Legija izlazi iz „Alkatraza“?!
Ako službe procene da Milorad Ulemek nije opasan, biće prebačen u klasičan zatvor
Milorad Ulemek Legija (50), koji služi maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i zločina zemunskog klana, mogao bi da izađe iz najčuvanijeg srpskog zatvora „Alkatraz“u Požarevcu, ukoliko nadležne službe procene da nije opasan i da kaznu može da služi u drugom kazamatu.
- Pitanje Ulemekovo daljeg boravka u „Alkatrazu“pokreće sud po službenoj dužnosti. Svoje mišljenje o tome da li je Legija i dalje opasan da služi kaznu ili može da bude prebačen u neku manje čuvanu ustanovu, daju uprava zatvora u Požarevcu i službe bezbednosti. Sve to se dostavlja nadležnom sudu, koji daje konačnu reč - kaže izvor „Alo!“.
Legija je u „Alkatraz“prebačen 9. jula 2010. i od tada odluka o tome da li ostaje u specijalnom režimu ili će biti prebačen u neko drugo, klasično odeljenje, iznova se razmatra na svake dve godine. U julu 2016. Viši sud je doneo odluku da ostane u „zatvoru u zatvoru“, a tu odluku je naknadno potvrdio i Apelacioni sud. Iako je Legija podneo i ustavnu žalbu, ta odluka je ostala na snazi.
U „Alkatrazu“kazne služe osuđenici za najteža krivična dela sa maksimalnim kaznama zatvora. Zakonom je propisano da na svake dve godine od poslednjeg rešenja, kojim se produžava izdržavanje kazne u Posebnom zatvorskom odeljenju, nadležni sud utvrđuje da li i dalje postoje razlozi za strogi tretman.
Legija boravi sam u ćeliji, ima pravo mesečno na jedan paket i na jednu posetu bliskih srodnika, a do pre devet meseci imao je pravo da s decom i suprugom komunicira samo kroz zaštitno staklo. Međutim, on se žalio da su njegovoj deci grubo prekršena prava i tražio da se ukloni staklo u sobi za zatvorske posete, jer mu fizički kontakt sa četiri ćerke nije bio moguć, a nakon žalbe povereniku za zaštitu ravnopravnosti, sud je uvažio njegovu žalbu.
On sa decom sada komunicira bez neprobojnog stakla, ali to pravo nema u odnosu sa suprugom Aleksandrom.
Legija ima pravo na telefonski razgovor s njima najviše dva puta mesečno, a telefonski razgovori se, kao i prepiska, nadziru, izuzev s braniocem.
On je u četiri procesa osuđen na 40 godina zatvora, za ubistvo premijera Zorana Đinđića, za zločine zemunskog klana, za ubistvo Ivana Stambolića i za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.
Pravosudnim organima dobrovoljno se predao 2. maja 2004, posle više od godinu dana skrivanja nakon ubistva premijera u martu 2003.
D. Ćuruvija