Je li dr­ža­va Hr­vat­ska neo­vis­na ili ne­za­vis­na?

Večernji list - Hrvatska - - Aktualno - DAN NEO­VIS­NOS­TI

po­sao i kas­no s nje­ga do­la­zi, stal­no sam bio okru­žen gra­đe­vin­skim ma­te­ri­ja­lom, cri­je­pom, va­ljao sam se u mi­ne­ral­noj vu­ni, znao sam mu i po­mo­ći, do­da­ti kan­tu s mor­tom, i ta­ko sam shva­tio ko­li­ko je taj po­sao od­go­vo­ran i opa­san. U 365 da­na u go­di­ni ima­te mo­žda sa­mo 30-ak da­na ko­ji su ide­al­ni za rad jer bu­de ja­ko sunce ili ki­ša ili pra­ši­na. Za­to mi je bi­lo dra­go po­mo­ći dje­du iako ta­da ni­sam znao da ću se jed­nom i sam ti­me ba­vi­ti. Pri­je ne­kih de­se­tak go­di­na je­dan me inves­ti­tor po­zvao zbog sa­na­ci­je kro­va. Pe­njem se pre­ma kro­vu, a sve mi je ne­što poz­na­to. Pi­tam inves­ti­to­ra tko mu je ra­dio krov, on uz­vra­ća: “Je­dan sja­jan majstor, već je umro”, i iz­go­vo­ri ime mog dje­da. Kad sam mu re­kao da sam ja nje­gov unuk i da se sje­ćam da me djed znao do­ves­ti tu dok se krov ra­dio, čo­vje­ku su suze po­tek­le. A na­kon što smo mu na­pra­vi­li kom­plet­nu sa­na­ci­ju po­kro­va, za taj smo krov

na kra­ju u Pra­gu, na me­đu­na­rod­nom na­tje­ca­nju kro­vo­po­kri­va­ča, do­bi­li 2. na­gra­du – pri­sje­ća se Ma­ko­ter ko­ji je ti­je­kom stu­di­ja gra­đe­vi­ne pri­mi­je­tio da nje­gov otac na pi­sa­ćem stro­ju tip­ka tro­škov­ni­ke pa mu je po­že­lio po­mo­ći pi­šu­ći ih na kom­pju­to­ru, uno­se­ći pri­tom raz­ne is­prav­ke i do­pu­ne. I ta­ko je, ka­že, in­di­rek­t­no ušao u taj po­sao ko­ji po­dra­zu­mi­je­va od­la­zak na te­ren, pre­gled pos­to­je­ćeg sta­nja na objek­tu te po­nu­du jed­nog ili vi­še rje­še­nja. Ta­kav in­di­vi­du­al­ni pris­tup lju­di vo­le i ci­je­ne, pa su na kra­ju i za­hval­ni. Čak i oni ko­ji u po­čet­ku zna­ju bi­ti vr­lo zah­tjev­ni, mo­žda čak i mu­ši­ča­vi.

