Spasao život ženi na vašaru!
Hrabrost dostojna divljenja! Spasavajući život unesrećene žene, stariji vodnik Ivan Ristić, komandir streljačkog voda u 11. pešadijskom bataljonu Prve brigade, nije ustuknuo pred izbezumljenim napadačem. Ristić nije mogao ni da nasluti da će 5. novembra postati akter krvavog obračuna na vašaru, preko puta kapije pančevačke kasarne „Stevica Jovanović“, u kojoj radi.
- Dok sam se spremao da krenem vozilom na zadatak u Novi Sad, spazio sam čoveka kako svom silinom nekakvom motkom udara ženu po glavi. Nisam mogao da poverujem. Kad se motka polomila od udaraca, čovek je iz automobila uzeo nešto i ponovo krenuo prema ženi, koja je ležala na zemlji. Primetio sam da u ruci drži nož, koji je počeo da izbezumljeno zariva u telo žene. Sve se dogodilo gotovo u trenu. Okolo masa ljudi. Neki su sve to nezainteresovano posmatrali, neki su se sklanjali u strahu, okrećući glavu od krvavog prizora. Niko nije prišao u pomoć već iznemogloj ženi, koja je vrištala naveo je stariji vodnik i kazao da je bez razmišljanja iskočio iz vozila, pretrčao put i svom silinom se bacio na napadača.
- U glavi mi je bilo samo jedno - oduzeti mu nož. Pali smo i napadač i ja. Uspeo sam da sednem na njega i jednim kolenom mu pritisnem ruku sa nožem, a drugo mu stavim pod bradu. Od civila i dalje niko nije prilazio, barem da mi pomogne. Video sam kako pritrčavaju vozač desetar Jovan Đokić i zastavnik Goran Vasić, komandir straže. Uspeli smo da napadaču oduzmemo nož i bacimo ga na haubu parkiranog automobila. Neko od posmatrača već je pozvao Hitnu pomoć i policiju, ali vreme je prolazilo i niko se nije pojavljivao. Stigla je Hitna pomoć, vojna, iz naše kasarne. Pružili su pomoć izbodenoj ženi i ubacili je u vozilo. Mi smo izbezumljenog napadača zakrvavljenih očiju držali sve do dolaska policije - rekao je on i dodao da nikada do tada nije video takav pogled, pogled ubice.
- Ali ne mogu da zaboravim ni bledo lice i krvavo telo nesrećne žene. Nakon svega toga, samo sam želeo da preživi brutalan napad - rekao je hrabri vodnik i dodao da u tim trenucima nije razmišljao o sebi, porodici, ni o mogućim posledicama. Jedino što mu je bilo važno bilo je da spase ljudski život.
- Ovo bi uradio svaki pripadnik moje jedinice, svaki pripadnik Vojske Srbije, bez dvoumljenja i ustezanja. Tako smo učeni! - zaključio je stariji vodnik.