Tri puta su me vodili na klanje!
Ratni vihor je Radeta Radivojca (87) iz Banjaluke, tada 12-godišnjeg dečaka sa Kozare, odneo u fabriku smrti i zloglasni hrvatski logor Jasenovac. Iako nerado govori o najtežim danima svog života, odlučio je da se za „Alo!” priseti tog strašnog perioda.
- Bila je to 1942. kada je na Kozari besneo rat i kada su ustaše ubijale sve što su stizale. U neprijateljskom okruženju sa partizanima se nalazio veliki broj žena i dece. Oca Trivuna i majku Cvetu izgubio sam 1941, pa sam sa 12 godina bez kuće i rodbine radio u najmu da bih preživeo. Ustaše su sa Kozare odvodile sve što su uspele da zarobe, tako da sam se i ja našao u toj dugoj koloni ljudi koji su uz neviđene patnje pešice odvođeni u Jasenovac. U logoru je bilo na hiljade dece koja su odvajana od roditelja, mu č e n a i ubijana. Sećam se da sam bio mršav kao kostur, a najteže nam je padalo to što nismo imali vode, pa smo morali da pijemo iz lokvi u kojima su ležali ubijeni ljudi - kaže Radivojac.
O tome kako ga je u jednom trenutku
„spasao i sam poglavnik Pavelić“Radivojac kaže: - Svaki put kad su ustaše dolazile da nas decu vode na klanje, govorili su da „idemo kući“, a ta „kuća“je bila velika iskopana i zamaskirana rupa, gde su bacali leševe. Tri puta su me vodili „kući”. Sećam se jednom, bio sam tri metra od rupe i čekao red, čuo sam jauke onih koje su ubijali, a od straha sam gubio snagu i svest, kada su odjednom prekinuli i rekli da će sutra nastaviti. Posle smo čuli kako ustaše pričaju: „Vraćaj decu, dolazi poglavnik Pavelić u posetu.“
Na pitanje kako je uspeo da pobegne iz logora smrti Rade Radivojac drhtavim glasom kaže:
- Jedne noći je udarilo veliko nevreme. Ustaše su se sklonile od oluje, a jedan moj drug i ja smo to rešili da iskoristimo. Brzo smo prošli kroz žicu i počeli da bežimo prema Savi. Došli smo do vode, ali nisam znali da plivamo, pa smo uspeli da nađemo neku granu. U jednom trenutku su nas ustaše otkrile i zapucale su. Pogodile su me u nogu, ali smo uspeli da se domognemo obale. Došli smo do jedne kuće, kada nas je lokalna seljanka sakrila, i tu smo se krili dok nisu našli partizani. Prebacili su me u Italiju, a čim sam se oporavio, vratio sam se među partizane, gde sam i dočekao kraj rata završava ispovest Radivojac.