DES­TI­NA­CIJ­SKE IKO­NE SU JE­DAN OD NAJ­VAŽ­NI­JIH OKI­DA­ČA KOD TU­RIS­TA PRI ODA­BI­RU KA­MO ĆE PU­TO­VA­TI

2. ME­ĐU­NA­ROD­NA KON­FE­REN­CI­JA O KRA­LJU AR­TU­RU I LU­CI­USU AR­TO­RI­USU CAS­TU­SU Pod­stra­na Pri­če i le­gen­de kao ve­li­ki tu­ris­tič­ki i inves­ti­cij­ski po­ten­ci­jal

Večernji list - Hrvatska - - Biznis - Native tim VL i PD re­dak­ci­[email protected]­cer­nji.net

Kul­tur­no-po­vi­jes­nim re­sur­si­ma des­ti­na­ci­je tre­ba uprav­lja­ti kre­ativ­no i ino­va­tiv­no ka­ko bi ih se u svi­jes­ti ci­lja­ne tu­ris­tič­ke po­pu­la­ci­je pred­sta­vi­lo na dru­ga­či­ji na­čin

Dru­ga me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja o kra­lju Ar­tu­ru i Lu­ci­usu Ar­to­ri­usu Cas­tu­su odr­žat će se 9. – 12. lis­to­pa­da ove go­di­ne u ho­te­lu Le Me­ri­di­en Lav u Pod­stra­ni, u bli­zi­ni ima­nja ko­je je kra­jem 2. ili po­čet­kom 3. st. bi­lo do­di­je­lje­no umi­rov­lje­no­mu voj­no­me ve­li­ka­nu Lu­ci­ju Ar­to­ri­ju Kas­tu, i na ko­je­mu je on u čas­ti ži­vio do kra­ja ži­vo­ta. Nje­go­ve se ti­tu­le – cen­tu­ri­on, za­po­vjed­nik le­gi­ja, pre­fekt rim­ske flo­te u Mi­ze­nu i upra­vi­telj pro­vin­ci­je Li­bur­ni­je – či­ta­ju na nje­go­voj nad­grob­noj ste­li, ko­ja je za­jed­no s ulom­ci­ma sar­ko­fa­ga i os­tat­ci­ma ima­nja na­đe­na u pod­stran­sko­me na­se­lju Sve­ti Mar­tin.

Da je na te­me­lju oso­be i ži­vo­to­pi­sa ovo­ga rim­sko­ga ugled­ni­ka nas­ta­la glo­bal­no poz­na­ta le­gen­da o kra­lju Ar­tu­ru pret­pos­tav­lje­no je po­čet­kom 20. st., a da­nas tu pret­pos­tav­ku no­vim do­ka­zi­ma i raz­miš­lja­nji­ma po­du­pi­ru mno­gi znans­tve­ni­ci, stra­ni i do­ma­ći, ko­jih će ve­ći­na su­dje­lo­va­ti i na ovoj kon­fe­ren­ci­ji.

Pod­stra­na odav­no plo­vi tu­ris­tič­kim vo­da­ma, no kurs te “des­ti­na­cij­ske plo­vid­be” vid­lji­vo se mi­je­nja upra­vo za­hva­lju­ju­ći no­vim po­vi­jes­nim ot­kri­ći­ma, kao i no­vim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma već zna­ne po­vi­jes­ne ba­šti­ne.

- Pod sku­ti­ma br­da Pe­ru­na, to­ga kul­t­no­ga i je­zič­no­ga spo­me­ni­ka

ko­ji svje­do­či o pr­vim hr­vat­skim do­se­lje­ni­ci­ma i nji­ho­vu le­gi­tim­nom za­po­sje­da­nju ovo­ga po­dru­čja, svje­tlu­ca ne­ko­li­ko sto­lje­ća sta­ri­ji an­tič­ki bi­ser – ko­li­jev­ka le­gen­de o kra­lju Ar­tu­ru. I ne sa­mo to! Na is­to­me je mjes­tu, u Sve­to­me Mar­ti­nu, hr­vat­ski knez Mis­lav 839. g. pot­pi­sao mi­rov­ni spo­ra­zum s mle­tač­kim du­ždem Tra­do­ni­kom, što je pr­vi za­bi­lje­že­ni sa­mos­tal­ni čin jed­nog hr­vat­skog vla­da­ra. Po­vi­jest se na raz­mjer­no ma­lo­me pod­stran­sko­me pros­to­ru pres­lo­ja­va. A zna­mo da to ni­je sa­mo po­vjes­ni­ča­ri­ma za­nim­lji­vo. Za­pra­vo je to sve ma­nje za­nim­lji­vo sa­mo nji­ma. Do­ma­ći­ni na svoj na­čin bri­nu o svo­joj ba­šti­ni, a lju­di ko­ji pu­tu­ju že­le upoz­na­ti kraj u ko­ji su doš­li. Že­le pje­ša­či­ti po­vi­jes­nim sta­za­ma, že­le uči­ti o kul­tur­no­me na­s­lje­đu, če­mu sva­ke go­di­ne svje­do­či­mo. Pod­stra­na odr­ža­va ko­rak s tim po­tre­ba­ma, pro­mo­vi­ra­ju­ći svo­ju kul­tur­nu ba­šti­nu, u če­mu osim Tu­ris­tič­ke za­jed­ni­ce su­dje­lu­ju i po­je­din­ci i mjes­ne udru­ge. Me­đu­na­rod­ni znans­tve­ni skup o kra­lju Ar­tu­ru do­pri­nos je znans­tve­no­me tu­riz­mu ko­ji bi u Pod­stra­ni mo­gao za­ži­vje­ti - rek­li su iz Tu­ris­tič­ke za­jed­ni­ce Pod­stra­ne.

