Nema diktature
M ala digresija, pitaju me ljudi, a kažem nema ništa bitnije, a da to ne znam i nisam duboko upućen. I ko mi je i šta smestio, i ko mi je i šta i koliko dužan, što u novcu, a što, i to je bitnije, u životu. Kome sam šta činio, kome pomogao, kome spasao život, kome dao nove životne šanse. Sve nabrojano ide svojim tokom i rešiće se onako kako je pravedno. No, kažem, to nije tema, nego pitaju ljudi.
T ema je da nema diktature. Besmisleni su pokušaji da se na toj karti sruši Vučić. To je čak sadomazohistički. Pisati i pisati, govoriti i govoriti o diktaturi, dok jedini relevantni ocenjivači da li je i šta je diktatura iz zapadne civilizacije tvrde suprotno.
J edini jak političar, i idejno i što bi se reklo „brojevima“, Dragan Đilas, lično moj dragi i uvaženi prijatelj, a koji mi je odmah ponudio pomoć kao što sam već rekao, mislim da je pogrešno odigrao. Imao je i drugu varijantu. Sigurnu i dobitnu. Međutim, ovo je Srbija, i nikad ne reci nikad. Ovako je na velikom gubitku, gubi vreme, a vreme će potrajati. Zatim, nije pametno baviti se politikom potpuno otvoreno i na prvu loptu. Ima stotine finesa. Ko to baš precizno zna da li, drugi moj nekadašnji nerazdvojni prijatelj, a sadašnji apsolutni šef svih važnih procesa, predsednik Republike, svima otvoreno govori i na dlanu pokazuje poteze? Ko to zna? Koji „obavešteni“intelektualac ? Tvrdim jer znam - niko. Niko ništa ne zna, svi samo nagađaju i dosađuju sami sebi i drugima pričama i pričicama šta će Vučić „uraditi“na temama Kosovo, Srpska, C. Gora ... Ma ne zna niko. Čak ni ja, koji znam više od svakog običnog smrtnika. Evo, čekam da me bilo ko spomene i da se smejem. Politika je zagonetka. Sve što „vidite“ne mora nužno da baš stvarno vidite. A Vučić je majstor te discipline i nije slučajno više puta u životu ponovio, doduše, nikad javno, da „imamo specifične odnose“.
T vrdim, sve što vidite, i ponavljam, ne vidite.
Zato sigurno nema brige do 2027, a gde su tu još dve-tri parlamentarne pobede. Iha-haj vremena.
M eni se ne veruje, a? Tramp,
Grujevski, izbori u CG, „puč“u
C. Gori, „dron“... Malo li je stvari koje sam prvi i jedini pogodio. Ja sam i pola sata pre smicalice prošlog 30. juna (majčin mi rođendan bio dan kasnije. 1. jula) znao šta mi se sprema. U pola 11 sam znao i svesno otišao u 11 da okončam tu besmislenu i u vrzinom kolu agoniju. Jedini sam.