Patriote, zadužite čizme!
Da li je realan plan o podeli Kosova i Metohije, odnosno o razgraničenju Srba i Albanaca? Na našu žalost, plašim se da je bio znatno realniji s početka devedesetih godina, kada se za njega zalagao tadašnji predsednik SRJ Dobrica Ćosić nego danas, kada ga je aktuelizovao sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zbog čega? Pa, jednostavno, i tada su Albanci imali većinu, ali je na KIM živelo i oko 200.000 Srba. Ono što je još važnije, tada je Beograd imao vlast na celoj teritoriji KIM, imao je vojsku na granicama i u kasarnama u svim gradovima, a policiju u svakom selu. U međuvremenu, dogodilo se bombardovanje, Kosovo je okupirao NATO, a većina najmoćnijih zemalja na svetu priznala je njegovu nezavisnost.
Šta je ostalo na našoj strani osim prava, pravde, manastira i istorije? Plašim se, malo toga. Kako je nedavno objavio otac Sava Janjić, iguman Dečana, koji se u poslednje vreme ozbiljno nameće da zauzme mesto lidera srpske opozicije, u enklavama južno od Ibra živi oko 50.000 Srba. Nažalost, očekuje se da će se taj broj iz decenije u deceniju smanjivati u svakom slučaju, pa čak i kada bi Srbi u enklavama bili pod direktnom vlašću Beograda. Zato je veliko pitanje šta bi bio motiv Albanaca i njihovih mentora sa Zapada da uopšte pristanu za podelu teritorije KIM? Zašto bi delili nešto što je, prema njihovom mišljenju, ionako njihovo?
Ako stvari gledate iz tog ugla, tek onda je jasan sav besmisao hajke koja se podigla na predsednika Srbije samo zato što se usudio da kaže da bi razgraničenje za nas bilo najbolje rešenje. Verujem da među onima koji se protive takvom rešenju ima dosta iskrenih patriota, koji drugačije, da ne kažem dosta nerealno, gledaju na ovaj problem. Ipak, njihovo mišljenje se mora uvažiti. Nažalost, problem je što među onima koji su protiv razgraničenja ima i onih koji bi bili protiv svakog rešenja i to samo zato što tu nisu ukalkulisani njihovi politikantski, finansijski i svaki drugi interesi.
Zbog toga, imam predlog za gospodu Jeremića, Obradovića, Stamatovića i ostale dežurne patriote. Da se lepo prijave u svoju vojnu poštu, zaduže čizme, uniformu i oružje, pa da probaju na terenu da ostvare ono za šta se zalažu - celokupno Kosovo u sastavu Srbije. Neka sa sobom povedu i sve svoje funkcionerčiće, sekretarice, neka se do tamo prebace svojim moćnim džipovima i „audijima“. Znate li dokle bi taj karavan stigao? Negde do neke dobre pečenjare ili roštiljare oko Niša. To su otprilike dometi Vučićeve opozicije. Ako neko misli da oni treba da vode državu, svaka mu čast.