Sus­tav­no uprav­lja­nje

Des­ti­na­cij­ske iko­ne su je­dan od oki­da­ča kod tu­ris­ta pri oda­bi­ru des­ti­na­ci­ja ka­mo će pu­to­va­ti. Des­ti­na­cij­ske iko­ne se pre­poz­na­ju kao kon­kret­ni sa­dr­ža­ji, re­sur­si ili tu­ris­tič­ke atrak­ci­je gra­da, lo­ka­li­te­ta, re­gi­je i dr­ža­ve. U mar­ke­tin­škom smis­lu des­ti­na­cij­ska iko­na se na­čel­no smatra čvr­stim obi­ljež­jem, ma­da ona mo­že bi­ti i ma­ni­fes­ta­cij­skog ti­pa (pri­red­ba, fes­ti­val, raz­li­či­ti obli­ci okup­lja­nja i sl.). Kao i sva­ki dru­gi tu­ris­tič­ki re­surs osjet­lji­va je na in­ten­zi­tet tro­še­nja u for­mal­nom (broj tu­ris­ta ko­ji je po­sje­ću­je i za­dr­ža­va se u bli­zi­ni) i mar­ke­tin­škom smis­lu (pros­ti­tu­ira­nje des­ti­na­cij­ske iko­ne u ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji bez stan­dar­da i pra­vi­la). Kod fi­zič­kih des­ti­na­cij­skih iko­na mo­gu­će su de­gra­da­ci­je nji­ho­ve kva­li­te­te, od­nos­no priv­lač­nos­ti – ne­kon­tro­li­ra­ni obu­jam tu­ris­tič­ke po­sje­te (hr­vat­ski pri­mje­ri su do uvo­đe­nja ogra­ni­ča­va­ju­ćih mje­ra u sfe­ri obuj­ma po­sje­te na­ci­onal­ni park Pli­tvi­ce i grad Du­brov­nik). Zbog tak­vih ri­zi­ka po­treb­no je ra­zvi­ja­ti i uvo­di­ti ak­tiv­nos­ti sus­tav­nog uprav­lja­nja des­ti­na­cij­skim iko­na­ma kao i svim dru­gim vri­jed­nim tu­ris­tič­kim re­sur­si­ma, slo­ži­li su se pred­sjed­nik Ogran­ka Ma­ti­ce Hr­vat­ske u Pod­stra­ni i pro­čel­nik ka­te­dre za mar­ke­ting Eko­nom­skog fa­kul­te

ta Sve­uči­li­šta u Spli­tu Ne­ven Še­rić.

Ka­ko is­ti­ču iz Pod­stra­ne, pri­mjer kreiranja des­ti­na­cij­ske iko­ne Artoriusa Luciusa Cas­tu­sa re­zul­tat je vje­ro­va­nja i upornosti lokalnih entuzijast­a Pod­stra­ne na če­lu s gra­do­na­čel­ni­kom Bar­tu­lo­vi­ćem da se od te pri­če mo­že kre­ira­ti glo­bal­no pre­poz­nat­lji­vu des­ti­na­cij­sku iko­nu. Pod­stra­na je ma­la op­ći­na s ogra­ni­če­nim bu­dže­tom pa se ni­je raz­miš­lja­lo da se ras­pi­še na­tje­čaj za iz­ra­du ne­kak­ve stra­te­gi­je za tu svr­hu.

Ka­ko is­ti­če Še­rić, oda­bir i ran­gi­ra­nje des­ti­na­cij­skih iko­na ko­je će se pri­mar­no ko­ris­ti­ti u tu­ris­tič­koj pro­mo­ci­ji i za osmiš­lja­va­nje spe­ci­ja­li­zi­ra­nih tu­ris­tič­kih pro­izvo­da jed­nos­tav­no se i efi­kas­no pro­vo­di stan­dar­di­zi­ra­nom me­to­do­lo­gi­jom is­tra­ži­va­nja tu­ris­tič­kih tr­ži­šta. Za ovak­ve ak­tiv­nos­ti su kom­pe­tent­ni do­bri di­plo­mi­ra­ni stu­den­ti tu­riz­ma.

- U tu­ris­tič­koj prak­si ve­ći­ne des­ti­na­ci­ja u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj ran­gi­ra­nje i uprav­lja­nje des­ti­na­cij­skim iko­na­ma učes­ta­lo se pro­vo­di ne­sus­tav­no i os­la­nja­ju­ći se na lo­kal­nu tu­ris­tič­ku tra­di­ci­ju. Ta­kav pris­tup je po­gre­šan jer su se struk­tu­ra i in­te­re­si prev­la­da­va­ju­ćih dob­nih tu­ris­tič­kih seg­me­na­ta bit­no pro­mi­je­ni­li - re­kao je Še­rić.

Ve­li­ka fi­nan­cij­ska ula­ga­nja

Za­hva­lju­ju­ći du­goj po­vi­jes­ti živ­lje­nja na ovim pros­to­ri­ma broj­ne su des­ti­na­cij­ske iko­ne, a is­te se pre­poz­na­ju na tu­ris­tič­kim bro­šu­ra­ma ko­ji­ma se glo­bal­nom tu­ris­tič­kom tr­ži­štu pred­stav­lja­ju po­je­di­ne je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve. Od Are­ne u Pu­li, pre­ko Di­ok­le­ci­ja­no­ve pa­la­če u Spli­tu, Ston­skih i Du­bro­vač­kih zi­di­na, pa do sve­ga ono­ga što po­dra­zu­mi­je­va kon­kret­nu po­vi­jes­nu pri­ču i tu­ris­ti­ma za­nim­lji­ve le­gen­de.

