Suze na ispraćaju „Romantike“
„Voz ’Romantika’ polazi sa perona 1a u 9.30“, začulo se sa razglasa Glavne železničke stanice u Beogradu. Poslednji put.
Putnici se pozdravljaju s voljenima i smeštaju u vagone. Šalju poljupce i liju suze.
- Veoma sam uzbuđena jer se Glavna železnička stanica zatvara. Moj otac je radio na železnici 40 godina i kao dete sam često dolazila kod njega na posao. Imam lepe uspomene. Na poslednji polazak voza „Romantika“dovele su me emocije. Otac mi se upokojio pre 20 godina i ovo je na neki način još jedan pozdrav s njim kaže sugrađanka Olivera Kozić.
Desetine Beograđana juče su prisustvovale ispraćaju „Romantike“, čime je nostalgično obeležen kraj jedne
ere.
- Ova stanica je 134 godine dočekivala toliki narod, domaći i strani. Bila je orijentir u gradu. Srce grada. Ona predstavlja duh starog Beograda - kaže setnim glasom penzioner Đorđe Rackov (78). Dragan Jakovljević (52), mašinovođa voza „Romantika“, trudi se da upamti svaki detalj pred poslednji polazak sa Glavne stanice. Prepoznaju ga putnici koji su više puta uživali u vožnji do Sremskih Karlovaca, prilaze mu i zahvaljuju se za dosadašnja druženja. - Mašinovođa sam od 1985. Od tada me ova stanica ispraća i dočekuje. Ona je za mene jedna stara dama, najlepša zgrada u Beogradu - priča Dragan, trudeći se da zadrži suze.
Dok razgovaramo s njim, upoznajemo i njegovu porodicu. Draganov sin takođe je školovani mašinovođa.
Ubrzo se oglasila i pištaljka. Mašinovođa je pozdravio putnike i one koji ih ispraćaju dugim zvukom sirene. Voz „Romantika“se ovamo više neće vraćati. Ivana Mišić