Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje

Odlazak u večnost uvažene profesorke međunarodnog prava i istaknute srpske naučnice Smilje Avramov može se poistovetiti s odlaskom simbola jednog vremena, obeleženog traganjem, borbom, principijelnošću, vrednosnim sudovima, veličinom snage ličnosti, intelekta, sabranog znanja, svedočenja, upornosti i neodustajanja. Tragična sudbina i stradanje članova porodice u ustaškom logoru Jasenovcu, tokom Drugog svetskog rata, podstakli su je da zločin bude jedna od njenih centralnih tema naučnog opusa i uzdizanja u sam svetski vrh među stručnjacima za ovu problematiku. O snazi ličnosti profesorke Avramov najbolje govori profesionalizam objektivnog naučnika, uprkos ličnoj nesreći koju je doživela.

Uz njeno neizmerno naučno delo stoje ogromna želja i zalaganje da se u Beogradu izgradi veliki Memorijalni centar srpskim žrtvama 20. veka, kao što su Jevreji izgradili Jad Vašem u Jerusalimu. Skupljajući podatke po svim arhivima sveta, u svojim naučnim radovima, udžbenicima i knjigama, razotkrila je najstravičnije svetske zavere moćnika i planove njihovih centara okupljanja, što smo mogli da saznamo u poznatim delima poput: „Opus Dei - Novi krstaški pohod Vatikana“; „Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija“; „Genocid u Jugoslaviji 1941-1945,1991 “; „Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije’’.

Smilja Avramov bila je i član Međunarodne slovenske akademije u Rusiji, čiji je predsednik Sergej Baburin naglasio da je neprocenjiv njen doprinos