Tu­ri­zam je spe­ci­fič­na druš­tve­na po­ja­va pa je utje­caj na pod­svi­jest u mar­ke­tin­škom smis­lu od po­seb­nog zna­ča­ja. Su­vre­me­ni tu­ris­ti su umor­ni od po­vi­jes­nih či­nje­ni­ca, te­že no­vim is­kus­tvi­ma ko­ja ne­ri­jet­ko traže u sfe­ri iz­van re­al­nos­ti. U toj sfe­ri pri­če i le­gen­de su te­melj kreiranja i uprav­lja­nja priv­lač­nom des­ti­na­cij­skom iko­nom. Des­ti­na­cij­ska iko­na mo­že bi­ti ute­me­lje­na i na odre­đe­noj fik­ci­ji no odr­ža­va­nje priv­lač­nos­ti tak­ve des­ti­na­cij­ske iko­ne po­dra­zu­mi­je­va ve­li­ka fi­nan­cij­ska ula­ga­nja. S dru­ge stra­ne tu­ris­tič­ka va­lo­ri­za­ci­ja pos­to­je­ćih sa­dr­ža­ja, od­nos­no po­vi­jes­nih os­ta­ta­ka odre­đe­nih sa­dr­ža­ja uz pri­mje­re­nu mar­ke­tin­šku po­dr­šku mo­že re­zul­ti­ra­ti vr­lo neo­bič­nim i spe­ci­fič­nim des­ti­na­cij­skim iko­na­ma ko­je us­pr­kos svo­joj neo­bič­nos­ti mo­gu po­tak­nu­ti ja­ča­nje tu­ris­tič­kog imi­dža des­ti­na­ci­je u ko­joj se na­la­ze. Do­bri pri­mje­ri su ne­ki od ja­dran­skih svje­ti­oni­ka ko­ji se tu­ris­tič­ki va­lo­ri­zi­ra­ju, npr. svje­ti­onik Ve­li rat na Du­gom oto­ku, pa svje­ti­onik na naj­u­da­lje­ni­jem pu­čin­skom oto­ku Pa­la­gru­ži. No, ko­ris­ni­je je uka­za­ti na des­ti­na­cij­ske iko­ne ko­je se tre­nut­no in­ten­ziv­no ne va­lo­ri­zi­ra­ju a

pred­stav­lja­ju is­ko­ris­tiv po­ten­ci­jal za dalj­nji rast tu­ris­tič­ke po­sje­te u unu­traš­njos­ti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Glo­bal­no ne­do­volj­no poz­na­ta kr­ška je­ze­ra, po­vi­jes­ne ku­le i gra­di­ne, kao i os­ta­ci, obi­ljež­ja i le­gen­de is­ko­ris­ti­ve za ra­zvoj dark tu­ris­tič­ke po­nu­de ko­ja ima sve vi­še po­bor­ni­ka na glo­bal­nom tu­ris­tič­kom tr­ži­štu (duh ri­ba­ra i uk­le­ti brod u Senj­skim vra­ti­ma, le­gen­da o Lo­krum­skom prok­let­stvu, Le­gen­da o Ha­sa­na­gi­ni­ci, se­lo hr­vat­skog vam­pi­ra Ju­re Gran­de, ku­ća du­ho­va u Lo­vran­skoj dra­gi, uk­le­ta ku­ća u Vr­bov­cu i dr.). Za­nim­lji­vo ko­li­ko lokalnih sta­nov­ni­ka ni­je upoz­na­to s ovim spe­ci­fič­nim lo­kal­nim re­sur­si­ma ta­ko­đer is­ko­ris­ti­vi­ma za kre­ira­nje des­ti­na­cij­skih iko­na. Za raz­li­ku od spo­me­nu­tih pri­mje­ra lo­kal­ni en­tu­zi­jas­ti pre­dvo­đe­ni na­čel­ni­kom Bar­tu­lo­vi­ćem su u Pod­stra­ni od pr­vih na­la­za po­vi­jes­nih ar­te­fa­ka­ta ve­za­nih uz Artoriusa Cas­tu­sa bi­li svjes­ni po­ten­ci­ja­la is­tih za kre­ira­nje des­ti­na­cij­ske iko­ne.

Naj­poz­na­ti­je des­ti­na­cij­ske iko­ne u Re­pu­bli­ci i Hr­vat­skoj su one ko­ji­ma se efi­kas­no mar­ke­tin­ški uprav­lja. Des­ti­na­cij­ska iko­na ko­jom

“LJU­DI KO­JI PU­TU­JU ŽE­LE UPOZ­NA­TI KRAJ U KO­JI SU DOŠ­LI, ŽE­LE PJE­ŠA­ČI­TI PO­VI­JES­NIM STA­ZA­MA, ŽE­LE UČI­TI O KUL­TUR­NO­ME NA­S­LJE­ĐU

se mar­ke­tin­ški ne uprav­lja vre­me­nom kao i mar­ka ko­jom se ne uprav­lja za­vr­ša­va u gra­veyard zo­ni. Glo­bal­ni pri­mje­ri pri­mje­re­ne im­ple­men­ta­ci­je mar­ke­tin­ških ak­tiv­nos­ti u uprav­lja­nju des­ti­na­cij­skim iko­na­ma su Eif­fe­lov to­ranj i mu­zej Lo­uvre u Pa­ri­zu, Kip slo­bo­de u New York-u, Ki­ne­ski Zid u Pe­kin­gu i dr. Za na­ve­de­ne tu­ris­tič­ke atrak­ci­je po­red strogo de­fi­ni­ra­nih pra­vi­la po­na­ša­nja uvode se u po­je­di­nim pe­ri­odi­ma go­di­ne raz­li­či­ta do­dat­na ogra­ni­če­nja ko­ji­ma se di­rek­t­no dje­lu­je na broj po­sje­ti­te­lja. Do­bar pri­mjer efek­tiv­nog uprav­lja­nja des­ti­na­cij­skim iko­na­ma su no­go­met­ni sta­di­on Ma­ra­ka­na i kip Isu­sa

