Bože pomozi, pop avion vozi!
Irinej i Boško seli u iznajmljeni avion, prekrstili se i poleteli
Vladika se molio bogu da mu se ne sruši avion jer je pilotu bio „prva mušterija za let”! Vladika Irinej istočnoamerički prouzrokovao je i prošao nedavno kroz pravu malu agoniju, koja se na svu sreću dobro završila! On je, naime, trebalo da putuje sa još jednim sveštenikom u Grinzboro, u Severnoj Karolini, na liturgijsko zajedničarenje u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, ali putovanje iz Klivlenda nije bilo moguće organizovati avionom jer su cene karata bile astronomske, dok gust raspored obaveza nije dozvolio da krenu automobilom. Želeći da tamo stigne po svaku cenu, episkop Irinej se setio da u eparhijskim redovima ima novopečenog pilota, sveštenika Boška Stojanovića, koji je završni ispit položio 16. maja ove godine i koji nijednom nije leteo! Jedan poziv je bio dovoljan da otac Boško pristane na avanturu, našli su maleni avion sa četiri sedišta, seli i uzdali se u boga...
O tom neobičnom događaju svedoči đakon Jovan Aničić, koji je bio direktni učesnik i kome nije bilo svejedno.
- Kada mi je sveštenik Dragan Goronjić saopštio da treba da pratim episkopa Irineja istočnoameričkog u Grinzboro, vest sam jednim potezom zabeležio u svoj kalendar, očekujući da je u pitanju putovanje kao i svako drugo koje sam imao do tada. Međutim, nisam ni naslutio da će taj dan biti jedan od najinteresantnijih u mom životu. Polaganje pilotskog ispita oca Boška prošlo je gotovo nečujno u našoj bogom spasavanoj eparhiji istočnoameričkoj, i to sve dok se naše putovanje u Severnu Karolinu nije iskomplikovalo, a vladika Irinej dosetio da i on pilota za trku ima. Jedan telefonski poziv vladike Irineja je bio dovoljan da jerej Boško stekne svoju prvu mušteriju za let! Tog subotnjeg bistrog i mirnog jutra 10. juna 2017. kao da je cela naša eparhija razmišljala u šta li će taj let da se pretvori - počinje svoju priču
đakon Aničić, a prenosi SPC. - Sveštenici su u šali poručivali da će širom naše eparhije držati moleban za miran i dobar put, što je najkorisnije što je moglo da se učini. Stavili smo naša liturgijska odjejanja u aviončić sa četiri sedišta,
seli u svoja uska sedišta i prekrstili se za dobar put. Otac Boško je poleteo smelo i sigurno, kao da to čini ko zna koji put i kao da iza njega ne sedi njegov nadležni episkop. Posle dva sata leta na 8.000 fita sleteli smo na zemlju, gde nas je dočekao sveštenik Milan Katanić, koji nas je vrlo brzo doveo do divne Crkve
Svetog Vasilija, čudotvorca ostroškog i tvrdoškog. Po božanstvenoj liturgiji, gde smo se sjedinili telom i krvlju Hristovom, seli smo sa našim blagočestivim i dobrim narodom, kojem je vladika Irinej ispričao na koji interesantan način smo došli do Grinzboroa - prepričava đakon. J. Đondović