Vreme raspleta

Čak i od južnog suseda čujemo povremeno zabrinjavajuće reči, ako staru Srbiju smem radi boljeg razumevanja tako i nazvati. Iz Skoplja se čuju NATO zvona, najavljujući nove okolnosti koje će zahtevati nekog novog Babunskog ili Trbića. Sa Košara i Paštrika se povukosmo (odlukom političara) na Preševo i Bujanovac, a sada nam se provlači da ćemo braniti Vranje. Bojim se da ćemo pre Vranja braniti Beograd, ali hajde da ostanemo bliže trenutnim granicama i potrebnom oprezu. Na Bugare u teškim danima i burnim događajima (koje nam najavljuju) uvek treba obraćati pažnju, ako ne želimo da ponavljamo razred kod učiteljice života.

Evo, bar sa Rumunima nemamo nekih neraščišćenih računa, ako zanemarimo crkveno-obaveštajne sudare. Naš severni sused opasao se žicom na kojoj će valjda migranti veš da suše, onaj maskirni. A mi? Gde smo mi? Kako se pripremamo za vreme raspleta? Sve teškoće i sva iskušenja koja nas u današnjem vremenu prate trebala su da posluže Srbima da se vrate putu svetosavlja, kao što je to ispevao Vladika Nikolaj u vanvremenskoj „Nebeskoj liturgiji“.

Međutim, drugi scenario nam se nameće, a većini se dopao naslepo, zbog dobro osmišljene prezentacije. Kasting za poslednji čin opravdan je slobodnim izborima, pa je otpočelo snimanje naše poslednje istorijske klape. Srbija je zamišljena kao film sa sedam miliona statista, a reflektori upereni na glavnog i jedinog glumca bi trebala da odvuku fokus pažnje sa reditelja. Razmislite, ko li režira ovu dramu?