Kris­ta u Rio de Ža­ne­iru. Te dvi­je des­ti­na­cij­ske iko­ne ne ko­ris­ti u svom imi­džu is­klju­či­vo Rio, već i Bra­zil u cje­li­ni, po­ve­zu­ju­ći ih s imi­džom kr­š­ćan­ske zem­lje i tra­di­ci­jom no­go­me­ta. Taj i dru­gi glo­bal­ni pri­mje­ri su is­ko­ris­ti­vi kao ben­c­h­mar­king rje­še­nja ko­ja se u Hr­vat­skoj pre­poz­na­ju u ve­leb­nom ki­pu Gos­pe od Lo­re­ta u Pri­mo­šte­nu i u pos­tav­lja­nju ve­li­kog ka­me­nog kri­ža u Spli­tu. No ti pri­mje­ri su re­zul­tat po­je­di­nač­nih ini­ci­ja­ti­va čel­ni­ka je­di­ni­ca lokalnih sa­mo­upra­va bez pra­te­ćih mar­ke­tin­ških pro­miš­lja­nja. Zbog to­ga ova djela još uvi­jek ni­su pre­poz­na­ta kao des­ti­na­cij­ske iko­ne ni kod lokalnih tu­ris­tič­kih di­oni­ka, a po­se­bi­ce su ne­poz­na­ni­ca na glo­bal­nom tu­ris­tič­kom tr­ži­štu. Uko­li­ko bi se osmis­li­le kon­kret­ne ak­tiv­nos­ti uprav­lja­nja ovim po­ten­ci­jal­nim des­ti­na­cij­skim iko­na­ma one u per­s­pek­ti­vi mo­gu to i pos­ta­ti. Pri­mar­no za tu­ris­te, jer des­ti­na­cij­ska iko­na za lo­kal­no sta­nov­niš­tvo tek je po­ku­šaj da se do­bi­ju i slje­de­ći lo­kal­ni iz­bo­ri.

Pri­mje­ri do­bre prak­se

Do­bar pri­mjer mar­ke­tin­škog uprav­lja­nja des­ti­na­cij­skom iko­nom su Poz­drav sun­cu i mor­ske or­gu­lje u Za­dru. Za­hva­lju­ju­ći ak­tiv­nos­ti­ma mar­ke­tin­škog uprav­lja­nja vr­lo br­zo su ove dvi­je atrak­ci­je na glo­bal­noj ra­zi­ni pre­poz­na­te kao re­le­vant­ne i priv­lač­ne des­ti­na­cij­ske iko­ne. Ori­gi­nal­no rje­še­nje po­ten­ci­jal­ne des­ti­na­cij­ske iko­ne su i za­gre­bač­ke fon­ta­ne. Po­ru­ka ute­me­lje­na u vo­di kao iz­nim­no važ­nom glo­bal­nom re­sur­su ni­je upit­na, no po­treb­no je ra­zvi­ti kon­kret­ne mar­ke­tin­ške ak­tiv­nos­ti ko­ji­ma je za­gre­bač­ke fon­ta­ne mo­gu­će tran­sfor­mi­ra­ti

u des­ti­na­cij­ske iko­ne jer one to još ni­su pos­ta­le kao ni spo­me­nu­ti ka­me­ni križ na vr­hu Mar­ja­na u Spli­tu ili ve­leb­ni kip Gos­pe u Pri­mo­šte­nu.

Des­ti­na­cij­ske iko­ne kao što su Arena u Pu­li, Di­ok­le­ci­ja­no­va pa­la­ča u Spli­tu, Du­bro­vač­ke i Ston­ske zi­di­ne zbog svog po­vi­jes­nog zna­ča­ja glo­bal­no su vid­lji­ve. Ne pro­mo­vi­ra­ju is­klju­či­vo gra­do­ve u ko­ji­ma su iz­gra­đe­ne već i Re­pu­bli­ku Hrvatsku. Pro­ma­tra­no iz mar­ke­tin­škog as­pek­ta u uprav­lja­nju ovim des­ti­na­cij­skim iko­na­ma ri­jet­ke su ino­va­tiv­ne ak­tiv­nos­ti ko­ji­ma se mo­že pri­vu­ći ši­ro­ke tu­ris­tič­ke seg­men­te. Tu je i drev­na Sa­lo­na ko­ja je s ob­zi­rom na po­vi­jes­ni zna­čaj ne­pri­mje­re­no skrom­no is­ko­ri­šte­na kao des­ti­na­cij­ska iko­na. Po­s­lje­di­ca je to či­nje­ni­ce što je uprav­lja­nje to m des­ti­na­cij­skom iko­nom u pot­pu­nos­ti pre­pu­šte­no kon­zer­va­to­ri­ma i po­vjes­ni­ča­ri­ma. Oni su u kon­tek­s­tu po­vi­jes­nih des­ti­na­cij­skih iko­na važ­na ka­ri­ka, ali u uprav­lja­nju je po­tre­ban in­ter­dis­ci­pli­nar­ni pris­tup.

Storytel­ling je u uprav­lja­nju des­ti­na­cij­skim iko­na­ma prak­ti­čan mar­ke­tin­ški alat ka­ko u ko­mu­ni­ci­ra­nju, ta­ko u nji­ho­voj pro­mo­ci­ji i va­lo­ri­za­ci­ji. Tu­ris­tič­ki posebno priv­lač­na des­ti­na­cij­ska iko­na po­dra­zu­mi­je­va ak­tiv­nos­ti uprav­lja­nja njo­me. Po­ten­ci­jal priv­lač­nos­ti des­ti­na­cij­ske iko­ne ovi­si o nje­nim obi­ljež­ji­ma - je­dins­tve­nost, lo­ka­ci­ja, glo­bal­na pre­poz­nat­lji­vost i me­dij­ska paž­nja. Storytel­ling je plat­for­ma ko­jom se tak­va obi­ljež­ja ne sa­mo is­ti­ču ne­ko i kon­ti­nu­ira­no ja­ča­ju. Storytel­lin­gom des­ti­na­cij­ske iko­ne tran­sfor­mi­ra­mo u atrak­ci­je ko­je de­fi­ni­ra­ju kon­kret­ni ele­men­ti auten­tič­nos­ti per­so­ni­fi­ci­ra­ju­ći spe­ci­fič­nu sim­bo­li­ku u svi­jes­ti i pod­svi­jes­ti ci­lja­ne tu­ris­tič­ke po­pu­la­ci­je do­pri­no­se­ći ne sa­mo po­ti­ca­nju in­te­re­sa za pr­vom po­sje­tom kon­kret­noj des­ti­na­ci­ji, već i stva­ra­nju lo­jal­nos­ti pre­ma njoj.

