UPOZNAJTE KALKUTU: GRAD HAOSA, BUKE I EGZOTIČNE LEPOTE

24 Sata (Serbia) - - 24 - Selena Filipović

Kada kročite na asfalt Kalkute, zapanjiće vas buka. Neprestane sirene, vika prosjaka, smeh dece. Za jednog zapadnjaka, Kalkuta može biti stresno iskustvo. U jednom okretu možete videti najružnije i najlepše, tik jedno pored drugog. Haotičan raspored, iritirajuće za oko. Svaki pređeni metar zapitate se kako, zašto i završavate sa „zaboga!“.

KALKUTA JE GLAVNI GRAD indijske države Zapadni Bengal i u njemu diše pet miliona ljudi, dok sa metropolitenskim područjem ima 14 miliona duša. Skoro pa kao cela bivša Jugoslavija. Do 1911. bila je glavni grad, a danas je glavni poslovni centar Istočne Indije i druga najveća berza u državi. Grad je poznat i po najvećem broju doktoranata medicine koji su stipendisti Vlade Indije. Doktori Kalkute spadaju među najbolje u svetu. Devojci, Gornjomilanovčanki, koja je radila na kruzeru odsečen je prst. U tom momentu brod se nalazio u blizini Kalkute. Odmah su je primili u bolnicu. Doktori su joj „prišili“prst i nakon nekoliko nedelja, bio je u potpunosti u funkciji!

Saobraćaj je van dimenzija evropske baštine. Čak i prelazak ulice zahteva veštinu, a za vožnju bi trebalo biti ili lud ili genijalac. Tanka je linija, zaista. Scene koje možete zateći režisera filmova naučne fantstike ostavilo bi bez ideja. Moped na kojem se prevozi cela porodica - mama, tata, dvoje dece i beba. Kružni tok kao rolerkoster - vrtoglav i izaziva mučninu. Ne postoje pešački prelazi, već ulicu prelaziš korak po korak, provlačeći se između roja mopeda, rikšni, automobila. (Trebalo bi pripaziti na krave, često leže nasred kolovoza!) Niko ne staje nikom, nikad. Čak se ni ne sklanjaju kolima hitne pomoći. Džazil Besanija, poreklom iz Džamšedpura, u Kalkutu često dolazi poslom. On ja vlasnik kompanije koja prodaje opremu za kamione. Dok pokušavamo da prođemo kroz kovitlac mopeda, priča mi da su pre par godina, pokrenuli kampanje za sigurniju vožnju i da su vozačima pokazivali snimke kako u ostalim delovima

sveta vozači daju prednost hitnoj pomoći. I nije mnogo imalo uspeha.

Bez obzira na taj nered, zbog koga bi kod nas verovatno prekrstili nekom pola familije, sve se odvija, da kažem,noramlano. Na gužvu se niko ne obazire. Svi idu svojim poslom, mirno. Kao kolonija mrava, gotovo sve ima svoje mesto u tom neredu.

Policija je korumpirana i ne haje mnogo

za uređenje saobraćaja. Dovoljno je staviti 100 rupija (oko 200 dinara) na značku i sve se zaboravi. Ovde vlada pravilo jačeg, prednost proporcionalno raste sa jačinom i veličinom kola. Takođe, ovde rulja presuđuje umesto sudija. Džazil mi priča da se dešavalo da, ako udare pešaka, rulja uzima kamenice, motke ili noževe i kreću na vozača, bez obzira ko je kriv. Vode se logikom da je vozač, pošto je u vozilu, više zaštićen, pa samim tim je i njegova greška. Zato najviše beže sa mesta nesreće, jer kako kaže, ako padneš pod noge rulji, neće te ostati ni za kovčeg.

U starom delu grada zgrade datiraju još iz perioda kolonizacije Britanije. Fasade su oronule, na prozorima su kartoni umesto stakla, ali vlasti ne žele da ih ruše. Služe kao spomenici. U jednoj takvoj zgradi, u prizemlju je radnja sportske opreme, sa svetlećim izlogom, automatskim vratima, klimom i najnovim svetskim brendovima. Ispred radnje sedi prosjak, nag, uvijen u celofan, rebra kao da su mu navučena preko kože. Žvaće nešto što podseća na tompus, a kasnije saznajem da je to indijska konoplja. Malo dalje, na trotoaru, suše se krpe i rite. Ulicom projuri po neki sportski automobil. Jedno uz drugo, lepota i beda besramno flertuju. Groteskna slagalica.

Kalkuta je mozaik nespojivog, neverovatnog i inspirativnog. Podseća na slagalicu čiji delovi pašu, ali detalji slike su u asimetriji. U ovom gradu ne postoji ništa što bi posetioca ostavilo ravnodušnim. Zavisi samo da li ćete obratiti pažnju na prosijaka zavijenog celofanom ili na izlog butika brendirane robe. llll

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.