Seoska idila umesto urbane džungle
Kada iz Beograda krenete put Zlatibora, znate da vas čekaju svež vazduh, poljske trave, malo niža temperatura. Ono što nikako ne očekujete jeste sedmoro Beograđana koji skupljaju jabuke, čuvaju koze i peku rakiju. Još manje je očekivano da su iz grada „pobegli“od dobro plaćenih poslova.
Ekipa „Alo!“posetila je porodicu Kostić u zlatiborskom selu Kriva Reka. Ono što smo tamo zatekli nikoga ne bi ostavilo ravnodušnim.
- Mi smo na Zlatiboru provodili raspuste, praznike i vikende. Svaki slobodan trenutak koristili smo da dođemo ovamo. U jednom momentu smo shvatili da je mnogo bolje da u ovome uživamo svakog dana, a ne da za tim žudimo u Beogradu - objašnjava Jasmina Kostić, dugogodišnji projektni menadžer, a odnedavno i poljoprivrednica.
Kako kaže, kada je proslavila 40. rođendan, počela je da preispituje svoje planove za budućnost. U tim preispitivanjima došla je do zaključka da ne želi da narednih 25 godina provede u jurnjavi na posao i s posla. Tada je poželela da dođe na selo, radi pomalo, sedi pod jabukom i hekla.
- Od tog mog heklanja nema ništa! Za prethodnih nekoliko meseci, koliko smo ovde, dva puta sam uzela heklicu u ruke. Treba pokupiti jabuke, ostale plodove, hraniti životinje, kositi, plastiti, spremati drva za zimu... Nema mnogo mesta za slobodne aktivnosti. Dobra stvar je što sve te poslove obavljaš uz svoju decu, na vazduhu i polako - kaže Jasmina, majka petoro dece.
Najstarija kćerka Ena (18) upravo je upisala klasično slikarstvo u Novom Sadu, Mia (16) ide u srednju grafičku školu i budući je fotograf. Sedmogodišnji Vuk učenik je prvog razreda u seoskoj školi, a četvorogodišnji Ris ide u vrtić. Najmlađi član ove porodice je dvomesečni Lav, čije je rođenje bilo razlog više za preseljenje Kostića na Zlatibor.
- Kada smo saznali da je Lav na putu, to je učvrstilo našu odluku da napustimo Beograd i dođemo ovamo. Nismo hteli da naša deca udišu gradski smog i jedu veštačku hranu. Želeli smo da imamo domaću, prirodnu hranu, da rastu zdravo i svesno - ističe naša sagovornica.
Velika ekološka svest navela je Jasminu i Vojislava da pokrenu više projekata za proizvodnju zdrave hrane.
- Ono na čemu smo trenutno angažovani je takozvana hrana sutrašnjice ili pametna hrana. Glavno pitanje je kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo. Ne radi se samo o trenutku izbora hrane u marketu. To je pitanje svesti kroz koje sve procese prolazi hrana koju jedemo. Od proizvodnje u zdravoj sredini, na nezagađenoj
zemlji, preko uzgajanja bez genet- skih modifikacija i pesticida, do distribucije, kupovine i konzumacije - objašnjava Jasmina dok nas vodi na farmu koza Vojislavovih roditelja.
Nailazimo na naizgled obično zlatiborsko gazdinstvo, koje se pred našim očima pretvara u pravi seoski raj. Drvene kolibe, tikve i tkani elementi čine prizor neverovatnim... A još neverovatniji su sirevi koje je ekipa „Alo!“imala priliku da proba.