- Tre­bao bi mu pret­ho­di­ti stra­te­ški pris­tup. Ne­ki pri­mje­ri iz hr­vat­ske prak­se uka­zu­ju na po­ku­ša­je da se uprav­lja­nje des­ti­na­cij­skim iko­na­ma du­go­roč­no de­fi­ni­ra na­ru­či­va­njem stra­te­ške do­ku­men­ta­ci­je od su­bje­ka­ta ko­ji­ma je iz­ra­da tak­ve do­ku­men­ta­ci­je te­melj­ni po­sao. Na­đe se u tak­voj do­ku­men­ta­ci­ji kre­ativ­nih ide­ja, čes­to sku­po pla­će­nih, ali bez kon­ti­nu­ite­ta ak­tiv­nos­ti ve­ći­na is­ko­ris­ti­vih pri­jed­lo­ga os­ta­je u la­di­ca­ma - is­tak­nuo je Še­rić.

Su­rad­nja s fa­kul­te­tom

Pri­če o Kra­lju Ar­t­hu­ru i Lu­ci­usu Ar­to­riu Cas­tu­su kao des­ti­na­cij­ske iko­ne za Pod­stra­nu pred­stav­lja­ju ve­li­ki po­ten­ci­jal, a mo­že se pro­ma­tra­ti u ši­rem i užem smis­lu. U ši­rem smis­lu za­hva­lju­ju­ći po­dr­š­ci upra­va Eko­nom­skog fa­kul­te­ta ti­je­kom pro­tek­lih de­se­tak go­di­na us­pos­tav­lje­na je vo­lun­ta­ris­tič­ka su­rad­nja s Pod­stra­nom u ko­joj su su­dje­lo­va­li pro­fe­so­ri i stu­den­ti. Stu­den­ti di­plom­skog stu­di­ja tu­riz­ma su te­me­ljem te su­rad­nje naj­vi­še i pro­fi­ti­ra­li. Upra­vo iz tih stu­dent­skih ge­ne­ra­ci­ja re­gru­ti­ra­le su se mno­ge kre­ativ­ne dje­lat­ni­ce vi­še tu­ris­tič­kih za­jed­ni­ca u okru­že­nju, di­rek­to­ri­ce i di­rek­to­ri ma­lih ba­štin­skih ho­te­la i dru­gi spe­ci­ja­li­zi­ran i po­tre­ban ka­dar. U nji­ho­vom pro­fe­si­onal­nom ra­du pre­poz­na­ju se ala­ti ko­je su usva­ja­li ti­je­kom stu­di­ja upra­vo na pos­lov­nom slu­ča­ju ra­zvo­ja i tran­sfor­ma­ci­je po­vi­jes­ne u tu­ris­tič­ku pri­ču o Ar­to­ri­usu Lu­ci­usu Kas­tu. Ko­ris­te­ći is­te ala­te da­nas u svo­joj pos­lov­noj prak­si ho­te­le ko­je vo­de tran­sfor­mi­ra­ju u des­ti­na­cij­ske iko­ne, od­nos­no kre­ativ­no do­pri­no­se stva­ra­nju no­vih des­ti­na­cij­skih iko­na u sklo­pu tu­ris­tič­kih za­jed­ni­ca u ko­ji­ma su za­pos­le­ni.

U užem smis­lu ot­kri­ća po­vi­jes­nih ar­te­fa­ka­ta ve­za­nih uz Luciusa Artoriusa Cas­tu­sa u Pod­stra­ni pred­stav­lja­ju vri­je­dan tu­ris­tič­ki po­ten­ci­jal jer su znans­tve­nim ra

do­vi­ma po­vjes­ni­ča­ra iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je na pr­voj me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u Pod­stra­ni pri­je 7 go­di­na znans­tve­no do­ka­za­ne po­vez­ni­ce ži­vot­nog pu­ta ovo­ga rim­skog rat­ni­ka i voj­sko­vo­đe s nas­tan­kom le­gen­de o Kra­lju Ar­t­hu­ru. S ob­zi­rom na tu či­nje­ni­cu bi­lo bi pot­pu­no ne­lo­gič­no tu po­vez­ni­cu ne iskoristit­i kao des­ti­na­cij­sku iko­nu Pod­stra­ne. Na­rav­no po­treb­no ju je mar­ke­tin­ški uobli­či­ti ka­ko bi ova tu­ris­ti­ma priv­lač­na le­gen­da pos­ta­la di­je­lom imi­dža Pod­stra­ne. Ona već jes­te dio iden­ti­te­ta Pod­stra­ne jer je ar­he­olo­škim ar­te­fak­ti­ma do­ka­za­na po­vez­ni­ca Luciusa Artoriusa Kasta s ovom des­ti­na­ci­jom, a ko­le­ge znans­tve­ni­ci iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je su svo­jim znans­tve­nim radovima ar­gu­men­ti­ra­li po­vez­ni­ce ove po­vi­jes­ne lič­nos­ti s legendom o Kra­lju Ar­t­hu­ru. Po­t­vr­da pre­poz­nat­lji­vos­ti ove des­ti­na­cij­ske iko­ne je ras­tu­ći broj tu­ris­ta ko­ji od­sje­da u Pod­stra­ni pr­vens­tve­no zbog tog des­ti­na­cij­skog sa­dr­ža­ja s ko­jim je pret­hod­no upoz­nat te­me­ljem e-pro­mo­ci­je ko­ju učin­ko­vi­to pro­vo­di lo­kal­na tu­ris­tič­ka za­jed­ni­ca, a is­to­me do­pri­no­se i ovak­ve znans­tve­ne ma­ni­fes­ta­ci­je.

