Dečji mozgovi su meta opasnog eksperimenta

Alo! - - DRUŠTVO -

Brojna istraživanja dokazala su da zavisnost od društvenih mreža aktivira iste delove mozga kao droga, a stručnjaci tvrde da je ta vrsta zavisnosti teža od one koje izazivaju duvan i alkohol, piše portal „sputnjik“.

Utvrđeno je konkretno da mreže aktiviraju deo mozga odgovoran za utvrđivanje važnosti događaja i emocija, kao i oblast koja učestvuje u procesuiranju i očekivanju nagrade. Kod čestih korisnika, sam pogled na logo izaziva žudnju i hedonističke reakcije, zbog čega postaju zavisnici kojima je nemoguće da se odupru „logovanju“.

Da li su te reakcije spontane, prirodne posledice dužeg bavljenja mrežama ili su ipak deo nekog šireg plana ili ideje?

„Najpopularnije društvene mreže evoluirale su u pravcu da što više zadržavaju pažnju svojih korisnika. Neka istraživanja čak govore da je Fejsbuk angažovao stručnjake koji su radili

u kladionicama u Las Vegasu. Oni su imali zadatak da naprave neke nove funkcionalnosti društvenih mreža tako da direktno stimulišu određene centre u mozgu i da izazivaju što veću zavisnost za sadržaje koji se objavljuju“, kaže u razgovoru za „sputnjik“ekspert za društvene mreže i elektronske medije Lale Marković.

Zbog toga je sasvim očekivano da ljudi sve više vremena provode prikovani za ekrane svojih pametnih telefona, tableta ili kompjutera prateći neke sadržaje koji najblaže rečeno njima nisu korisni, ali su i te kako korisni kompanijama koje na taj način zarađuju.

Marković ističe da su najugroženija deca uzrasta od 13 do 18 godina.

„Kada su u pitanju drugi oblici zavisnosti, kao što su recimo kockanje, alkohol ili cigarete, postoje zabrane za mlađe od 18 godina, tako da su bar na neki način zaštićeni. S druge strane, na mrežama je potpuno slobodan pristup deci koja nisu imala priliku da izgrade kritičko mišljenje i svoje stavove“, kaže on.

Marković ocenjuje da se nad dečjim mozgovima vrši marketinški eksperiment. Podsvesno se implementiraju neke vrednosti koje definitivno nisu njihove, nego su vrednosti brendova koji zarađuju na vremenu koje deca provode na mrežama.

„Deca postaju zavisna od toga da li im je neko lajkovao post, da li je komentarisao, šerovao. Povećan je i procenat prisutnosti depresije kod dece izazvane upravo vremenom provedenim na društvenim mrežama.“

Marković smatra da bi bilo idealno da se deca pre 18. godine ne uvode u svet društvenih mreža, sve dok na drugi način ne formiraju svoja uverenja i svoje vrednosti da bi mogla da imaju kritički stav, jer će inače biti zavedena i izmanipulisana. Sputnjik

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.