Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje
Ekonomija mora da se vrati u službu naroda. Treba osnovati komunalne banke na nivou velikih gradova u Srbiji, zbog održivog izvora finansiranja gradova i gradskih službi koje ne bi morale da se zadužuju kod stranih banaka po visokim kamatnim stopama, nego bi to radile u banci koja je u njihovom vlasništvu.
Time bi bilo prekinuto tržišno neefikasno i preskupo poslovanje javnih komunalnih preduzeća. Zato u Beogradu i ostalim gradovima u našoj zemlji treba da se formiraju gradske komunalne banke, kao jedino realno rešenje za krizu osiromašenih građana i optimalni razvoj gradskih komunalnih sistema.
Osnivači gradskih komunalnih banaka bila bi javna komunalna preduzeća, uz podršku i aktivno učešće gradske uprave. Kao što je Beogradu potrebna novogodišnja jelka od 80.000 evra - a naš narod kaže „Spram sveca i tropar“- tako mu je neophodna i gradska komunalna banka. Jer, ako računamo na zaradu i priliv sredstava u gradski budžet od povećanog broja turista i turizma u celini, zahvaljujući novogodišnjoj rasveti i jelci, onda moramo da napravimo gradsku banku koja će biti zadužena da obezbeđuje novac pod povoljnim uslovima i stvara uslove za ekonomski razvoj javnog sektora u Beogradu.
Komunalne
banke za razvoj gradova
Primarni razlog osnivanja komunalnih banaka je socijalna odgovornost jer gradovi kao najveći poslodavci ne garantuju samo usluge nego i egzistenciju velikom broju porodica, kao i to da će niže kamatne stope komunalnih banaka omogućiti stabilnije poslovanje javnog sektora i veća ulaganja u razvoj infrastrukture. Profit po osnovu kamata ostaće na raspolaganju građanima, za razliku od koncepta komercijalnog bankarstva, koje posluje po tržišnim principima i koji ne interesuje finansiranje gradskih projekata i servisiranje tekućih troškova, već isključivo profit.
Gradska komunalna banka, kao specijalizovana bankarska institucija, obavljala bi bankarske poslove za potreba grada u kome posluje. Najvažniji razlozi za njeno osnivanje, pored socijalne odgovornosti, jesu snižavanje troškova komercijalnih kredita za polovinu, što na godišnjem nivou iznosi preko 30 milijardi dinara, povećanje efikasnosti u korišćenju sopstvenih finansijskih sredstava i privlačenje kapitala, odnosno novih investicija.