PREJEDAMO SE ZBOG TUGE I BESA

Šta je prejedanje i šta dovodi do toga? Koje su posledice? Kako da ga sprečimo i da ga se rešimo zauvek?

Prejedanje znači da smo u okviru jednog obroka uneli mnogo više hrane nego što nam je bilo potrebno. Iako na prvi pogled izgleda da su glavni problem suvišne kalorije, nije tako - suština je mnogo važnija i veća: prejedanje nas vodi u grižu savesti i loše emocije prema sebi, ubacuje nas u začarani krug dijeta koje ne daju rezultate, remeti zdravlje, metabolizam i normalan životni ritam. hrana se povezuje s određenim osećanjima, i to kroz prehrambene navike roditelja i porodične odnose. Sve će se to kasnije ogledati u porcijama na tanjiru! Ukoliko nam je čokolada bila nagrada kada uradimo nešto dobro, ili uteha da ne plačemo, kasnije ćemo upravo te emocije kompenzovati slatkišima ili drugom hranom.

Najčešća osećanja koja vode do prejedanja jesu: osećaj krivice, bes, tuga, nesigurnost i nezadovoljstvo.

Neredovne životne navike vremenom mogu dovesti do toga da prejedanje postane način života. To se događa kada se kasno odlazi na spavanje, onda se obično preskoči doručak, pa ručak bude obrok tipa „dva u jedan“.

Takođe veoma, je često da se u toku radnog vremena ne organizuje dnevni obrok, pa zato večernji bude duplo veći i najčešće propraćen nekim desertom. sebi koji se sve više menja. Prejedanje se povezuje s osećajem krivice, slabosti, nezadovoljstva i nepoštovanja sebe. Takva osećanja vremenom sve više utiču na svaki segment života društveni, poslovni, ljubavni.

ZDRAVLJE. Nema dobrog zdravlja bez dobrog varenja, probave i kvalitetne hrane. Ravnomerni, ritmični rad sistema organa za varenje utiče na dobar rad hormona, žlezda, na nervni i srčani sistem, raspoloženje, lepotu. S druge strane, kada ritma nema, nema ni cele ove blistave harmonije.