Mar­lji­vost i vo­lja za uče­njem – A on­da se na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ja­ve i ka­žu da su nas pre­po­ru­či­li poz­na­ni­ku. Ni­su bit­ni sa­mo no­vi­te­ti, već i pri­mje­na, pris­tup pos­lu i pris­to­jan od­nos s kli­jen­tom. Krov je da­nas pu­no kompleksni­ji. Ne­kad je on bio debljine 15-ak cm, a da­nas je to već 50-60 cm, pa i vi­še. I od kro­va se da­nas pu­no oče­ku­je. Tu su: krov­ni po­kro­vi (cri­jep), krov­ni pro­zo­ri, to­plin­ska i hi­dro­iz­lo­aci­ja, par­ne bra­ne, krov­na li­ma­ri­ja, no­si­ve kons­truk­ci­je, oz­rač­ni ele­men­ti, plin­ske ins­ta­la­ci­je, dim­nja­ci, pri­pre­ma za ugrad­nju so­lar­nih pa­ne­la, pri­rod­no stru­ja­nje zra­ka 365 da­na u go­di­ni od dna do vr­ha krov­ne plo­he da se lje­ti iz­ba­cu­je vi­šak to­plog zra­ka, a zi­mi vi­šak vla­ge... Ka­da inves­ti­tor sve to tra­ži, vi to mo­ra­te zna­ti da bi se is­pod tog kro­va mo­glo ži­vje­ti ugod­no i zdra­vo. A kva­li­te­ta je na pr­vom mjes­tu. Krov ko­ji ra­di­mo tre­ba tra­ja­ti de­set­lje­ći­ma. I ni­smo mi je­di­na fir­ma ko­ja do­bro ra­di kro­vo­ve, poz­na­jem još do­brih ko­le­ga. Ne­ma ih to­li­ko ko­li­ko tr­ži­šte tra­ži, ali ima ko­le­ga ko­je i ja mo­gu pre­po­ru­či­ti – is­kre­no će Ma­ko­ter či­ju eki­pu, uz oca, či­ni i se­dam rad­ni­ka na gra­di­li­štu, je­dan mla­di in­že­njer i li­ma­ri. Na kra­ju ka­že: – I da­nas roditelji zna­ju dje­ci re­ći: “Ako ne bu­deš do­bro učio, ići ćeš u ne­ku stru­kov­nu ško­lu”. To do­đe kao kaz­na. A u Nje­mač­koj s ve­li­kim poštovanje­m gledaju na lju­de ko­ji se ba­ve tim za­ni­ma­nji­ma, ta­mo pos­to­ji tra­di­ci­ja stru­kov­nog obra­zo­va­nja. Za­to že­lim pri­vu­ći mla­de u ovaj po­sao. I us­pi­je­vam u to­me. Pri­tom im jas­no da­jem do zna­nja ka­kav mo­ra bi­ti od­nos pre­ma pos­lu i kli­jen­ti­ma. Tra­žim oz­bilj­nost, mar­lji­vost, od­go­vor­nost i vo­lju za uče­njem, jer spre­man sam pla­ti­ti nji­ho­vo do­ško­lo­va­nje ka­ko bi na­pre­do­va­li. Za­to su sva­kom mla­dom čo­vje­ku bez ob­zi­ra na to kak­vo mu je for­mal­no obra­zo­va­nje

• mo­ja vra­ta otvo­re­na.

hr­vat­ski je praz­nik ko­ji se obi­lje­ža­va 8. lis­to­pa­da (na sli­ci pred­sjed­ni­ca s dje­com na ve­li­koj smje­ni stra­že Po­čas­no­za­štit­ne boj­ne u po­vo­du 28. ob­ljet­ni­ce Da­na neo­vis­nos­ti) Sa­bor­ski zas­tup­nik Hras­ta Hrvoje Ze­ka­no­vić upi­tao je ju­čer u Sa­bo­ru za­što se u Hr­vat­skoj ni­je sla­vio dan „ne­za­vis­nos­ti“umjes­to da­na „neo­vis­nos­ti“. „Sve dr­ža­ve sla­ve ne­za­vis­nost, je­di­no u Hr­vat­skoj ni­je do­bro re­ći da si ne­za­vi­san, ne­go da si neo­vi­san. Hr­vat­ska je dr­ža­va da­nas ne­za­vis­na i ‘aj­mo sla­vi­ti dan ne­za­vis­nos­ti“, po­učio je zas­tup­ni­ke pro­fe­sor ge­ogra­fi­je Ze­ka­no­vić. Ne ula­ze­ći u mo­ti­ve nje­go­ve je­zič­ne in­ter­ven­ci­je, ko­ju bi net­ko zlo­čest mo­gao po­ve­za­ti s dav­no pro­pa­lom dr­ža­vom, tre­ba re­ći da su gla­go­li ovi­si­ti i za­vi­si­ti, od ko­jih su nas­ta­le ime­ni­ce neo­vis­nost i ne­za­vis­nost, rav­no­prav­ne ri­je­či u hr­vat­sko­me stan­dard­nom je­zi­ku, ali se gla­go­lu ovi­si­ti da­je ma­la pred­nost jer je plod­ni­ji od za­vi­si­ti (npr. ovis­ni smo o ka­vi, ovis­ni­ci, a ne za­vis­ni­ci itd.). Ta­ko i pri­djev neo­vis­na ima ši­ru upo­tre­bu od ne­za­vis­na. Važ­no je još na­po­me­nu­ti da uz gla­gol ovi­si­ti tre­ba upo­treb­lja­va­ti pri­jed­log o s lo­ka­ti­vom, a uz gla­gol za­vi­si­ti pri­jed­log od s ge­ni­ti­vom. Pra­vil­no je, dak­le, ovi­si­ti o ko­mu/ če­mu ili za­vi­si­ti od ko­ga/če­ga.

Pri­mje­ri­ce, „ovi­sim o ro­di­te­lji­ma“,

• „za­vi­sim od roditelja“.

KROV JE DA­NAS PU­NO KOMPLEKSNI­JI. NE­KAD JE ON BIO DEBLJINE 15-AK CM, A DA­NAS JE TO VEĆ 5060 CM, PA I VI­ŠE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.