SKUPINA J

Večernji list - Hrvatska - - Sport - To­mis­lav Da­so­vić//SPLIT

11. LIS­TO­PA­DA Če­ška - En­gle­ska Cr­na Go­ra - Bu­gar­ska

4 5 5 6 6 6 6 4 3

0 11. LIS­TO­PA­DA Por­tu­gal - Luk­sem­burg Ukra­ji­na - Li­tva

5 4 5 5

4

2 1 0

10. LIS­TO­PA­DA Bje­lo­ru­si­ja - Es­to­ni­ja Ni­zo­zem­ska - Sj. IR­ska

5 5 4 5 5

12. LIS­TO­PA­DA Gru­zi­ja - Ir­ska Dan­ska - Švi­car­ska

5 5 4 5 5

6

6 6 6 6

6

6

6

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4

4

3

1

0 3

2

2

1

0

1

1

0 0 0

4 3

5

5

4 1 0 1 1 0 0 0 0

6

4

1

0

0

0

2 1

2

1 1 0

0

0

0

0 2

3

2

1

0

0

0

0 2 0

1 2

1 2 2 0 0

0

0 0

0

0 0

0

0 2 0

0

0

2

1

0

2

3 0

0

3 4 1

1

1

4

5 0

0

0

3

5

0

0

1 3 6

1 1

2

2

2

6

1

1

2 5

6

0 0

1

1 3 6

0

2

3

5

19:4

9:8

5:11 11:1 10:4

10:12

5:8 4:15 17:6 7:4 14:5 3:10 2:18 6:2 15:5 10:4 4:8 0:16

6:2 2:0 0:2

2:6

5:11 3:20 8:2 12:5 13:6 8:8 11:11 1:21

14:2 19:4 10:9

10:9

2:17 0:14

6:2

2:0

0:2

2:6

5:11

0:28

18:3

8:4 12:11

7:10

1:19

9 7 12. LIS­TO­PA­DA Ov­čji Oto­ci - Ru­munj­ska 18 Mal­ta - Šved­ska 20.45 Nor­ve­ška - Špa­njol­ska 20.45 10. LIS­TO­PA­DA Aus­tri­ja - Iz­ra­el Sj. Ma­ke­do­ni­ja - Slo­ve­ni­ja Le­to­ni­ja - Polj­ska 11. LIS­TO­PA­DA An­do­ra - Mol­da­vi­ja Is­land - Fran­cu­ska

Tur­ska - Al­ba­ni­ja 10. LIS­TO­PA­DA Ka­zah­s­tan - Ci­par Bel­gi­ja - San Ma­ri­no

Ru­si­ja - Škot­ska 12. LIS­TO­PA­DA BiH - Fin­ska Ita­li­ja - Grč­ka Lih­ten­štajn - Ar­me­ni­ja 9 20.45 20.45 20.45 20.45 20.45 20.45 9

16 20.45 20.45 3 0 0

18 20.45 20.45 12 9 1 Pet je obi­te­lji u po­vi­jes­ti hr­vat­ske no­go­met­ne re­pre­zen­ta­ci­je da­lo oca i si­na re­pre­zen­ta­tiv­ce: Kranj­čar (Zlat­ko i Ni­ko), An­dri­ja­še­vić (Sti­pe i Fran­ko), Ga­brić (Ton­či i Dra­go), Ha­li­lo­vić (Se­jad i Alen) i Vu­lić – po­koj­no­ga An­tu (1928.1993.) i Zo­ra­na.

– Moj otac i ja je­di­ni smo za Hr­vat­sku igra­li dok je još pos­to­ja­la Ju­gos­la­vi­ja – ka­zao nam je ju­čer u Spli­tu le­gen­dar­ni haj­du­ko­vac, 58-go­diš­nji Zo­ran Vu­lić, igrač ko­ji je za Hr­vat­sku nas­tu­pio tri pu­ta. Me­đu os­ta­lim, u pr­voj utak­mi­ci hr­vat­ske re­pre­zen­ta­ci­je, 17. lis­to­pa­da 1990., go­di­nu da­na pri­je pro­gla­še­nja neo­vis­nos­ti, pro­tiv SAD-a u Za­gre­bu.

Tri utak­mi­ce za Hr­vat­sku Za­nim­lji­vo je, me­đu­tim, da je nje­gov po­koj­ni otac An­te, du­go­go­diš­nji Haj­du­kov vra­tar, uz Sta­nu Kr­stu­lo­vi­ća, An­tu Ža­ne­ti­ća, Su­lej­ma­na Rep­ca i Jo­lu Vi­do­še­vi­ća, či­nio pr­vu gar­ni­tu­ru Haj­du­ko­vih re­pre­zen­ta­ti­va­ca Hr­vat­ske. Sva pe­to­ri­ca za Hr­vat­sku su nas­tu­pi­la 12. ruj­na 1956. u pri­ja­telj­skoj utak­mi­ci s In­do­ne­zi­jom u Za­gre­bu (5:2).

