Budimo ljudi!
N jena nesreća je potresla mnoge, ali i otkrila da u našem društvu postoji kancer gorčine i jeda koji preti da metastazira. Zapanjena sam komentarima pojedinih „...kupiće joj gazda novu ruku...“, „tako joj i treba...“
Š K ta se to sa nama događa?! ako je moguće da nezadovoljstvo stanjem u zemlji bude opravdanje da se bilo ko raduje da jedna devojka ostane bogalj samo zato što radi na televiziji koja je naklonjena vlastima?!
K oliko smo lopova, secikesa, tajkuna, rušitelja i kriminalaca izneli na državnim jaslama, pa bismo sad da sečemo ruku novinarki. Zar je put borbe protiv nepravde naslađivanje tuđom tragedijom?! Ta devojka nije kriva za bahatost vozača Zorana Babića, niti odgovorna za rampu u Nišu, niti za rupe na putevima...
T oliko je sve otišlo predaleko, da se stvara atmosfera u kojoj su svi koji su se molili za oporavak voditeljke sendvičari i botovi, a oni koji su navijali da ostane invalid i rugali se njenoj nesreći su prava i istinska opozicija.
N ije ovo ništa novo. Isto su činili i 5. oktobra. Pamtimo kako je grupa razularenih otporaša metalnom šipkom prebijala urednika RTS-A Dragana Milanovića, koji nakon toga nije smeo da ode u bolnicu strahujući da ga tamo ne dokrajče.
N eko nas očigledno huška na duboke podele i razdore, seje mržnju među nama, zavađa nas da bi nas lakše pokorio, podgreva netrpeljivost do usijanja i građanskih ratova. Ne treba mnogo da razmišljamo o kome je reč. Eno ih u hotelu „Hilton“, dele instrukcije i naloge.
K ada se dvoje tuku, obično nastrada onaj ko ih razdvaja, ali savest mi nalaže da pozovem na mir, razum i suzdržanost. Borimo se argumentima i istinom! Nema jačeg oružja!
N e zaboravimo reči onoga koga smo u kolonama ispratili na večni počinak: „Budimo ljudi.“