Nervoza pred izvlačenje

Imaju Englezi dobru foru kad se žrebaju parovi za FA kup da svi živi slušaju radio prenos i čekaju da čuju koga su izvukli. Nije bitno gde ste - na poslu, kod kuće ili u prodavnici. Stavite slušalice u uši i slušate. I najjače od svega je da kad broj kuglica počne da se smanjuje i u vama sve počne da ključa tačno možete da čujete onaj zvuk mešanja loptica u staklenoj posudi.

Nisam nikada uživo na taj način pratio žreb, samo sam u nekoliko navrata od prijatelja iz Londona dobijao snimke iščekivanja Vest Hemovih rivala. Gledam njih kako se nerviraju, a čujem zvuk s radija, koji mi tačno dočarava kako kuglice udaraju u zid posude. I uvek se naježim.

Naježim se i svaki put kad moj klub treba da dobije nekog protivnika u Evropi. Gledam prenos žreba na televiziji i dok neko drugi možda razvija teorije o tome da li onaj tamo pokušava da pronađe hladne i tople kuglice, ja samo zamišljam taj zvuk i nervoza raste. Evo, pišem ovo 24 sata pre današnjeg žreba za šesnaestinu finala Lige Evrope i već u ušima čujem kuglice i mnogo sam nervozan.

Čak nije stvar u tome da li ćemo dobiti Milan ili Salcburg, odnosno da li ćemo proći ili ne, jer ću se uvek nadati da hoćemo, već je poenta u samom iščekivanju.

Neko čeka loto, neko se loži na bingo, a ja, jednostavno, volim svoj klub i uživam da gledam žrebanje, koliko god da me to čini nervoznim. Jer čim je ceduljica s njegovim imenom tamo, to znači da smo nekoga negde pobedili i ja sam srećan. Zato ću i danas biti srećan, koga god da izvučemo u Nionu.