Je li vam otac ika­da pri­čao o toj utak­mi­ci?, pi­ta­li smo Vu­li­ća. – Ne sje­ćam se nje­go­ve pri­če o to­me, ali sje­ćam se ka­ko mi je naš pr­vi iz­bor­nik Dra­žan Jer­ko­vić na pr­vom okup­lja­nju uoči SAD-a ka­zao: ‘S tvo­jim sam ocem igrao Moj otac An­te i ja je­di­ni smo za Hr­vat­sku igra­li dok je još pos­to­ja­la Ju­gos­la­vi­ja, ka­zao nam je ju­čer le­gen­dar­ni haj­du­ko­vac Zo­ran Vu­lić za Hr­vat­sku, a te­be sa­da vo­dim u dre­su Hr­vat­ske’ – pri­sje­tio se Vu­lić.

Dra­žan Jer­ko­vić je, na­ime, ta­ko­đer nas­tu­pio u spo­me­nu­toj utak­mi­ci pro­tiv In­do­ne­zi­je u Za­gre­bu.

Zo­ran Vu­lić pri­sje­tio se ka­ko je, kao igrač Nan­te­sa, 1990. go­di­ne o svom tro­šku, kao i svi os­ta­li re­pre­zen­ta­tiv­ci, do­šao igra­ti za Hr­vat­sku pro­tiv Ame­ri­ka­na­ca. – Je­di­ni dres ko­ji ču­vam iz ci­je­le ka­ri­je­re je dres u ko­je­mu sam nas­tu­pio u toj pr­voj utak­mi­ci za Hr­vat­sku. Do­šao sam na to okup­lja­nje u Za­greb no­šen sr­cem, s pu­no po­no­sa, i s tim osje­ća­ji­ma nas­tu­pio sam za reprezenta­ciju pos­li­je još dva pu­ta. Na ža­lost, na utak­mi­ci pro­tiv Ukra­ji­ne u Za­gre­bu 1993. go­di­ne do­ži­vio sam te­šku oz­lje­du, stra­da­li su mi križ­ni li­ga­men­ti i, ka­ko sam na tu utak­mi­cu do­šao bez do­zvo­le klu­ba, zad­nju go­di­nu ugo­vo­ra s Nan­te­som ni­sam odra­dio. Vi­še ni­sam nas­tu­pio za taj klub. Bi­la je to mo­ja po­gre­ška i ne mo­gu se ža­li­ti da klub ni­je pre­ma me­ni bio ko­rek­tan – ka­že Vu­lić.

Dalić zna što ra­di

– Ja bih sta­vio Vla­ši­ća od pr­ve mi­nu­te, uvi­jek sam bio sklon mla­dim igra­či­ma, ali i za­to što je u od­lič­noj for­mi. I či­ni mi se bes­pred­met­nom ras­pra­va mo­gu li Vla­šić, Mo­drić i Rakitić igra­ti za­jed­no. Pod­sje­ća me to na onu pri­ču o Bo­ba­nu, Pro­si­neč­kom i Asa­no­vi­ću. Za me­ne uvi­jek tre­ba­ju igra­ti naj­bo­lji, a iz­bor­nik je u to naj­bo­lje upu­ćen. U pro­sud­be Zlat­ka Da­li­ća ne tre­ba sum­nja­ti ‘ni mi­li­me­tra’, jer on je već to­li­ko pu­ta do­ka­zao da zna što ra­di. Mi smo s Da­li­ćem pr­vi u sku­pi­ni i oče­ku­jem da ta­ko os­ta­ne i na­kon Ma­đar­ske – na­gla­ša­va Vu­lić. Pam­ti­te li Da­li­ća kao no­go­me­ta­ša, bi­li ste su­igra­či u Haj­du­ku? – Da­li­ća pamtim kao prototip njemačkoga profesiona­lca; ma­lo pri­ča, pu­no ra­di. A tak­ve no­go­me­ta­še tre­ne­ri naj­vi­še vo­le. Zlat­ko Dalić da­nas se na is­ti na­čin po­na­ša kao trener – za­klju­čio je

Zo­ran Vu­lić.

DALIĆ MI JE BIO SUIGRAČ U HAJ­DU­KU, PAMTIM GA KAO PROTOTIP NJEMAČKOGA PROFESIONA­LCA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.