Major Rista Sandalj (1)

borbe za oslobođenje Beograda. Na severnim padinama Kosmaja vojske se grčevito bore za svaki pedalj zemlje, a 9. decembra levo krilo austrougarske 104. landštrumske brigade po drugi put snažnim protivnapadom preotima od srpskih boraca stra- tegijski prevoj Koviona i čuvenu kotu 304 (Lipa). U ovom kritičnom trenutku komanda srpske vojske traži od komandanta Moravske divizije generala Ilije „da ovaj zadatak izvrši bez obzira na veličinu žrtava i da Lipu mora pošto-poto da zauzme, pa makar na nju izašao sa polovinom snage“. Čuvši za to naređenje, povijeni pod teretom briga i oružja, među borcima i ranjenicima se izdigoše čiča-ristini trećepozivci, koji zbog starosti, bolesti i iznemoglosti nisu mogli da u organizovanim kolonama prate vojsku, već su se kretali samo sebi znanim stazama, doljama, udoljicama i prečicama. Ali, uvek su stizali gde i kada je trebalo.

- Stoj! - povika major Rista.

- Moji trećepozivci svi odreda idu na Lipu. Komandante, čuvajmo mladost Srbije! Nama čičama ne može ništa iznenadno da se desi. Mi smo se napevali i naigrali. Natugovali smo se toliko da u srcu više nema mesta. Smrt? Mi smo bliži njoj nego ona nama - kazao je tada Rista Sandalj.

Drugi bataljon Sedmog puka trećeg poziva 13. decembra 1914. na juriš zauzima Lipu i celo Plandište. Neprijatelj je do nogu potučen, ali na bojnom polju je junački poginuo skoro celi bataljon trećepozivaca, a sa njima i komandant Rista. Prolaz ka Beogradu bio je zakrčen ranjenim, zarobljenim i demoralisanim austrougarskim vojnicima i oficirima. Lakši ranjenici iz elitnih srpskih pukova ostali su na položajima. Među preživelim ratnicima sa prevoja Kovione bio je i Panta Ciganin, svirač. Uvek je u jednoj ruci nosio ćemane, a u drugoj pušku. Sve je njih čiča Rista podjednako voleo, čuvao i štitio... (NASTAVIĆE SE)