DAN KADA JE UNIŠTENO NAJVEĆE ZLO 20. VEKA

Najviše žrtava u borbi protiv nacističke Nemačke i njenih saveznika tokom Drugog svetskog rata imao je nekadašnji SSSR - poginulo je oko 27 miliona sovjetskih vojnika i civila Kajtel, načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-jirgen Š

Sovjetska Crvena armija je 16. aprila 1945. godine započela poslednju stratešku operaciju u Drugom svetskom ratu. Ofanziva na Berlin trajala je tri nedelje i završena je potpunim porazom nacističke Nemačke. Feldmaršal Vilhelm Kajtel, komandant Vermahta, potpisao je kasno uveče 8. maja bezuslovnu kapitulaciju Trećeg rajha. Time je označen kraj Drugog svetskog rata, koji je odneo oko 60 miliona života.

Međutim, to je druga kapitulacija Hitlerove zločinačke armade: prvi dokument o predaji potpisan je 7. maja u Remsu, i potpisali su ga visoki oficiri nacističke vojske i savezničkih snaga. Ali Josif Visarionovič Staljin, tadašnji neprikosnoveni lider SSSR-A, bio je nezadovoljan - zahtevao je da pismenu bezuslovnu predaju primi samo izaslanik Vrhovne komande Crvene armije, kao i da ona mora da bude potpisana u Berlinu. Stoga je organizovana druga ceremonija na neoštećenom imanju van Berlina 8. maja uveče, dok je u Moskvi već bio 9. maj zbog razlike u vremenskim zonama. Feldmaršal Vilhelm

Georgij Konstantinovič Žukov i britanski maršal Artur Teder. Ipak, Drugi svetski rat je zvanično završen nekoliko meseci kasnije, takođe bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana, nakon što su američki avioni bacili dve atomske bombe na gradove Hirošimu i Nagasaki.

Današnji dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i, od 2000. godine, u Izraelu. Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim mimohodom svih rodova vojske i