TOZOVAC ZA ALO! O POČ Najvi godilo me p sa Sin
Uz njegove pesme mnogi su se prvi put poljubili, neki zaljubili, prvi put plesali, veselili se do zore, ali i raskidali i plakali…u karijeri koja traje više od 70 godina, Predrag Živković Tozovac otpevao je veliki broj pesama narodne muzike koje traju godinama i koje će zauvek biti hitovi. Čuveni Tozovac prisetio se svojih muzičkih početaka i podelio sa nama zbog čega je zavoleo muziku.
- Imao sam četiri godine i otac mi je tada još bio živ. Priča je počela u Kraljevu. Tata mi je tada kupio dečju harmoniku, jednorednu, kao usna harmonika, i odveo me u jednu kafanu u Kraljevu da slušamo pevačicu koja je pevala tada čuvenu pesmu „Golubice bela, što si nevesela“. Mnogo mi se dopala pesma i kada sam došao kući, ja sam uzeo tu harmoničicu koju sam dobio i celu pesmu sam odsvirao. Tata je bio u šoku i samo je tiho izustio: „Ovo dete neće dugo da živi jer je apsolutni talenat“, otkriva Tozovac sa suzama u očima za „Alo!“i dodaje da mu je to jedna od omiljenih pesama.
- Mnogo puta u karijeri pitali su me koja mi je pesma najdraža, a ja se uvek rastužim jer se tada setim svoga oca i pesme „Golubice bela, što si nevesela“i žalim što je nikada nisam snimio. I eto, najdraža pesma u mojoj dugoj karijeri je ona koju nemam i koju nisam snimio - iskren je Tozovac.
Doajen narodne muzike dobio je velika i vredna priznanja u svojoj karijeri, a ipak najdraža su mu ona koja nemaju materijalni oblik. To su osmesi publike na koncertima, ali i jedan nadimak.
- Kada publika peva sa mnom na koncertima, meni je to draže nego bilo koja nagrada. Kada vidim osmehe na licima, ja sam najsrećniji, a srce mi je puno kada me porede sa najvećom muzičkom veličinom. Jednom prilikom nazvali su me Sinatrom, a on je neko koga obožavam. Njegova pesma „My
Way“mi je omiljena. Veoma mi prija kada me porede sa njim i često sam pevao njegove pesme, ali uvek napominjem da je on jedan jedini. Niko ne može da skine njegov glas, mnogi pevači beskrajno podsećaju na njega, ali za njega zamene nema, kao što je neće biti ni za mene - otkriva Predrag za „Alo!“i kada se seća detinjstva ističe da mu sreća nikada nije bila naklonjena.
- U životu nisam imao mnogo sreće, ja sam ratno dete i postao sam veoma