Mak(a)ronizacija Evrope
P otpuno se slažem sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske, ne treba da nas prime u Evropsku uniju. Jer ako je uslov da nas nekad tamo puste to da im na tacni damo Kosovo, a sutra možda i Vojvodinu i Sandžak, bolje da ne idemo tamo. Ako ćemo u toj zajednici da budemo mali od palube poput marionetskih vlada koje, kao što reče Ramuš Haradinaj, samo prate ono što rade SAD, bolje da ostanemo tu gde jesmo.
P riznajem, u celoj priči oko EU ima i dobrih stvari. Prva je što u procesu pregovora imamo priliku da uvedemo red u svoje institucije, a u prvom redu pravosuđe koje je u potpunom haosu. Nažalost, nisam siguran da će biti lako iskoreniti običaje da se presude donose po kafanama ili uz mali znak pažnje u vidu parfema ili 100 evra u koverti. Činjenica je da EU kroz pretpristupne fondove daje ozbiljan novac zemljama kandidatima i da firme iz zemalja članica zapošljavaju veliki broj radnika u Srbiji. Međutim, sve to već imamo i samim članstvom malo toga novog dobijamo.
E vo, Bugarskoj je prosečna plata je oko 400 evra, a u Rumuniji je oko 500. A obe te zemlje su duže od decenije članice EU i očigledno je da im to nije donelo blagostanje već su iskorišćene da budu svojevrstan štit Zapada i NATO prema Rusiji. Reforma EU, o kojoj je Makron govorio, verovatno znači i podelu članica na one koje se za sve pitaju i one druge nevažne, a to negde potpuno obesmišljava samu ideju EU.
Z ato aktuelni francuski predsednik, koga je neka poplava izbacila na funkciju na kojoj se nekad nalazio jedan Šarl de Gol, uopšte ne treba da brine. Može do mile volje da nastavi da bude potrčko u američkim ratnim igrama po svetu.