Glo­bal­na pre­poz­nat­lji­vost

Po­vi­jest des­ti­na­ci­je je te­melj iden­ti­te­ta des­ti­na­ci­je. Već sam re­kao da je mo­gu­će tu­ris­tič­ki imidž des­ti­na­ci­je gra­di­ti i na fik­ci­ji, ali odr­ža­va­nje tu­ris­tič­ke priv­lač­nos­ti fik­tiv­nog imi­dža po­dra­zu­mi­je­va ve­li­ka nov­ča­na sred­stva. Zbog to­ga to­me pri­bje­ga­va­ju tu­ris­tič­ke des­ti­na­ci­je či­ji je iden­ti­tet u po­vi­jes­nom kon­tek­s­tu skro­man. Što se ti­če kreiranja mar­ke tu­ris­tič­ke des­ti­na­ci­je ne­us­po­re­di­vo je jed­nos­tav­ni­je taj pro­ces pro­vo­di­ti na plat­for­mi stvar­nog iden­ti­te­ta des­ti­na­ci­je u us­po­red­bi s mar­ke­tin­škim fik­ci­ja­ma ko­ji ni­su ute­me­lje­ni u bit­ku des­ti­na­ci­je. Bren­di­ra­nje des­ti­na­ci­je se pro­vo­di u ci­lju ja­ča­nja nje­ne glo­bal­ne pre­poz­nat­lji­vos­ti i priv­lač­nos­ti. Priv­lač­nost des­ti­na­ci­je je spe­ci­fi­čan tu­ris­tič­ki fe­no­men na ko­ji zna­čaj­no utje­če pre­poz­nat­lji­vost des­ti­na­cij­skih iko­na, tu­ris­tič­kih atrak­ci­ja i ukup­ni asor­ti­man des­ti­na­cij­ske po­nu­de. U mar­ki des­ti­na­ci­je po­treb­no je im­ple­men­ti­ra­ti ta obi­ljež­ja des­ti­na­ci­je. Po­zi­ci­oni­ra­nje mar­ke des­ti­na­ci­je u svi­jes­ti i pod­svi­jes­ti tu­ris­ta jed­nos­tav­no se pro­vo­di ko­ri­šte­njem po­vi­jes­nih sim­bo­la. Priv­lač­nos­ti mar­ke des­ti­na­ci­je do­pri­no­si ci­lja­no is­ti­ca­nje po­vi­jes­nih obi­ljež­ja des­ti­na­ci­je. Po­se­bi­ce onih ko­ja osi­gu­ra­va­ju re­le­vant­nu di­fe­ren­ci­ja­ci­ju s okol­nim tu­ris­tič­kim des­ti­na­ci­ja­ma.

Či­nje­ni­ca je da glo­bal­ni tu­ris­tič­ki tren­do­vi mi­je­nja­ju pa o to­me tre­ba vo­di­ti ra­ču­na pri oda­bi­ru iko­na ko­ji­ma se na ra­zi­ni des­ti­na­ci­je že­li tra­si­ra­ti tu­ris­tič­ka bu­duć­nost. Vi­zi­je tre­ba tra­ži­ti u tu­ris­tič­kim tren­do­vi­ma is­ko­ris­ti­vi­ma za si­mu­la­ci­je bu­duć­nos­ti umjes­to u tu­ris­tič­kim tra­di­ci­ja­ma proš­los­ti des­ti­na­ci­je, tzv. ra­ni­jem tu­ris­tič­kom bit­ku des­ti­na­ci­je. Ka­žem bit­ku a ne po­vi­jes­ti da se ne bi po­greš­no shva­ti­lo ka­ko po­vi­jes­na obi­ljež­ja proš­los­ti ni­su is­ko­ris­tiv ma­te­ri­jal za no­ve des­ti­na­cij­ske iko­ne i bren­di­ra­nje ili re­bren­di­ra­nje des­ti­na­ci­je. Ni u kom slu­ča­ju, ali kul­tur­no po­vi­jes­nim re­sur­si­ma des­ti­na­ci­je da­nas tre­ba uprav­lja­ti kre­ativ­no i ino­va­tiv­no ka­ko bi ih se u svi­jes­ti ci­lja­ne tu­ris­tič­ke po­pu­la­ci­je pred­sta­vi­lo na dru­ga­či­ji na­čin te ih se i na­či­nom uz sa­dr­žaj pri­vuk­lo za pr­vu po­sje­tu des­ti­na­ci­ji.

