Naj­važ­ni­ji Ma­đar i inovator u po­vi­jes­ti na­šeg no­go­me­ta

Planirao svaku sekundu treninga, osmislio igru s lažnom devetkom ko­ja je proslavila Pepa Gu­ar­di­olu

Večernji list - Hrvatska - - Sport - Oz­ren Pod­nar

Utak­mi­ca sto­lje­ća 25. stu­de­nog 1953. u Lon­do­nu, kad su “Moć­ni Ma­đa­ri” ukro­ti­li Tri la­va u nji­ho­vu br­lo­gu, oz­na­či­la je pri­je­lom­nu toč­ku u no­go­met­noj evo­lu­ci­ji.

Le­gen­dar­na je Ko­nji­ca tad raz­bi­la En­gle­ze sa 6:3 pa ih u pro­lje­će 1954. do­tuk­la sa 7:1. Ugri su na Wem­bleyu pri­ka­za­li ori­gi­na­lan no­go­met s iz­mje­na­ma rit­ma, br­zim do­da­va­nji­ma i pu­no kre­ta­nja bez lop­te, su­prot­no kru­toj i pre­dvid­lji­voj en­gle­skoj igri. Uz­bud­ljiv i priv­la­čan stil ko­jim je sjaj­na mađarska ge­ne­ra­ci­ja osvo­ji­la olim­pij­sko zla­to 1952. i svjet­sko sre­bro 1954., us­put is­mi­jav­ši “oče­ve no­go­me­ta”, no­sio je pot­pis Már­to­na Bu­ko­vi­ja, struč­nja­ka ko­ji se pros­la­vio vo­de­ći 11 go­di­na Gra­đan­ski, od­nos­no Di­na­mo.

Tre­ner ko­ji je ino­va­ci­ja­ma unio re­vo­lu­ci­ju u no­go­met ro­đen je 10. pro­sin­ca 1903. u Budimpešti u kri­lu slo­vač­ke obi­te­lji. Teh­nič­ki pot­ko­va­ni cen­tar­half i po­vre­me­ni re­pre­zen­ta­ti­vac pro­veo je naj­plod­ni­ji dio igrač­ke ka­ri­je­re u Fe­ren­cváro­su, sku­piv­ši če­ti­ri nas­lo­va pr­va­ka i tri Ku­pa iz­me­đu 1926. i 1933. Po­tom je igrao u Sèteu, gdje je osvo­jio fran­cu­sko pr­vens­tvo i na­pra­vio pr­ve tre­ner­ske ko­ra­ke s mla­đim uz­ras­ti­ma.

U Za­greb je do­šao zas­lu­gom Gus­ta­va De­ut­s­c­ha pl. Ma­celj­skog, vi­jeć­ni­ka za­gre­bač­ke tr­go­vač­ke i obrt­nič­ke ko­mo­re, na su­ges­ti­ju Želj­ka Ber­ge­ra, taj­ni­ka Gra­đan­skog. Vo­dio je za­gre­bač­ke pla­ve od 1936. do 1947. go­di­ne, pa opet na­krat­ko 1960. i 1961. go­di­ne.

– Iako s 32 go­di­ne bio vr­lo mlad za tre­ne­ra, zabranio je upravi da mu se miješa u po­sao i uveo broj­ne inovacije u rad s igra­či­ma – ka­zao nam je Mi­ros­lav To­ma­še­vić, Di­na­mov služ­be­ni kro­ni­čar.

Znans­tve­ne me­to­de treninga

– Iz­ba­cio je im­pro­vi­za­ci­ju i strogo planirao svaku sekundu treninga, pri­la­go­đa­va­ju­ći vjež­be sva­kom igra­ču u skla­du s nje­go­vim ka­rak­te­ris­ti­ka­ma i igrač­kom po­zi­ci­jom. Na­ba­vio je pr­ve spe­ci­ja­li­zi­ra­ne na­pra­ve, “vje­ša­lo” za lop­tu ra­di vjež­ba­nja udar­ca gla­vom, zid za usa­vr­ša­va­nje pre­ciz­nos­ti i da­ske od ko­jih bi se lop­ta sva­ki put od­bi­la dru­ga­či­je. Uz po­sao glav­nog tre­ne­ra, s jed­na­kim je za­ni­ma­njem nad­gle­dao i vjež­bao mla­đe ka­te­go­ri­je. Ne­umor­no je obi­la­zio za­gre­bač­ke par­ko­ve i utak­mi­ce ni­že­raz­red­nih klu­bo­va u po­tra­zi za ta­len­ti­ma, či­me je bio pre­te­ča kas­ni­jih ska­uta i sport­skih di­rek­to­ra. Iz­me­đu os­ta­lih, ot­krio je Stje­pa­na Bo­be­ka, Bran­ka Ze­be­ca, kas­ni­je i Ot­ta Ba­ri­ća – nas­tav­lja To­ma­še­vić.

