Može jedna nanogica?!

Kućni pritvor sa nanogicom uštedeo je mnogo novca poslednjih godina u Srbiji. Neko ko je počinio “manje” krivično delo kaznu može da služi i kod kuće. Naravno, ako mu sud dozvoli, i uz obavezno praćenje.

U poslednje vreme smo svedoci čestih zahteva osuđenika da iz kuće služe kaznu. Tako je prekjuče i Darko Šarić tražio da napusti ćeliju. Brži od njega je bio Saša Mirković, koji je u to vreme već bio kod kuće!

N ekako smo poslednjih godina stekli utisak da je to privilegija samo za bogate. Nosili su je svi, od pevaljki do mafijaša. Priznaju da su “kraduckali”, a onda iz fotelje odsluže svoje. I život ide dalje.

N ajpoznatiji slučajevi u kojima su okrivljeni „zaradili” kaznu kućnog zatvora su slučaj pevačice Svetlane Ražnatović i njene sestre Lidije Ocokoljić, baletana Gorana Stanića, Stefana Karića, Ljubiše Buhe, saučesnika u aferi „kantrimen”... U kućnom pritvoru bili su i vlasnik „Nibens grupe” Milo Đurašković, sin vlasnika „Delta holdinga” Marko Mišković, vlasnik koncerna „Farmakom MB” Miroslav Bogićević, sudija Branislav Blažić...

N

anogicom su se hvalile i devojke iz slučaja “kantrimen”...

S

druge strane, za našu zemlju kućni zatvor je velika ušteda. Nadležni tvrde da takav način izvršenja zatvorske kazne ima velikih prednosti, jer osuđenom daje mogućnost da ne naruši porodične odnose i ne bude „inficiran” kriminalnim ponašanjem.

D a se ljudi ne dovode u zabludu, oni koji nose nanogicu nisu ništa manji kriminalci od onih koji kaznu služe u zatvoru. Sigurno je “kremu” našeg društva lakše da spava na skupocenom dušeku i da jede o svom trošku.