Ko pita ne skita!
Tragom priče čitaoca „Alo!“o iskustvu u jednoj od notarskih kancelarija u Beogradu, obratili smo se Javnobeležničkoj komori kako bismo pronašli odgovore i na druga pitanja koja muče naše sugrađane.
Podsećanja radi, našoj redakciji se javio D. Đ., koji se požalio da mu notar nije pregledao kupoprodajni ugovor za skuter pre nego što je overen.
Kako nam je objašnjeno u Javnobeležničkoj komori, nije retko da građani smatraju da je ugovor overen kod beležnika automatski ispravan. Naime, postoji razlika između ugovora o prodaji pokretne i ugovora o prodaji nepokretne imovine.
- Osim ugovora o prometu nepokretnosti, javni beležnici ne proveravaju ni sadržaj drugih ugovora, bilo da je reč o ugovorima o prometu pokretne imovine ili nekim drugim ugovori- ma, izjavama, saglasnostima.
Javni beležnici u ugovorima koji se ne tiču prometa nepokretnosti overavaju potpis, što znači da utvrđuju i potvrđuju identitet potpisnika ugovora, ne ulazeći u sadržinu ugovora - kažu naši sagovornici.
S obzirom na to da notari nisu nadležni za proveru ispravnosti kupoprodajnih ugovora za pokretnu imovinu, pitali smo šta se dešava ukoliko je ugovor neispravan.
- Ukoliko je takav ugovor neispravan, nadležnost je suda da se time bavi u odgovarajućem sudskom postupku. To znači da bi oštećena strana trebalo da podnese tužbu i tako pokrene sudski postupak - rečeno nam je u Komori.
U slučaju
našeg sugrađanina D. Đ., službenik javnog beležnika je, iako nije nadležan da proverava sadržaj, nakon overe izneo stav o neispravnosti ugovora. Zanimalo nas je da li je to mogao da učini pre overe, kako bi klijent eventualno sam, uz pomoć agencije ili advokata doneo valjan ugovor.
- Koliko smo razumeli, službenik je skrenuo pažnju potpisnicima da bi za proceduru prijave za porez prodavcu bilo lakše da je ugovor nešto drugačije sastavljen. To ne znači da je ugovor neispravan, već da njime nije olakšano prodavcu. Valjanost ugovora time nije dovedena u pitanje - objašnjavaju u Javnobeležničkoj komori.
Čitalac o kojem smo pisali izrazio je nezadovoljstvo i situacijom kada je upitan koliko kopija želi da overi. Odgovorio je da su kupcu potrebne dve kopije, a njemu jedna. Službenici su overili tri kopije i jednu, prema propisima, zadržali za sebe. Ipak, o tome nisu unapred obavestili klijenta, koji je ostao uskraćen za svoj primerak. D. Đ. je zatim tražio da mu se overi još jedna kopija, ali mu je rečeno da je to nemoguće „jer će isti ugovor tog dana biti upisan u svesku pod dva različita broja i javni beležnik će imati problem pred inspekcijom“.
- Ovde se radi o nesporazumu. Smatramo da se situacija mogla razrešiti boljom komunikacijom službenika javnog beležnika i klijenta. U svakom slučaju, sve je moglo da bude rešeno na licu mesta - stoji u odgovoru Javnobeležničke komore.
Našoj redakciji se obratila i čitateljka I. K., koja nam je ispričala svoj slučaj. Naime, ona je u martu mesecu predala dokumenta za ostavinsku raspravu, ali još nije dobila poziv za raspravu. Objašnjeno joj je da na njenoj opštini radi samo jedan javni beležnik.
- Što se tiče broja javnih beležnika, u ovom trenutku u Srbiji radi 168 javnobeležničkih kancelarija. Predviđeno je da jedan beležnik radi na 25.000 stanovnika, što znači da ćemo imati 370 javnobeležničkih kancelarija kada sva mesta budu popunjena. To bi svakako trebalo da dovede i do efikasnijeg rada u sredinama gde sada beležnika nema i tamo gde je manji broj javnobeležničkih kancelarija od predviđenog. Konkursi za popunu slobodnih mesta za javne beležnike redovno se sprovode i već ove godine imaćemo novih četrdesetak javnih beležnika zaključuju naši sagovornici.