Slip apnea smrtonosni poremećaj
Pacijenti koji pate od slip apnee su najčešće gojazne osobe koje hrču, često se bude noću, kašlju i nemirno spavaju
Slip apnea ili zastoj disanja je najrasprostranjenija bolest spavanja. Procenjuje se da oko pet odsto odrasle populacije u svetu ima slip apneu, zastoj disanja u snu. Ova bolest javlja se često koliko i astma ili dijabetes, ali o njoj se u našoj zemlji ne zna mnogo.
Šta je to?
Apnea je prestanak disanja koji može trajati 10, 20 ili 30 sekundi, posle čega se osoba budi iznenada i uplašena s osećajem da nema dovoljno vazduha. Taj ciklus se može ponoviti tokom noći, a osoba često i nije svesna šta se dešava u toku noći, ali se ujutro budi umorna, sa glavoboljom, otežanom koncentracijom i teškim održavanjem pažnje. Postoje dve vrste apnee: opstruktivna i centralna. Opstruktivna
Kod opstruktivne apnee dolazi do suženja organa za disanje u predelu ždrela za vreme spavanja, što onemogućava protok vazduha kroz
disanje. Kada koncentracija kiseonika bude nižih vrednosti, osoba se budi, pokušava da udahne više vazduha prvim udahom, a potom nastavlja da diše. Centralna
Ova vrsta apnee javlja se mnogo ređe i kod nje je problem neurološke ili srčane prirode. Najčešće se sa ovom tegobom susreću osobe prekomerne telesne težine, tako da je jedan od prvih terapijskih saveta smanjenje telesne težine.
Simptomi
Pacijenti koji pate od slip apnee najčešće su gojazne osobe, koje hrču, često se bude noću, kašlju, nemirno spavaju. Mada, hrkanje samo po sebi ne znači i postojanje ovog poremećaja, ipak je alarm za odlazak kod lekara. Konzumiranje alkohola potencira ispoljavanje kratkotrajnog nedisanja u spavanju.
Uzrok
Uzrok ovog kratkotrajnog prekida disanja su mišići u zadnjem delu grla, koji inače imaju funkciju da pridržavaju resicu, nepce, jezik i krajnike, ali se tokom sna opuste i tom prilikom dolazi do suženja disajnih puteva, a posledično i do smanjenog snabdevanja kiseonikom, pre svega mozga. Nakon toga dolazi do trzanja tokom spavanja, kada dolazi do ponovnog otvaranja disajnih puteva.
Kako utvrditi postojanje
Po pravilu, neophodno je napraviti merenje funkcije disanja tokom spavanja pomoću specijalizovanih aparata. Heteroanamnestički podaci su od posebnog značaja za postavljanje sumnje na ovaj poremećaj.
Posledice
Najznačajnije posledice slip apnee povezane su sa povećanom dnevnom pospanošću i kardiovaskularnim poremećajima. Dosadašnja istraživanja pokazala su da oni koji je imaju, poseduju veći rizik obolevanja od arterijske hipertenzije, plućne hipertenzije, srčane aritimije, bolesti krvnih sudova srca ili moždanog udara. Kod ovih osoba je češća pojava depresije, impotencije, smanjen im je kvalitet života, a može doći do razvoja dijabetesa. Najgora posledica nedijagnostikovane slip apnee je smrtni ishod.
Uticaj na srčani mišić
Tokom prekida disanja
dolazi do smanjenog snabdevanja krvi kiseonikom, posledično dolazi do razvoja oksidativnog stresa, disfunkcije krvnih sudova i nastanka supstrata za razvoj bolesti krvnih sudova i procesa ateroskleroze, dolazi do aktivacije trombocita, kao i do oslabljenja srčanog mišića.
Mogućnosti lečenja
Najefikasniji vid lečenja apneje je CPAP (kontinuirani pozitivni vazdušni pritisak). U raznim varijantama, postoje i aparati koji isporučuju, čime prvenstveno olakšavaju proces izdisanja vazduha. Ostale metode lečenja uključuju upotrebu posebnih viličnih proteza, hirurške intervencije i upotrebu lekova.