Pod­stra­na je do­bar pri­mjer im­ple­men­ta­ci­je tak­vom kon­cep­ta. Po­je­di­ni po­vjes­ni­ča­ri će ko­men­ti­ra­ti što su se sa­da uhva­ti­li Kra­lja Ar­t­hu­ra, a ni po­vi­jes­nu lič­nost Artoriusa Luciusa Kasta ni­su tu­ris­tič­ki va­lo­ri­zi­ra­li u pot­pu­nos­ti. Po­vi­jes­ne pri­če i le­gen­de su u mar­ke­tin­škom smis­lu ne­pre­gled­na škri­nja kre­ativ­nih i tu­ris­tič­ki is­ko­ris­ti­vih ide­ja. S ob­zi­rom na po­vez­ni­ce po­vi­jes­ne lič­nos­ti Artoriusa s legendom o Kra­lju Ar­t­hu­ru i u teh­nič­kom smis­lu ovo u Pod­stra­ni pred­stav­lja prak­ti­čan mo­del kreiranja pre­poz­nat­lji­ve i priv­lač­ne des­ti­na­cij­ske iko­ne. Znans­tve­ne kon­fe­ren­ci­je te­me­lje­ne na mul­ti­dis­ci­pli­nar­noj su­rad­nju s jas­nim ci­ljem eko­no­mič­no su i kre­ativ­no rje­še­nje za ra­zvoj no­vih ide­ja. No je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve tre­ba pre­poz­na­ti taj po­ten­ci­jal i or­ga­ni­zi­ra­ti is­to kao što je Pod­stra­na na ini­ci­ja­ti­vu svo­ga gra­do­na­čel­ni­ka i lo­kal­nog ogran­ka Ma­ti­ce Hr­vat­ske na­pra­vi­la. Na­rav­no, pa­ra­lel­no je po­treb­no i edu­ci­ra­ti lo­kal­ne tu­ris­tič­ke di­oni­ke ka­ko prak­tič­no ko­ris­ti­ti fe­no­me­no­lo­šku des­ti­na­cij­sku iko­nu u us­po­red­bi s po­vi­jes­nom des­ti­na­cij­skom iko­nom.

Re­cent­na is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju da uvo­đe­nje ino­va­tiv­nih ak­tiv­nos­ti uprav­lja­nja des­ti­na­cij­skim iko­na­ma osi­gu­ra­va im­ple­men­ta­ci­ju pri­je­ko po­treb­nih stan­dar­da od­go­vor­nog i odr­ži­vog tu­ris­tič­kog ra­zvo­ja uz pri­mje­re­no oču­va­nje re­sur­sa uz vi­šes­tru­ki rast za­ra­de od nji­ho­ve tu­ris­tič­ke ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je. Is­tra­ži­va­nja pro­ve­de­na u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj o uprav­lja­nju des­ti­na­cij­skim iko­na­ma do­ka­za­la su učin­ko­vi­tost kon­ti­nu­ite­ta su­rad­nje je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve s kom­pe­tent­nim mar­ke­tin­škim struč­nja­ci­ma. Ini­ci­ja­ti­va uvi­jek tre­ba bi­ti na je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mo­upra­ve. Nji­ho­vi pred­stav­ni­ci tre­ba­ju i pre­poz­na­ti kre­ativ­ne pri­jed­lo­ge po­ten­ci­jal­nih des­ti­na­cij­skih iko­na. Kao što je to bio slu­čaj sa spo­me­nu­tim des­ti­na­cij­skim iko­na­ma Za­dra. Za­nim­lji­vo je na­po­me­nu­ti da su mor­ske or­gu­lje i Poz­drav sun­cu bi­la pret­hod­no po­nu­đe­na jed­nom dru­gom gra­du či­je čel­niš­tvo ni­je pre­poz­na­lo nji­hov po­ten­ci­jal, pa su da­nas ova teh­nič­ka rje­še­nja pre­poz­nat­lji­ve des­ti­na­cij­ske iko­ne gra­da Za­dra. Do­bra glo­bal­na prak­sa do­ka­za­la je učin­ko­vi­tost lokalnih ini­ci­ja­ti­va s pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne sa­mo­upra­ve i lo­kal­nim tu­ris­tič­kim ure­di­ma. Zbog to­ga je pri­mjer Pod­stra­ne, od­nos­no ini­ci­ja­ti­va nji­ho­vog na­čel­ni­ka gos­po­di­na Bar­tu­lo­vi­ća Dio ma­uzo­le­ja

“OSIM ZA ZA PR­VI DO­LA­ZAK TU­RIS­TA, DES­TI­NA­CIJ­SKE IKO­NE KO­RIS­TE SE I U INDIREKTNE SVR­HE, RA­DI PRIV­LA­ČE­NJA TU­RIS­TIČ­KIH INVES­TI­TO­RA

u Pod­stra­ni pr­vens­tve­no je re­zul­tat des­ti­na­cij­skog sa­dr­ža­ja upoz­na­tog te­me­ljem e-pro­mo­ci­je Ar­he­olo­ški tra­go­vi

i lokalnih entuzijast­a ko­ji su u ovu pri­ču uvuk­li i znans­tve­nu jav­nost pri­je de­se­tak go­di­na pred­stav­lja mo­del učin­ko­vi­tog po­ve­zi­va­nja lokalnih ini­ci­ja­ti­va s mar­ke­tin­škom tu­ris­tič­kom stru­kom. Po­vi­jes­na pri­ča ve­za­na uz Artoriusa Luciusa Kasta je kroz njen ra­zvoj transformi­rana u po­ten­ci­jal­no vri­jed­nu des­ti­na­cij­sku iko­nu pri­mar­no po­vez­ni­ca­ma s Kraljem Arthurom.

Mar­ke­tin­ša rje­še­nja

Pr­va me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja ve­za­na uz po­vi­jes­ne ar­te­fak­te Lu­si­usa Artoriusa Cas­tu­sa odr­ža­na u Pod­stra­ni pri­je 7 go­di­na re­zul­ti­ra­la je im­ple­men­ta­ci­jom po­vi­jes­nih či­nje­ni­ca ve­za­nih uz to­ga rim­skog rat­ni­ka i voj­sko­vo­đu u tu­ris­tič­ki imidž Pod­stra­ne. Kon­fe­ren­ci­ja i objav­lje­ni znans­tve­ni ra­do­vi su po­tak­nu­li ra­zvoj raz­li­či­tih tu­ris­tič­kih sa­dr­ža­ja ve­za­nih uz tu ži­vot te po­vi­jes­ne lič­nos­ti u Pod­stra­ni.

