Hteli da zatru srpsko biće Najveći zloèin nad kulturnom baštinom

Bombardovanje Beograda 1941. bio je uvodni deo invazije sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. Ovaj događaj, poznat i kao operacija „Odmazda“, trajao je od 6. do 12. aprila, a najveću štetu pretrpela je biblioteka na Kosančićevom vencu, koja je tog 6. aprila izgorela do temelja.

Dejan Ristić, istoričar i nekadašnji direktor Narodne biblioteke, ovom temom se bavi godinama, a tokom svojih istraživanja je došao do podataka da je lično Adolf Hitler naredio spaljivanje biblioteke zato što je čuvala

Istoričar Dejan Ristić kaže da je u pitanju najveći pojedinačni zločin učinjen nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu u Evropi.

- Niko nije odgovarao za uništenje više od pola miliona dragocenih rukopisa, knjiga, fotografija... Nikada nije pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti, ili eventualnu ratnu odštetu zbog uništenja nacionalnog fonda koji je čuvan u Biblioteci - objasnio je on.

viševekovni identitetski kod srpskog naroda.

- Zgrada na Kosančićevom vencu je planski gađana i to zapaljivim bombama, a ne klasičnim projektilima, i zbog toga je sve i uništeno. Bila je posebno označena na planovima za bombardovanje. Ovo znamo iz svedočenja generala Lera, koji je osmislio i realizovao bombardovanje. Radi se o klasičnom ratnom zločinu nad kulturnim nasleđem - objašnjava Ristić, koji je ovaj događaj detaljno opisao u svojoj knjizi „Kuća nesagorivih reči - Narodna biblioteka Srbije 1838-1941“.

Adolf Hitler lično naredio je spaljivanje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu u želji da uništi viševekovni identitetski kod srpskog naroda, RISTIĆ