„Zlatna lopta“- da, ipak ne

Porazu je kumovala i afera, bez koje se nije moglo na skoro svakom sledećem šampionatu. Pošto su premašili nadanja nacije plasmanom među četiri najbolje na svetu, reprezentativci su očekivali premije za odlučujuće mečeve. Međutim, kao odgovor su dobili poruku druga Tita, koji je održao čuveni govor u Splitu: „Kakve pare, valjda igraju iz patriotizma”, odmah potom i strah rukovodstva državnog tima da se suprotstavi vrhovnom vođi.

Jugoslavija je izgubila i od domaćina (0:1) i završila na četvrtom mestu, ali za fudbalske stručnjake Šeki je bio na prvom među polutkama. On sam je samo u brazilskom desnom krilu Garinči video boljeg od sebe na čileanskim terenima. Međutim, uprkos svim hvalospevima, pa i zasluženom mestu u idealnom timu SP, Dragoslav Šekularac nije ovenčan „Zlatnom loptom“, koja se tada dodeljivala samo fudbalerima iz Evrope. A trebalo je. Maltene je tako i bilo odlučeno u „Frans fudbalu“, koji dodeljuje prestižno priznanje. Ipak, među besmrtne je ušao Čeh Masopust, a ne „beli Pele“.

Šekijeva slava je ostala pomračena zbog potonjeg kobnog jesenjeg niškog popodneva. Neobuzdani temperament mu je doneo, svedočio je kasnije, najtužniji trenutak u karijeri, a oduzeo, eto, najsjajniji - „Zlatnu loptu“za 1962. godinu.