Ako želiš mir, spremaj se za rat
već je učinjen ozbiljan zaokret ka njenom jačanju. Vojni budžet za 2018. godinu povećan je za 25 odsto, od čega je najveći deo sredstava izdvojen za povećanje plata, rešavanje stambenog pitanja pripadnike Vojske, ali i za nastavak naoružavanja, opremanja najsavremenijim borbenim sistemima. Prošle nedelje, na aerodromu u Batajnici predstavljena su dva remontovana ruska „miga 29“, pri čemu se uveliko radi na još šest „migova“, koji će svi zajedno u novembru leteti na vojnoj paradi u Beogradu, kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin. Takođe, predsednik Vučić je najavio mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka od 2020. godine, što je još jedan pokazatelj da u našoj zemlji postoji ozbiljna strategija, ne samo da se sačuva mir, već i da možemo preventivno da delujemo u slučaju da neko vojnim putem pokuša da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Međuzavisnost ekonomske snage države i vojnog budžeta nije nikada jednosmerna, što znači ne samo da ekonomska snaga države generiše veći vojni budžet, već i ulaganje u Vojsku doprinosi opštem boljitku. Mehanizmi ove dvosmernosti su krajnje jednostavni. Vojska kao složen sistem je takođe pokretač ostalih proizvodnih sistema u okvirima namenske industrije, od metalske, hemijske i tekstilne do naučnoistraživačkog sektora, zaduženog za stvaranje i implementaciju novih tehnologija. Bez razvijanja složenih sistema, Srbija je osuđena na status sirovinske kolonije, koja umesto da izvozi tenkove, u bescenje prodaje sirovinu od kojih su oni napravljeni. Da se proizvodnja i izvoz oružja ne isplati, ne bi ih niko proizvodio, a upravo ga ozbiljne nacije sa pretenzijom na istorijsko trajanje proizvode najviše. Na nama je samo izbor da li želimo da postojimo ili ne.