lja­nja mu­ta­ci­ja, ta­da bi CRISPR-Cas9 me­to­da mo­gla po­mo­ći u is­prav­lja­nju tih mu­ta­ci­ja. Ali pro­blem je kod po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će vr­ste gu­bit­ka pam­će­nja, Al­zhe­ime­ro­ve bo­les­ti, što se u sta­ni­ca­ma i iz­van njih na­kup­lja­ju pro­te­ini – ami­lo­id be­ta i tau pro­te­in – a ne zna­mo za­što se to zbi­va. Oči­gled­no, rje­ša­va­nje tih pro­ble­ma pos­ta­je naj­ve­ća pre­pre­ka znat­nom pro­du­lje­nju ljud­skog ži­vo­ta.

Bit će za­nim­lji­vo pra­ti­ti i napore po­je­di­nih pri­vat­nih kom­pa­ni­ja ko­je taj pro­blem na­mje­ra­va­ju ri­je­ši­ti ra­zvo­jem elek­tro­nič­kih ure­đa­ja ko­ji će se mo­ći spo­ji­ti s mozgom te po­hra­ni­ti me­mo­ri­ju u di­gi­ta­li­zi­ra­ni oblik. Tri kom­pa­ni­je pre­dvod­ni­ce u ovom po­dru­čju, iza ko­jih sto­je nji­ho­vi mla­di, ge­ni­jal­ni i vr­lo bo­ga­ti os­ni­va­či, su Ker­nel Brya­na Joh­n­so­na, Ne­ura­link Elo­na Mu­ska i Fa­ce­bo­ok Mar­ka

Zuc­ker­ber­ga.

1.

Ka­ko se na­zi­va jed­na od naj­češ­ćih pre­se­nil­nih de­men­ci­ja?

a) Al­zhe­ime­ro­va bo­lest

b) pa­ra­no­ja

c) di­ho­to­mi­ja

2.

Ka­ko na­zi­va­mo spo­sob­nost za­dr­ža­va­nja i ko­ri­šte­nja in­for­ma­ci­ja?

a) in­te­li­gen­ci­ja

b) sje­ća­nje

c) pam­će­nje

3.

Što je kod pam­će­nja pre­tva­ra­nje ulaz­nih sen­zor­nih in­for­ma­ci­ja u ne­ki oblik re­pre­zen­ta­ci­je ko­ji je mo­gu­će po­hra­ni­ti u pam­će­nju (vid­ni, sluš­ni i se­man­tič­ki ko­do­vi)?

a) de­men­ci­ja

b) ko­di­ra­nje

c) am­ne­zi­ja

4.

Ka­ko se zo­ve kon­trol­ni ko­or­di­na­cij­ski or­gan sre­diš­nje­ga živ­ča­nog sustava za kret­nje udo­vi­ma, tru­pom i oč­nim mi­ši­ći­ma?

a) li­je­va po­lut­ka

b) ma­li mo­zak

c) des­na po­lut­ka

5.

Ka­ko se na­zi­va kom­plek­s­na jez­gra “pre­kap­ča­nja” osjet­nih in­for­ma­ci­ja na nji­ho­vu pu­tu pre­ma mo­žda­noj ko­ri; ops­krb­lju­je spe­ci­fič­na područja mo­žda­ne ko­re in­for­ma­ci­ja­ma nuž­ni­ma za svjes­no do­živ­lja­va­nje, mo­du­li­ra pri­mar­ne osjet­ne in­for­ma­ci­je važ­ne za se­lek­tiv­ne osje­til­ne do­živ­lja­je i za re­gu­la­ci­ju svi­jes­ti?

a) ta­la­mus

b) hi­po­ta­la­mus

c) ma­li mo­zak

6.

Na što se kod pam­će­nja od­no­si na do­sje­ća­nje po­hra­nje­nih in­for­ma­ci­ja?

a) tra­že­nje

b) pro­na­la­že­nje

c) lo­ci­ra­nje

7.

Ko­ja ljud­ska spo­sob­nost uklju­ču­je tri fa­ze: ko­di­ra­nje, po­hra­nji­va­nje i pro­na­la­že­nje:

a) raz­go­vor

b) pam­će­nje

c) raz­miš­lja­nje

8.

Što je kod pam­će­nja za­dr­ža­va­nje in­for­ma­ci­ja ti­je­kom odre­đe­no­ga vre­me­na:

a) ko­di­ra­nje

b) pro­na­la­že­nje

c) po­hra­nji­va­nje

9.

Što je kod pam­će­nja na­mjer­no, svjes­no pro­na­la­že­nje in­for­ma­ci­ja u pam­će­nju i o nji­ma se mo­že ver­bal­no iz­vi­jes­ti­ti?

a) eks­pli­cit­no pam­će­nje

b) uvje­ra­va­nje

c) ko­di­ra­nje

10.

Ka­ko se na­zi­va gu­bi­tak, pre­kid ili os­lab­lje­nje pam­će­nja za odre­đe­no vri­je­me ili za odre­đe­ni sa­dr­žaj u bo­les­ni­ka ko­ji je ina­če pri bud­noj svi­jes­ti. Mo­že bi­ti traj­na ili po­vre­me­na, pot­pu­na ili dje­lo­mič­na?

a) am­ne­zi­ja

b) de­men­ci­ja

c) se­nil­nost

11.

Ko­ji je za­jed­nič­ki na­ziv za pro­gre­siv­ni i traj­ni gu­bi­tak in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­nos­ti ste­če­nih ti­je­kom ži­vo­ta?

a) Al­zhe­ime­ro­va bo­lest

b) de­men­ci­ja

c) anam­ne­za

12.

Ka­ko se zo­ve vr­sta teh­ni­ke za olak­ša­no pam­će­nje ne­kih na­zi­va ili po­da­ta­ka?

a) mne­mo­teh­ni­ka

b) me­ha­no­teh­ni­ka

c) lo­gi­ka

Pri­pre­mio: Zo­ran Vi­tas

GETTYIMAGE­S

VE­LI­KI TRO­ŠKO­VI

Zna­te li ka­ko se zo­ve dio mozga iz ko­jeg in­for­ma­ci­je “pu­tu­ju” pre­ma mo­žda­noj ko­ri?

Ka­ko se zo­ve teh­ni­ka za po­bolj­ša­nje pam­će­nja?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.