OAZA NA VRHU VIŠESPRATNICE NA DO Raj ni na neb na zemlji
U centru Beograda, na neuobičajenom mestu, krije se prava cvetna oaza u 70 kvadratnih metara. Reč je o krovnoj terasi na dorćolskoj zgradi, sa koje se pruža pogled na Zvezdaru, Dunav i Pančevački most, pa sve do zemunske kule Gardoš. Ovaj mali raj, ni na nebu ni na zemlji, stvorio je sa mnogo ljubavi Siniša Stefanović (72), stanar ove zgrade.
Prvi utisak po izlasku na terasu jeste da je reč o jednom od gradskih kafića. Na sredini su dva suncobrana u čijoj hladovini su dva stola sa po nekoliko stolica. Oko njih su saksije cveća, interesantni detalji poput neobičnih satova, dva velika smajlija na zidu, citat Duška Radovića, neobične žardinijere od bakarnih posuda, starih antena, kao i šarena drvena ograda.
- Kada sam počeo da pravim ovo mesto za odmor, zamišljao sam da to bude mesto za stanare ove zgrade, gde ćemo se svi družiti, uživati u pogledu na svoj divni grad i njegove znamenitosti i lepote. Međutim, pošto ovde najčešće borave četiri dame, napravio sam tablu sa imenom “Četiri komšinice” - priča Siniša i dodaje da se namerno odlučio da ime bude igra reči, jer prevod broja četiri sa engleskog može da znači i „za“- „Za komšinice“.
Dekorativno cveće, muškatle, ruže, brazilski prkos, dalmatinska lepotica, već tri godine krase terasu na poslednjim spratu, gde stanari mogu da uz kafu ili neko osvežavajuće piće pod suncobranima uživaju i u neobičnom pogledu.
Kao žardinijere Siniši su poslužile stare korpe, vodovodne cevi, fioke, kao i stara burad za kupus.
- Najdraža mi je grana sa starog đačkog kupatila, koju sam izvukao iz Dunava. Tu sam se nekad kao dete kupao. To je bilo na ušću Save i Dunav, gde je nekada bilo i lekovito blato. Godinama je čuvam i u njoj sam posadio dalmatinsku lepoticu. Svaki put prisetim se detinjstva – kaže on.
Veoma je ponosan i na takozvani prkos, cveće koje je posadio na staroj krovnoj anteni, od koje je do sad izdvojio preko 100 pelcera i mnoge poklonio.
Ovaj zaljubljenik u botaniku ističe i da mu je za ovaj prostor potrebno i dosta vremena za održavanje, tako da svaki dan ujutro i uveče provede bar sat vremena sređujući krovnu terasu, počev od čišćenja, obrezivanja cveća do pravljenja novih saksija. Neko cveće zimi unosi u hodnik zgrade, dok neko ostaje na terasi.
- Želja mi je bila da šarenim cvećom i jarkim bojama postignem harmoniju sa betonskim sivilom. Trud, rad i ljubav razlog su zašto mi je sve cveće koje sam posadio uspelo. Čovek koji voli cveće, treba samo redovno da ga zaliva i nežno mu šapuće, a uspeh neće izostati - otkrio nam je Siniša, koji je ljubav ka botanici nasledio od svojih roditelja i preneo na svoju decu.