ZBOG IRAKA, SAD TERORISTE NISU GAĐALE OSIROMAŠENIM URANIJUMOM Trovali Srbe, a nisu hteli ISIS!

Obećanje Bagdadu nakratko prekršili u novembru 2015, što je izazvalo revolt saveznika i niz polemika

Alo! - - POLITIKA - Piše: V. NESTOROVIĆ veljko.nestorovic@alo.rs

Kajl Skot tvrdi jedno, američka agencija za zaštitu životne sredine potpuno suprotno. Naime, ambasador SAD u Beogradu kategorički je odbacio mogućnost da municija sa osiromašenim uranijumom na bilo koji način može uticati na zdravlje, dok zvanična agencija iz Vašingtona navodi da je takva municija toksična i smatra se opasnom po zdravlje.

„Bez obzira na to što je municija sa osiromašenim uranijom manje radioaktivna u odnosu na originalni uranijum, ipak predstavlja opasnost po zdravlje ljudi kada se nađe u organizmu (putem vode, inhalacije, ili hrane).“

Interesantno, o tome koliko je osiromašeni uranijum „zdrav“govori i podatak da se američka vojska obavezala da ga neće koristiti čak ni u borbi sa Islamskom državom u Siriji i Iraku, i to zbog protesta Bagdada, jer je nakon korišćena pomenute municije tokom 2003. u godinama nakon rata došlo do ekspanzije malignih oboljenja kod lokalnog stanovništva. Naravno, i to obećanje je prekršeno, pa su avioni A-10 tokom 2015. ispalili više od 5.000 protivoklopnih metaka kalibra 30 milimetara na naftne konvoje Islamske države.

Kako i na koji način osiromašeni uranijum može da se nađe u organizmu, u jednom od izveštaja UN se navodi sledeće:

„Samo vojna primena osiromašenog uranijuma može imati uticaj na prirodnu sredinu, ali svega nekoliko desetina metara od mesta gde je takva municija korišćena. Ipak, u nekim slučajevima nivo zagađenja hrane, zemljišta i vode može rasti kako prolaze godine i trebalo bi vršiti ispitivanja da li je osiromašeni uranijum uticao na lanac ishrane. Ispitivanja o uticaju na stanovništvo koje živi u blizini konfliktnih područja nije potrebno, ali oni koji smatraju da su bili izloženi uticaju osiromašenog uranijuma trebalo bi da potraže medicinsku pomoć. Deca su u većoj opasnosti ukoliko se igraju u zonama u kojima je municija korišćena, zbog „toga što prilikom igre mogu staviti ruke u usta“, navode u UN.

U međuvremenu, za predsednika komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, juče je predložen Darko Laketić, poslanik SNS-A i predsednik skupštinskog odbora za zdravlje.

Kako se navodi u obrazloženju predloga, koji je podnela predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, komisija se obrazuje iz redova narodnih poslanika, a zadatak komisije je da sagleda sve činjenice i okolnosti u vezi sa posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.

Tek treba da se utvrdi istina o bombardovanju Srbije

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.