Pa­ra­lel­no je nas­tav­lje­na i su­rad­nja s Eko­nom­skim fa­kul­te­tom iz Spli­ta te su ge­ne­ra­ci­je stu­de­na­ta di­plom­skog stu­di­ja Tu­ri­zam u sklo­pu kre­ativ­nih ra­di­oni­ca upoz­na­va­ne s ovim po­ten­ci­jal­nim tu­ris­tič­kim re­sur­som Pod­stra­ne. Stu­den­ti su kroz prak­tič­ne urat­ke ra­zvi­ja­li vlas­ti­te kre­aci­je me­đu ko­ji­ma se sve češće po­če­la jav­lja­ti i ini­ci­ja­ti­va za ko­mer­ci­jal­no po­ve­zi­va­nje po­vi­jes­ti Luciusa Artoriusa Cas­tu­sa s legendom Kra­lja Ar­t­hu­ra što su po­tak­nu­la no­vi­ja znans­tve­na is­tra­ži­va­nja en­gle­skih po­vjes­ni­ča­ra ko­ji se ba­ve tom legendom. Ne­ke kre­ativ­ne ide­je stu­de­na­ta Eko­nom­skog fa­kul­te­ta iz Spli­ta su kroz stal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s pred­stav­ni­ci­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve i lo­kal­nim ogran­kom Ma­ti­ce Hr­vat­ske vje­ro­jat­no i po­tak­nu­le gra­do­na­čel­ni­ka Bar­tu­lo­vi­ća da po­du­pre odr­ža­va­nje no­ve kon­fe­ren­ci­je. Nje­go­va je lo­gič­na ide­ja bi­la da se kon­kret­ni­je po­ve­že te po­vi­jes­ne pa­ra­dig­me s tu­ris­tič­kom va­lo­ri­za­ci­jom, jer je tu­ris­tič­ko gos­po­dar­stvo da­nas izu­zet­no važ­na dje­lat­nost ve­ći­ne sta­nov­ni­ka Pod­stra­ne.

Dru­ga kon­fe­ren­ci­ja je us­mje­re­na obja­vi i raz­mje­ni re­cent­nih is­tra­ži­va­nja i di­se­mi­na­ci­ji in­for­ma­ci­ja o no­vim ar­he­olo­škim na­la­zi­ma u Pod­stra­ni ve­za­ni­ma ka­ko uz Artoriusa Luciusa Cas­tu­sa ta­ko i uz mar­ke­tin­ške ide­je, smjer­ni­ce i su­ges­ti­je te­me­ljem tu­đih is­kus­ta­va, ve­za­ne uz na­či­ne po­ve­zi­va­nja po­vi­jes­nih či­nje­ni­ca s legendom o kra­lju Ar­t­hu­ru i tran­sfor­ma­ci­ji ra­di pri­la­go­đa­va­nja i tran­sfor­ma­ci­je is­tih u tu­ris­tič­ki re­surs, od­nos­no no­ve des­ti­na­cij­ske iko­ne Pod­stra­ne. Pa­ne­lis­ti či­ja su iz­la­ga­nja pri­hva­će­ni će na­kon kon­fe­ren­ci­je kom­plet­ne znans­tve­ne ra­do­ve dos­ta­vi­ti Znans­tve­nom od­bo­ru ko­ji će naj­bo­lje upu­ti­ti u pos­tu­pak me­đu­na­rod­ne re­cen­zi­je ra­di obja­ve u Zbor­ni­ku oda­bra­nih znans­tve­nih ra­do­va ove kon­fe­ren­ci­je.

Prag­ma­ti­čan do­pri­nos kon­fe­ren­ci­je u po­dru­čju tu­riz­ma će se ogle­da­ti u pre­zen­ta­ci­ji mno­gih prak­tič­nih rje­še­nja mar­ke­tin­ški is­ko­ris­ti­vih po­vez­ni­ca le­gen­de o Kra­lju Ar­t­hu­ru s Pod­stra­nom, pred­stav­lja­njem raz­li­či­tih ka­te­go­ri­ja des­ti­na­cij­skih iko­na iz glo­bal­ne tu­ris­tič­ke prak­se, upoz­na­va­nju s mo­de­li­ma prak­tič­nog uprav­lja­nja des­ti­na­cij­skim iko­na­ma u tu­riz­mu, te ar­gu­men­ta­ci­ji oprav­da­nos­ti stan­dar­da od­go­vor­ne i odr­ži­ve tu­ris­tič­ke va­lo­ri­za­ci­je des­ti­na­cij­skih re­sur­sa, pri­mje­ri­ma im­ple­men­ta­ci­je po­vi­jes­nih pri­ča i le­gen­di u uprav­lja­nju tu­ris­tič­kim ra­zvo­jem des­ti­na­ci­je te glo­bal­nim is­kus­tvi­ma ra­zvo­ja i uprav­lja­nja spe­ci­ja­li­zi­ra­nim tu­ris­tič­kim pro­izvo­di­ma te­me­lje­ni­ma na po­vi­jes­nim pri­ča­ma

• i le­gen­da­ma.

Važ­no je pri­ča­nje pri­ča Storytel­ling je u uprav­lja­nju des­ti­na­cij­skim iko­na­ma prak­ti­čan mar­ke­tin­ški alat ka­ko u ko­mu­ni­ci­ra­nju, ta­ko u nji­ho­voj pro­mo­ci­ji i va­lo­ri­za­ci­ji

Ini­ci­ja­ti­va Pri­mjer kreiranja des­ti­na­cij­ske iko­ne Artoriusa Luciusa Cas­tu­sa re­zul­tat je vje­ro­va­nja i upornosti lokalnih entuzijast­a Pod­stra­ne

SPONZORIRA­NI SA­DR­ŽAJ

Nat­pis o Lu­ci­usu Ar­to­ri­usu Cas­tu­su ugra­đen u ograd­ni zid cr­k­vi­ce sv. Mar­ti­na

Kr­sti­oni­ca u cr­k­vi­ci Luciusa Artoriusa Cas­tu­sa i unu­traš­njost cr­k­vi­ce sv. Mar­ti­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.