AKO NEMA HRANE

Poljoprivreda jeste ozbiljan posao, ali si, kako kažu, svoj na svome, kaže ministar

Više od godinu dana pandemije ostavilo je manje ili veće posledice na sve oblasti života širom sveta. Između ostalog, uticaj kovida osetio se i u poljoprivredi, kako zbog manjka radne snage, tako i zbog nemogućnosti plasiranja proizvoda na tržište usled zatvaranja granica. O stanju u srpskoj poljoprivredi danas i mogućnostima za one koji u njoj vide budućnost za Alo! govori Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede.

Kako se epidemija odrazila na poljoprivredu u Srbiji?

Poljoprivreda je protekle godine bila „zlatni dečko“srpske privrede. Ostvaren je rekordan izvoz srpskih proizvoda vredan više od 4,2 milijarde dolara, kakav nikada ranije nije zabeležen. Zahvaljujući paketima pomoći i blagovremenom reagovanju u vanrednom stanju, omogućili smo poljopri

vrednicima da na vreme završe sve radove bez smetnji.

Gde su se osetile najveće posledice?

Probleme su imali, pre svega, proizvođači povrća i mesa koji su zavisili od turizma. Izvoz paradajza je doživeo potpuni krah. Zbog toga smo proizvođačima obezbedili finansijsku pomoć. Dve milijarde smo direktno isplatili na račune, a potom za odgajivače junadi još dva miliona evra.

Na tržištu junadi i svinja vladala je kriza. Kakva je sada situacija?

Kriza kao posledica ponude i tražnje je apsolutno normalna pojava svuda u svetu. Nažalost, tada najviše trpe mali proizvođači. Zato i postoji država da ih zaštiti. Nakon naših poteza, cena junadi se vratila u normalu i sada je vrlo dobra, oko 2,1 evra. Cena svinja je nedugo nakon naše odluke da povučemo sa tržišta 15.000 tovljenika skočila na više od 160 dinara, što je dobar znak. Na otvorenoj tržišnoj utakmici takve stvari se dešavaju, ali smo mi uvek tu da pomognemo svim raspoloživim sredstvima.

Verujete li da je u selu i poljoprivredi naša budućnost?

Sada je više nego ikad jasno koliko je važna poljoprivreda. Najbogatije zemlje na svetu su shvatile da u takvim krizama ne vrede ni svi novci koje imaju, ako nemaju hranu da prežive. To je slučaj, na primer, sa prebogatim Bahreinom, gde su mi rekli da imaju novac, ali ne i hranu. Zato su odlučili da sa nama ulažu u agrar i prerađivačke kapacitete.

Šta poručujete zainteresovanima za povratak na selo?

Poljoprivreda jeste ozbiljan posao, ali si, kako kažu, svoj na svome. Država daje ozbiljne iznose za početak, ali i za one koji treba da nadograđuju svoju proizvodnju. Dodatne pogodnosti nudimo mladim poljoprivrednicima.

Kada su u pitanju najstariji u ovoj oblasti, šta će se desiti sa poljoprivrednim penzijama?

U pitanju je složen projekat koji rešavamo, a suština je da buduće obračune za iznos doprinosa koje će uplaćivati poljoprivrednici zasnivamo na ekonomskoj snazi gazdinstva. Ne može iste doprinose plaćati neko ko ima 3 ili 300 hektara, kako je to bio slučaj. To je potpuno besmislen koncept, koji je njih ostavio bez zaštite, a državi napravio ogroman problem, koji niko nije rešavao decenijama.

Kako će ove godine biti raspoređen budžet za poljoprivredu?

Poljoprivreda zahteva konstantna ulaganja, izuzetno je važno, posebno tokom kriza, sačuvati sektor. Zato nam je namera da dodatnim sredstvima podržimo još više poljoprivrednih proizvođaća.

U vreme krize najviše stradaju mali ali država je tu da ih zaštiti