Ne gnječi i ne kidaj krvopiju
Dolaskom proleća dolazi i opasnost od krpelja, kao i preko 300 bolesti koje oni prenose. Prilikom izlaska u prirodu, naročito za vreme prvomajskog uranka, uglavnom se ćebe na travi i duge nogavice smatraju kao dovoljna zaštita, što nije dovoljno. Međutim, kako treba postupiti kada do ujeda dođe, kada je vreme da se obratite lekaru i kako odstraniti krpelja, savetuje za „Alo!“doktorka opšte medicine Nevenka Dimitrijević.
- Krpelji prenose kod ljudi i životinja od 30 do 300 bolesti, jer u sebi nose različite viruse i bakterije, koji prodiru direktno u krv kada se krpelj prikači na kožu. Različiti su načini razmnožavanja bakterija od krpelja - neke se oslobađaju kad se krpelj izmrvi na koži, prilikom lošeg vađenja, a drugi putem njegove pljuvačke. U Srbiji je najveći problem borelioza, koja kod čoveka izaziva sistemsku infekciju, a može da zahvati i centralni nervni sistem. Ona se prenosi preko pljuvačke krpelja - upozorava doktorka Dimitrijević.
Ona ističe da ukoliko dođe do ujeda krpelja, veoma je važno da osoba zna kako da ga sama odstrani iz kože. To je najbolje da se uradi pincetom i to č i m se primeti da je
krpelj već progrizao kožu. - Pincetom treba da se uhvati što veći deo tela krpelja, sve do same kože čoveka i da se nežno izvlači, najbolje kružnim pokretima, suprotnim od kretanja kazaljki na satu. Telo ove male krvopije ne treba da se cima, kida noktima i prstima, da se jako vuče, gnječi, niti da se na njega prislanja neko sredstvo od kog će se krpelj raspasti, jer na taj način može da se prenese infekcija. Nakon vađenja mesto uboda treba dezinfikovati objašnjava naša sagovornica.
Osoba koju je ujeo krpelj treba da ode u dom zdravlja samo ako se oko ujeda raširi crvenilo u kratkom periodu.
- Ako postoji infekcija, crvenilo odmah počinje da se širi oko me-
sta ujeda. U tom slučaju, odmah treba otići kod lekara da bi osoba dobila antiobiotsku terapiju i da bi se sprečilo širenje bolesti. Što se tiče samih krpelja i njihovog prisustva na telu, važno je da ljudi znaju da ne postoji kvalifikovana ustanova za vađenje krpelja. Nijedna sestra nije učila kako se vadi krpelj, niti je to neka posebna operacija. Svaki čovek treba da nauči kako što pre da izvadi krpelja svom detetu, sebi ili životinji - kaže dr Dimitrijević.
Međutim, dešava se da ljudi i ne vide da ih je krpelj ujeo. Mahinalno se počešu, otkinu telo krpelja, čija glava ostane pod kožom čoveka.
- Tada krpelj dalje ne može da obavlja svoju funkciju, da ubrizga u krv toksične bakterije. Ne može da našteti više nego što je naštetio prilikom uboda. Ljudi često greše kada pokušaju iglom da izvade glavu krpelja, jer ako je reč o tkivu koje je dosta prokrvljeno, kao na licu ili vratu, može doći do povrede manjeg krvnog suda, pa onda postoji veća šansa da se bakterije rašire. Glava treba da ostane pod kožom čoveka. Organizam će sam da se izbori s tim, jer se stvara lokalna reakcija na koži zbog stranog tela. To je imunološki odgovor organizma na sve strane stvari na koži. Tako će glava krpelja sama biti uklonjena - priča doktorka i dodaje da se preko ujeda ne stavlja flaster, već to mesto treba da ostane otvoreno.