Za­što nam je te­ško iz­a­ći iz stu­pi­ce sred­njeg do­hot­ka

Večernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Hr­vat­ska za­vr­ša­va us­pješ­nu tu­ris­tič­ku se­zo­nu, svat­ko tko tra­ži po­sao mo­že ga i na­ći, na pre­kras­nim auto­ces­ta­ma sve je vi­še luk­suz­nih auto­mo­bi­la i sva­ki se no­vi stan pro­da pri­je do­vr­šet­ka, pa ipak u na­ro­du bu­ja ne­ko du­bin­sko ne­za­do­volj­stvo, ne­mir i strep­nja oko eko­nom­ske per­s­pek­ti­ve zem­lje. Pro­sječ­ni sta­nov­nik te­ško će de­tek­ti­ra­ti za­što se osje­ća kao u ne­koj stu­pi­ci iz ko­je ne vi­di iz­la­za, no upu­će­nim eko­no­mis­ti­ma sve je jas­no: hr­vat­ski re­la­tiv­no spo­ri­ji rast i ra­zvoj ka­rak­te­ris­ti­čan je za zem­lju ko­ja se na­la­zi u zam­ci sred­njeg do­hot­ka, po­t­vr­di­li su to i re­zul­ta­ti u uto­rak objav­lje­ne stu­di­je Beč­kog ins­ti­tu­ta za me­đu­na­rod­na eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja (WIIW) pod nas­lo­vom “Funk­ci­onal­na spe­ci­ja­li­za­ci­ja u glo­bal­nim lan­ci­ma do­da­ne vri­jed­nos­ti i zam­ka sred­njeg do­hot­ka”, ko­ju pot­pi­su­je Ro­man Stöl­lin­ger. Eko­nom­ski su ana­li­ti­ča­ri odav­na pri­mi­je­ti­li da u me­đu­na­rod­noj dis­per­zi­ji pos­lo­va pos­to­je di­je­lo­vi pro­duk­cij­skih la­na­ca ko­ji stva­ra­ju ve­ću, i oni ko­ji stva­ra­ju ma­nju do­da­nu vri­jed­nost. Ovi pr­vi na­la­ze se na po­čet­ku (uprav­lja­nje, is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj...) i na kra­ju pro­izvod­nih la­na­ca (lo­gis­ti­ka, po­dr­ška i odr­ža­va­nje...), dok se u nji­ho­voj sredini na­la­ze ru­tin­ska pro­izvod­nja i pre­te­ži­to fi­zič­ki rad. Po­čet­ke i kra­je­ve la­na­ca bo­ga­te i ra­zvi­je­ne zem­lje za­dr­ža­va­ju kod se­be, a sred­nji dio na­ru­ču­ju (“out­so­ur­ca­ju”) ili po­kre­ću (pre­ko iz­rav­nih ula­ga­nja) u zem­lja­ma s jef­ti­ni­jom rad­nom sna­gom ili s ne­kom lo­kal­nom kom­pa­ra­tiv­nom pred­noš­ću, pri­mje­ri­ce, s pri­rod­nim bo­gat­stvom, iz­vo­ri­ma ener­gi­je ili mor­skom oba­lom. Po­zi­ci­ja u sredini glo­bal­nih la­na­ca stva­ra­nja do­da­ne vri­jed­nos­ti mo­že bi­ti sli­je­pa uli­ca ili “funk­ci­onal­na zam­ka sred­njeg do­hot­ka” za ko­ju je, pre­ma re­zul­ta­ti­ma u uto­rak objav­lje­ne em­pi­rij­ske stu­di­je Beč­kog ins­ti­tu­ta, ka­rak­te­ris­ti­čan BDP oko 14.800 do­la­ra po sta­nov­ni­ku. A upra­vo to­li­ko ima Hr­vat­ska.

A za­što eko­no­mis­ti o funk­ci­onal­noj spe­ci­ja­li­za­ci­ji te iz­rav­nim ino­zem­nim ula­ga­nji­ma u pro­izvod­nju go­vo­re kao o mi­šo­lov­ci ko­ja zem­lja­ma, kad se u nju uhva­te, us­po­ra­va rast, ra­zvoj i sus­ti­za­nje ra­zvi­je­ni­jih i bo­ga­ti­jih? Oči­to za­to što je iz te po­zi­ci­je te­ško iz­a­ći. Od­nos­no, zem­lja­ma ko­je se na­đu u stu­pi­ci sred­njeg do­hot­ka ja­ko je te­ško bo­ga­ti­ma pre­oti­ma­ti pred i pos­t­pro­duk­cij­ske di­je­lo­ve pro­izvod­nog lan­ca ko­ji stva­ra­ju ve­ću do­da­nu vri­jed­nost. Ali, ni­je ne­mo­gu­će. Mno­ge su se zem­lje od ru­tin­skih jef­ti­nih in­dus­trij­skih pro­izvo­đa­ča us­pje­le tran­sfor­mi­ra­ti u zem­lje u ko­ji­ma su da­nas upra­ve, is­tra­ži­vač­ko-ra­zvoj­ni i lo­gis­tič­ki cen­tri te funk­ci­je odr­ža­va­nja i pot­po­re me­đu­na­rod­nih pro­izvod­nih la­na­ca. Pri­mje­ri ko­ji se čes­to is­ti­ču su Juž­na Ko­re­ja ili Ma­le­zi­ja, no ne tre­ba­mo tra­ži­ti da­le­ko: ta­ko je i Austrija doš­la do BDP-a od 51.000 do­la­ra per ca­pi­ta.

Pro­blem je, me­đu­tim, što iz stu­pi­ce sred­njeg do­hot­ka zem­lje ne mo­gu iz­a­ći spon­ta­no, os­la­nja­ju­ći se sa­mo na tr­žiš­ne sil­ni­ce. Za to su nuž­ne snaž­ne ma­kro­eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­je su u struč­noj li­te­ra­tu­ri jas­no na­ve­de­ne: to su ra­zvoj­no-is­tra­ži­vač­ka, in­dus­trij­ska i te­čaj­na po­li­ti­ka te kon­tro­la to­ko­va ka­pi­ta­la. Ni­šta od to­ga Hr­vat­ska

• ne­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.