Pravda za Mihu!
U borbi protiv rasizma UEFA prvo mora da pobedi samu sebe. Zašto? Vrlo jednostavno, dokle god su neki fudbaleri ili treneri „legitimna meta” za rasne uvrede, a drugi zaštićeni onako kako bi i trebalo da budu, u Nionu neće moći s punim pravom da pričaju o borbi protiv rasizma.
D a je umesto Siniše Mihajlovića, koga su ove sezone prvo navijači Juventusa, a sada i Krotonea najbrutalnije vređali, bio neko drugi, do sada bi se diglo pola Evrope.
D a se kojim slučajem radilo o engleskom treneru, celo Ostrvo i svi stručnjaci i mediji bi se zaleteli da se klub čiji su navijači vređali izbaci iz evropskih takmičenja za sva vremena.
O vako Mihajlović, kao i tokom karijere, ostaje dozvoljena meta za sve koji bi poželeli da se oprobaju na srpskom stručnjaku. Ko zna, možda ni ljudi iz UEFA nisu zaboravili da su, dok je bio selektor Srbije, njegovi fudbaleri morali da aplaudiraju himni protivnika. Sram ga bilo, zaista.
U međuvremenu, trener Torina nastavlja da radi uzdignute glave u Seriji A, bez obzira na to što niko ne želi da ga uzme u zaštitu, ali daleko od toga da će Miha odustati. Karakter mu jednostavno nije takav.
D aleko od toga da je UEFA prvi put u slučaju Mihajlovića pokazala dvostruke standarde, pa se tako i kazne za iste prekršaje jednostavno razlikuju u zavisnosti od toga da li je adresa kluba čiji su navijači napravili problem na istoku ili zapadu Evrope. Siniša Mihajlović je zbog svega šta je uradio za evropski fudbal, kao igrač i kao trener, zaslužio da se prema njemu odnose s poštovanjem, a tu ne mislim na navijače protivničkih klubova, nego na UEFA.