Nje­go­vo pr­vo oz­bilj­no isku­še­nje s Gra­đan­skim bi­la je utak­mi­ca pro­tiv beč­kog Ra­pi­da, te­me­lja aus­trij­ske re­pre­zen­ta­ci­je, po­pu­lar­nog Wun­der­te­ama. Ne sa­mo što je Gra­đan­ski nad­ma­šio ze­le­ne s 4:1 već je ubr­zo po­tom svla­dao i ve­li­ki Li­ver­po­ol s 5:1 Taj je re­zul­tat odjek­nuo u Eu­ro­pi kao pr­vi Li­ver­po­olov po­raz na Kon­ti­nen­tu na­kon 45 go­di­na.

– U po­če­ci­ma je koristio ta­da uvri­je­že­ni sus­tav WM (3-2-2-3), ali ga je ne­du­go po­tom mo­di­fi­ci­rao u WW (2-3-2-3), s iz­mi­je­nje­nom ulo­gom bra­ni­ča. To su svjet­ske no­go­met­ne pu­bli­ka­ci­je oz­na­či­le kao je­dan od ve­li­kih tak­tič­kih ma­ne­va­ra ko­ji je uve­li­ke utje­cao na ra­zvoj no­go­me­ta – na­vo­di To­ma­še­vić. Još jed­na oso­bi­na nje­go­va sus­ta­va bi­la je od­sut­nost kla­sič­nog gol­ge­te­ra.

– Ako je­dan napadač ne­ma svoj dan, otva­ra se pros­tor dru­gom. Kod nas svi u na­va­li po­djed­na­ko za­bi­ja­ju – govorio je Bukovi, pod či­jim su rav­na­njem pla­vi osvo­ji­li nas­lo­ve pr­va­ka Ju­gos­la­vi­je 1937. i 1940., a Hr­vat­ske 1943. Glav­ni ri­va­li Gra­đan­skom bi­li su HAŠK i be­ograd­ski BSK, a je­dan je li­ga­ški sraz s Be­ogra­đa­ni­ma ušao u po­vi­jest. Pur­ge­ri su 25. trav­nja 1937. u gos­ti­ma raz­bi­li BSK s 4:0, uz gro­mo­vi­to otva­ra­nje. Mno­gi se ni­su ni smjes­ti­li kad je Gra­đan­ski vo­dio s 3:0 s tri­ma go­lo­vi­ma Au­gus­ta Leš­ni­ka.

Na­kon ve­li­kih us­pje­ha s pla­vi­ma do­bio je broj­ne po­nu­de, ali se ni­je mo­gao ras­ta­ti s Gra­đan­skim. Re­kao je da je pos­tao “klu­baš” i “is­toč­njak”, što je bio si­no­nim za vjer­ne na­vi­ja­če, smje­šte­ne na is­toč­noj tri­bi­ni igra­li­šta u Ko­tu­ra­škoj, ne­da­le­ko od nje­go­va sta­na u Kup­skoj. Na­kon ra­ta, dok još ni­su pos­to­ja­la MA­ĐAR ME­SZA­ROS SPA­SIO JE NK OSI­JEK, A SA­DA GRA­DI I STA­DI­ON

Márton Bukovi Ma­đar je ko­ji je os­ta­vio utak­mi­ca za pla­ve, a ne­što ve­ći trag os­ta­vi­li naj­ve­ći trag u hr­vat­skom no­go­me­tu, no su tek Bar­nabás Sztipáno­vics u Ri­je­ci, te ma­đar­sko-hr­vat­skih po­vez­ni­ca ima još Már­kó Futács i Ádám Gyur­c­só u Hajduku. pu­no. Ako za ne­što ma­đar­sko pi­ta­te na­vi­ja­če U ak­tu­al­noj se­zo­ni HNL-a dvo­ji­ca su Ma­đa­ra, Haj­du­ka, si­gur­no će im na pa­met pr­vo pas­ti već spo­me­nu­ti Gyur­c­só, te ve­z­njak Osi­je­ka De­bre­cen, klub ko­ji je svo­je­dob­no s 8:0 u Kle­in­he­is­ler, ko­ji bi da­nas na Po­lju­du tre­bao dvi­je utak­mi­ce iz­ba­cio mom­čad bi­je­lih ko­ju is­tr­ča­ti u po­čet­nih 11. A baš u NK Osi­je­ku je ta­da vo­dio Ći­ro Bla­že­vić. Ma­đa­ri ima­ju ite­ka­ko po­zi­ti­van utje­caj. Iako su nam su­sje­di, mađarski igra­či ni­su Dok je klub bio bli­zu ban­kro­ta, spa­sio ga je bi­li pre­vi­še broj­ni u po­vi­jes­ti HNL-a. U 27 mađarski po­du­zet­nik Lo­rinc Me­sza­ros, ko­ji se­zo­na igra­la su tek 12-ori­ca. Pr­vi je još 1992. sa­da klu­bu s Dra­ve gra­di i no­vi, pre­div­ni u Di­na­mo sti­gao Pe­ter Vig i odi­grao sve­ga 12 sta­di­on, te tre­ning cen­tar.

Mađarski po­du­zet­nik Me­sza­ros (skroz li­je­vo) ulo­žio je ve­lik no­vac u NK Osi­jek

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.