EMENOG ORGANA OPŠTINE NEGOTIN mamo ena za enje!

Vladimir Veličković, predsednik privremenog organa opštine Negotin, u razgovoru za „Alo!“otkriva zašto je nakon samo osam meseci podneo ostavku na mesto predsednika opštine, ali i šta očekuje od predstojećih lokalnih izbora, koji će se u Negotinu održati u nedelju, 24. decembra.

 Na mesto prvog čoveka Negotina izabrani ste u februaru ove godine, a već u oktobru podneli ste ostavku na tu funkciju. Zbog čega ste se odlučili na takav korak?

- Nama su redovni lokalni izbori u martu, a prevremenim izborima, koji će se održati samo tri meseca ranije, stvoriće se uslovi da se u narednu godinu uđe sa bolje startne pozicije, jer Negotin više nema vremena za gubljenje. Svako ko razmišlja realno, ne pričam politički, shvatiće da je to bolje za nas. Želja nam je da već od početka naredne godine počnemo realizaciju infrastrukturnog i privrednog razvoja naše opštine, a ne da gubimo dragoceno vreme na formiranje vlasti, razne rebalanse budžeta i eventualne promene planova.

 Koji važni projekti za grad i Negotince su započeti ili urađeni tokom vašeg mandata?

- Mi želimo da našu opštinu učinimo privlačnijom za investitore i turiste i zato se iz godine u godinu dosta ulaže u putnu infrastrukturu, jer naši putevi nisu u dobrom stanju, ali je u poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo više nego ranije. Iz lokalnog budžeta je za rehabilitaciju putne mreže i ulica u gradu u 2017. godini izdvojeno oko 70 miliona dinara i na teritoriji opštine Negotin je novim asfaltom presvučeno blizu 18 kilometara puteva i ulica. U toku je rekonstrukcija Milinkove ulice, kao i radovi i na uređenje ulica Starine Novaka, Marka Oreškovića, Siniše Stankovića i Daničićeve. Očekujemo da će iduće godine novi asflat stići do Rajca, što će uticati na razvoj turizma, jer je upravo taj deo naše opštine, zbog kompleksa pivnica u Rajcu i Rogljevu, najatraktivniji našim gostima.

 S obzirom na to da brojne lokalne samouprave muku muče s budžetom, kakvo je stanje u gradskoj kasi u vašem gradu?

- Naš budžet je stabilan, pre svega jer se mi prema njemu odnosimo domaćinski, odnosno trošimo koliko imamo. Zadovoljni smo i njegovim ostvarivanjem, jer do kraja godine očekujemo da bude više od 90 odsto, odnosno više od 1.100.000.000 dinara, od 1.278.419.000 dinara, koliko je bilo planirano. Redovno izmirujemo sve obaveze prema direktnim i indirektnim korisnicima, a sva plaćanja dobavljačima i investitorima su u zakonskom roku. Naravno, danas je teško nešto uraditi bez kredita, pa smo i mi podigli kredit od 100 miliona dinara za realizaciju značajnih kapitalnih investicija i radova, a krajem godine, zahvaljujući dobroj saradnji sa Vladom Republike Srbije, u naš budžet uplaćeno je 30 miliona dinara. Želim da istaknem i to da mi mislimo i na budžet naših građana, pa je privremeni organ, čiji sam predsednik, nedavno usvojio odluku po kojoj neće biti povećanja poreza na imovinu građana, već će ostati na ovogodišnjem nivou.

 Koji su najveći problemi građana u vašoj opštini?

- Najveći problemi sa kojima se suočavamo su odliv stanovništva i nedostatak posla. Odliv stanovništa je počeo još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali je u poslednjih petnaestak godina alarmantan, s obzirom na to da je u procesu privatizacije više od 20 kolektiva u opštini ili otišlo u stečaj ili se ugasilo, a mnogi moji sugrađani su ostali bez posla. Naš zadatak je da obezbedimo posao, jer je to jedini način da zadržimo ljude u Negotinu. Potrudićemo se da stvorimo dobre uslove za razvijanje porodičnih biznisa kako bi mladi ostajali i gradu i tako promenili starosnu strukturu u opštini. Međutim, u poslednje vreme sve je više pozitivnih primera pokretanja sopstvenog posla i samozapošljavanja. Nadam se da će ih u narednim godinama biti još više.

 Koji su razvojni potencijali Negotina?

- Negotin na prvom mestu ima izuzetno dobar geografski položaj, s obzirom na to da se nalazi na tromeđi Rumunije, Bugarske i Srbije, a blizina Dunava i Luke Prahovo, prve luke na ulasku u Srbiju, naša je šansa. Naši potencijali su poljoprivreda i turizam. Počeo je izvoz kvalitetnog meda. Kako bismo pospešili podizanje novih zasada pod vinovom lozom, subvencijama je poseban akcenat stavljen na autohtone sorte - začinak i tamjaniku, a za razvoj seoskog turizma odvojena su sredstva za adaptaciju i sanaciju pivnica u Rajcu i Rogljevu.