Kad Srbi krenu u juriš, zemlja drhti!
„Ovo je bila velika odgovornost, ali i pravi trenutak da se snimi film o generaciji koja je celom svetu pokazala šta su čast i hrabrost“
Divovi, koje je pokrio zaborav! I niko nam nije tu kriv, jer nećemo valjda da krivimo Britance i Amerikance zašto do sada na stotine filmova i serija nije snimljeno o herojima jedne male zemlje, koji su na kolena bacili moćnu Austrougarsku, Nemačku, Bugarsku...
Holivud nikada neće snimiti film o Ceru, Kolubarskoj bici, marširanju preko Albanije, proboju Solunskog fronta, Kajmakčalanu... ali su stvari, izgleda, konačno počele da se menjaju, pa je tako i ostvarenje „Zaspanka za vojnike“iskorak u pravcu da se skine prašina sa heroja koji su pre 100 godina izašli iz Velikog rata kao pobednici.
Marko Vasiljević (25) iz Vrbasa u pomenutom ostvarenju tumači lik Stevana Jakovljevića, mladog profesora biologije, koji se odaziva pozivu otadžbine.
- Bilo je to zaista sjajno iskustvo. Ovo mi je bila prva velika uloga i dok sam čitao scenario, osećao sam u njemu nešto zaista blisko. Tek sam posle prepoznao da u meni ima nekih karakteristika Stevana Jakovljevića, zbog čega mi je bilo lakše da uđem u ulogu - kaže Vasiljević.
Šta ti je najteže palo na snimanju?
- Iskreno, svaki dan je bio neko veliko iskustvo, rad s tako velikim glumcima. Tri nedelje pre početka snimanja išao sam svakog dana na jahanje u okviru priprema. Imao sam veliku podršku od svih glumaca, kao i reditelja, koji je verovao u mene, ali i ja u njega. Dobio sam i tu jedinstvenu priliku da glumim sa Nebojšom Glogovcem, koji je u pravom smislu reči moj glumački idol. Njegova uloga je prvobitno bila namenjena Berčeku, ali se, sticajem okolnosti, ipak on pojavio u filmu.
Ljudi su na pretpremijeri u Banjaluci plakali na kraju filma. Očekuješ li sličnu reakciju u Be- o gradu?
- Jeste, ljudi su plakali. Mislim da je bila divna hemija tokom snimanja i da se na pravi način prenela i na platno. Mislim da će publika ovo ostvarenje doživeti na pravi način.
Da li si uspeo da se povežeš nekako s tom generacijom koja se borila tokom Prvog svetskog rata?
- Ja sam 1991. godište i nisam puno znao o Prvom svetskom ratu, ali se to, srećom, promenilo. Ljudi moraju da shvate da je to bio jedan od naših najsvetlijih trenutaka u istoriji. Pokazali smo poštenje i hrabrost, a pogotovo je bitno što je snimljen ovakav film sto godina od završetka rata kako bi taj duh i patriotizam ponovo dobili na pravom značenju. Ta generacija je pokazala šta su čast i hrabrost. Kada su oslobađali Srbiju, našu pešadiju nije mogla da stigne francuska konjica. Podneli smo veliku žrtvu i nisam siguran da li smo se ikada oporavili od nje.
Kad reditelj naredi juriš, da li ti u tim trenucima radi adrenalin?
- Kako da ne. Od svih tih eksplozija i svega radi adrenalin i te kako. Tokom snimanja u nekom trenutku sam slomio
pola zuba, naprslo mi je rebro, a povredio sam i rame.
Zašto je „Zaspanka za vojnike“toliko bitan projekat?
- Pre svega, bila je Gagina želja da film ostane kao jedna čitanka, i tu nije poenta u ratu nego u ljudima i njihovim pričama. Velika je odgovornost izneti sve to. Radili smo sve kroz oči Stevana Jakovljevića, jer je on beležio sve u svom dnevniku. Pratimo ga od prvog trenutka kada odlazi u rat sa 25 godina.
Da li si nešto uzeo sa snimanja kao uspomenu?
- Jesam, šapku. Držim je na posebnom mestu u stanu.
Koliko si uopšte znao o Stevanu Jakovljeviću pre filma?
- Istraživao sam o Stevanu Jakovljeviću zbog sebe. Njegova sestra Mirjam je ljudima daleko poznatija, ali njegova knjiga je na izuzetno verodostojan način opisala šta se dešavalo tokom rata. On je vodio dnevnik i zaista je to divno sve to napisao. Stevan je preživeo Prvi svetski rat, u Drugom svetskom ratu je odveden u logor, ali je preživeo to nemačko zarobljeništvo i uspeo da se vrati u svoju zemlju.