Stršljenovi pune ambulante po Srbiji
Dosad je preminulo dvoje ljudi, dok je jedna žena bila u kritičnom stanju
Blaga zima i toplo leto doveli su do povećanja broja stršljenova širom Srbije. Zdravstvene ustanove beleže porast broja pacijenata koji traže pomoć nakon uboda tog insekta, koji može da bude i fatalan, posebno za one koji su alergični.
Dosad je zbog uboda stršljenova preminulo dvoje ljudi, dok je jedna žena bila u kritičnom stanju jer ju je ubolo više od stotinu tih insekata. Pre dve nedelje, roj stršljenova napao je dečaka i devojčicu u planinskom selu Novi Glog kod Trgovišta. Sestri i bratu od 11 i 12 godina, kojima je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, pomoć je ukazana u bolnici u Vranju. U Kuršumliji je čak 240 pacijenata za samo dva meseca zatražilo pomoć lekara zbog uboda stršljenova.
Doktorka Nevena Vučković, načelnica hitne službe Doma zdravlja u Kuršumliji, kaže za „Alo!“da se broj pacijenata koji se javljaju zbog uboda stršljenova drastično povećao u odnosu na ranije godine.
- Broj pacijenata koji se javljaju zbog uboda stršljenova i dalje se ne smanjuje. Dnevno nam se obrati i do deset ljudi. Srećom, nisu to toliko teške reakcije i sve se završi kako treba. Oni koji su alergični dobiju terapiju, a ukoliko je samo lokalna reakcija, odnosno reakcija na mestu uboda, damo savet kako da postupaju. Evidentno je da je više stršljenova ove nego ranijih godina, pa tako i pacijenata koji nam se obraćaju zbog uboda tih insekata - navodi Vučkovićeva.
Kako je kazala, pacijenti su uglavnom sa sela, a berači voća su najviše izloženi opasnosti.
U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju potvrđuju da je povećan broj stršljenova.
Ove godine je zabeležen povećan broj stršljenova usled izuzetno toplog i vlažnog leta, a naročito zbog blage zime, što je doprinelo povećanom broju preživelih oplođenih matica stršljenova, koje su osnivači novih kolonija narednog leta ističu u Zavodu.
U Zavodu objašnjavaju i da zbog toga što stršljenovi ne spadaju u štetne organizme, a nisu ni takozvani vektori zaraznih bolesti, ne sprovodi se njihovo suzbijanje, odnosno redukcija brojnosti. Međutim, naglašavaju i da je uklanjanje stršljenova neophodno ukoliko njihovo prisustvo predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ugrožava aktivnost građana.
Pošto stršljenovi spadaju u opnokrilce, kao i ose, pčele i bumbari, većina insekticida širokog spektra dejstva, kao što su piretroidni preparati, mogla bi da se koristi protiv tih insekata - dodaju u Zavodu.
Stručnjaci iz Zavoda savetuju da je najbolje izbegavati prilazak njihovim gnezdima i ne uznemiravati ih. Ukoliko se građani ipak odluče za hemijsko suzbijanje, kako ističu, najbolje je da to čine u večernjim časovima, uz obaveznu zaštitnu pčelarsku opremu i preparatom sa brzim delovanjem.